Zašto je Grenland u fokusu Brisela: Ursula fon der Lajen ide na ostrvo kako bi otvorila kancelariju EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Guardian, Tanjug

14/03/2024

12:00

Zašto je Grenland u fokusu Brisela: Ursula fon der Lajen ide na ostrvo kako bi otvorila kancelariju EU - Copyright Tanjug AP/Felipe Dana, File

veličina teksta

Aa Aa

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen krenuće danas putem Grenlanda. Topljenje arktičkog leda, potaga za sirovinama "zelene tehnologije", ali i konkurencija Kine povećali su strateški značaj ove teritorije, pa je plan da upravo na Grenlandu, u prestonici Nuk, Evropska unija otvori svoju novu kancelariju.

Iako nije u EU, autonomna danska teritorija je od velikog interesa za Brisel, a posebno kada je reč o traženim sirovinama. Kako piše Gardijan, veruje se da se na ostrvu može naći 25 vrsta sirovina od 34 koje su potrebne Evropskoj uniji za takozvanu zelenu tranziciju.

Kancelarija EU biće otvorena tokom zvanične posete Ursule fon der Lajen i danske premijerke Mete Fredriksen. Pre nego što stignu na Grenland, njih dve će posetiti i Farska ostrva.

Grenland inače ima neke od najvećih svetskih rezervi retkih minerala koji se koriste za proizvodnju mobilnih telefona i značajni su za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Farska ostrva raspolažu sa bogatim lovištima ribe i na njima je Danska postavila svoje radarske centre.

Do ove posete dolazi u trenutku izborne kampanje, u kojoj Fon der Lajen pokušava da osvoji drugi mandat na funkciji predsednice Evropske komisije. Šef EU za klimu Vopke Hoekstra rekao je ove nedelje da EU mora da ubrza zelene napore nakon izbora u EU, koji se održavaju u junu ove godine.

Bogatstvo Grenlanda

Specijalni savetnik predsednice Evropske komisije za trgovinu i međunarodna partnerstva Tomas Baert rekao je da Grenland ima mnogo sirovina, kao što su neki metali.

"Nedostaje nam pristup nekima od tih materijala. Imati partnera koji mogu da prerađuju, koji mogu da proizvode, koji mogu da iskopaju ove kritične sirovine, od ključne je važnosti", rekao je on.

Kako je dodao, Grenland ima oko 27 kritičnih sirovina koje su u Evropskoj uniji definisane kao "strateške".

"Ogroman potencijal, ali je sada stvar sprovesti to u realnost. I dalje smo u veoma ranoj fazi kada je reč o istraživnanju i investicijama koje su potrebne", rekao je on.

Grenlandska vlada je kasnije saopštila da zapravo poseduje 25 vrsta sirovina koje traži EU, ali da je to i dalje "veliki komad". Evropska komisija je potvrdila potom da se na najvećem ostrvu na svetu zaista nalazi 25 od 34 tražena materijala.

Do posete Ursule fon der Lajen dolazi mesecima nakon što je EK u novembru potpisala partnerstvo sa Grenlandom. Baert je rekao da je pristup EU bio sa "punim poštovanjem" prema partnerskoj zemlji i dodao da će EU doneti znanje i vrednost na lokalnom nivou za Grenlanđane.

"Ne tražimo da jednostavno recimo samo izvučemo. Drugi širom sveta to rade, Kina posebno, ovo je model koji oni posebno slede, ali i drugi", rekao je Baert.

Kako je naveo, putovanje, tokom kojeg će Ursula fon der Lajen videti i dokaze o klimatskoj krizi, treba posmatrati kao "geopolitičko" sa namerom da se Grenlandu kaže: "Čak i ako niste deo Evropske unije, vi ste deo Evrope".

Naja H Natanilsen, grenlandska ministarka za biznis, trgovinu i sirovine, rekla je da će nova kancelarija "služiti kao lokalna platforma za transatlantsku saradnju između Evropske unije i Grenlanda i da će se nadovezati na već postojeće i opsežne odnose sa Evropskom unijom koji traju više od decenije".

Kritična tačka odnosa Danske i Grenlanda

Do posete Fon der Lajen i premijerke Fredriksen dolazi u kritičnoj tački za odnos Danske sa Grenlandom, usred rastućeg pokreta za nezavisnost, piše Gardijan.

Takođe od nedavno postoji gnev her je grupa žena sa Grenlanda tražila na sudu kompenzaciju od bivše kolonijalne vlasti Danske zbog kampanje nedobrovoljne kontrole rađanja pokrenute šezdesetih godina prošlog veka.

Kampanja kontrole rađanja dospela je u žižu javnosti kada je danski javni servis DR objavio 2022. godine da izveštaji pokazuju da je u periodu između 1966. i 1970. godine, 4.500 intramateričnih uređaja ugrađeno u žene i devojčice od 13 godine, bez njihovog znanja ili pristanka, preneo je Rojters. Ovaj slučaj je samo jedan koji je izbio na videlo u prethodnim godinama, uz optužbe da su se danske vlasti neprimereno ponašale prema građanima bivše kolonije. Danska se javno izvinila 2022. godine žrtvama eksperimenta iz pedesetih godina, kada su deca sa Grenlanda odvedena u Dansku.

Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine, ali je sada autonomna teritorija Danske, sa populacijom od nešto iznad 57.000 ljudi.

SAD su otvorile 2020. godine konzulat u glavnom gradu Grenlanda Nuku, godinu dana nakon što je bivši predsednik Donald Tramp ponudio da kupi to ostrvo, u okviru nastojanja zvaničnog Vašingtona da proširi svoje diplomatsko i komercijalno prisustvo na Grenlandu i na Arktiku.