Da li će pasti tvrđava Avdejevka? Rusi su probili odbranu u dva pravca, a onda je Sirski doneo prvu tešku odluku

Gradić Avdejevka u Donbasu od prvog rata u Ukrajini 2015. godine nosi epitet "bodeža uperenog u srce Donjecka" zbog neposredne blizine najvećem gradu teritorija koje kontrolišu Rusi u Ukrajini i artiljerijskih udara koji se odatle vrše. Tamo je u proteklih devet godina ukrajinska vojska izgradila snažno utvrđenje sa podzemnim tunelima i skladištima municije, koristeći ogromna sovjetska industrijska postrojenja, a sada je taj "tvrd orah" napukao, verovatno je presečen na pola i sve je bliže potpunom pucanju. 

Međutim, sada se, kao i kod Bahmuta, nameće pitanje strateške važnosti ovog utvrđenja. Novi glavnokomandujući ukrajinske armije, general Oleksandar Sirski je suočen sa teškim ispitom, rešio da pošalje pojačanja kako stabilizovao situaciju, na čemu insistira i predsednik Volodimir Zelenski. Sa druge strane, Rusima je bitno da slome ovaj simbol, kako oni kažu, "tlačenja naroda Donbasa od strane režima u Kijevu" i pomere ukrajinsku artiljeriju što dalje od Donjecka, po mogućstvu pre predsedničkih izbora sredinom marta. Mada, da bi u velikoj meri obezbedili grad od bombardovanja potrebno je da zauzmu i obližnju Krasnogorovku, što ovim tempom deluje izuzetno daleko. 

profimedia

Ruska vojska nije napala Avdejevku odmah na početku rata već se fokusirala na strateški važniji Marijupolj, da bi posle povlačenja iz Harkovske i severnog dela Hersonske oblasti došao red na Bahmut. Ta krvava bitka završena je ruskom pobedom, nakon čega je Ukrajina krenula u letnju kontraofanzivu prema Zaporožskoj oblasti i Bahmutu u kojoj je teško poražena.

Tek kada su Ukrajinci iscrpeli dobar deo zaliha artiljerijske municije i vojne tehnike sa Zapada, Rusija je počela da polako napada preko skoro celog fronta i sitnim lokalnim ofanzivama ispituje slabosti neprijatelja. Krajem prošle godine Avdejevka se kristalisala kao glavni cilj ruskih napada i koji su počeli pokušajem širokog opkoljavanja. Krvave borbe u selima Stepove i Berdiči severozapadno od grada, koja su ključna za odsecanje vitalnih puteva snabdevanja, završile su se ruskim neuspehom.

Za to vreme, u novembru, iz jugoistočnog pravca Donjecka, gde su ukrajinski položaji bili najutvrđeniji krenuo je drugi napad. Vojnici iz tog grada, među kojima ima dosta rudara, iskoristili su svoje radno iskustvo da miniraju jedan od tih položaja i prodru iz pravca autoputa i zaobilaznice, koja je predstavljala neku vrstu "prirodne" barijere, zauzimajući tzv. "Promka" industrijsku zonu.

Novi prodor Rusi su ostvarili takođe iz tog pravca, samo par kilometara na zapad tako što su pronašli staru industrijsku odvodnu cev. Prečnik je bio dovoljan da kroz nju prođu sagnuti vojnici, ali je operacija bila teška jer je cev u potpunosti bila začepljena šutom i blatom. Nakon kopanja kroz sve to ruski vojnici su se pojavili iza leđa Ukrajincima u jednom od predgrađa Avdejevke. Ukrajinci su uzvratili "jatom" FPV dronova koji su naneli velike gubitke Rusima, ali su njihovi kontranapadi odbijeni i Rusi su, prema geolociranim snimcima borbi zadržali pozicije u predgrađu.

Kao glavno ukrajinsko uporište južno od Avdejevke ostala je bivša sovjetska PVO baza, koja je nekada štitila aerodrom u Donjecku, a sada je dodatno utvrđena. Glavni problem su linije snabdevanja, mada postoje spekulacije da i tu ima podzemnih tunela, kao i konstantno bombardovanje FAB-500 bombama od pola tone.

Te bombe, koje nose ruski lovci-bombarderi, postale su glavno oružje protiv betonske tvrđave u koju se Avdejevka pretvorila jer imaju zakrilke i mogu da se izbace sa udaljenosti od 50 kilometara, što ruske avione stavlja van dometa ručnih raketnih bacača. Mreža Telegram je zatrpana snimcima teškog bombardovanja Avdejevke ovim bombama, a prema nekim procenama Rusi su bacali do 50 dnevno na grad koji je pre rata imao oko 30.000 stanovnika.

Ruska vojska je takođe razvila težu verziju ovih bombi FAB-1500, sa mnogo većom razornom moći, a povremeno se pojavljuju snimci silovitih eksplozija na području najutvrđenijih ukrajinskih položaja.

Poslednji i najveći prodor ruska vojska ostvarila je iz pravca severoistoka, kada su 2. februara, sudeći po geolociranim snimcima iz dronova, ruski vojnici ušli u centralni deo grada, ispod veštačkog jezera, koje je u stvari potpljeni kamenolom i ogromne industrijske zone na severnom ulazu i grad. Posle početnih paničnih objava da je front potpuno probijen od strane nekih ukrajinskih vojnih izveštača, poput Jurija Butusova, maltene su prestale da dolaze vesti sa fronta.

Prinstscreen YouTube/Military Summary

Prema poslednjim informacijama sa fronta, koje dolaze od ruskog vojnog analitičara Borisa Rožina, sa jakim vezama u vojsci, "uspostavljena je kontrola nad ključnim putem za snabdevanje neprijatelja koji prolazi duž Industrijske avenije". U pitanju je uzani deo grada kod mesta drugog velikog prodora označenog na mapi iznad sa strelicama.

"Neprijatelj takođe potvrđuje gubitak nekih položaja južno od koksare Avdejevka, uključujući depo motronih vozila, kao i nekih položaja južno od mesta gde je Avdejevka presečena na dva dela", navodi se u izveštaju Rožina, koji je do sada bio poprilično konzervativan sa procenama napretka i često negirao trijumfalne navode drugih ruskih izveštača i analitičara.

On ipak navodi da nema "operativnog opkoljavanja" grada jer industrijska zona na severu zadržava mogućnost snabdevanja. Po njegovim podacima, ukrajinska vojska se snabdeva preko dva sporedna puta iz sela Orlovka, koji su "pokriveni" artiljerijom i dronovima.

Poslednjih nekoliko dana ukrajinska, kao i ruska strana objavljuju minimum snimaka borbi iz Avdejevke, zbog čega je teško utvrditi da li je ruski prodor zaustavljen, mada se može pretpostaviti da je za sada stao negde kod pruge ili malo sa druge strane, na autobuskoj stanici. Ovo su sve spekulacije na osnovu objava raznih ratnih izveštača na Telegramu, mada je moguće i da su Ukrajinci ponovo zauzeli svoje pozicije u obe tačke prodora, iako za to nema video dokaza.

U postu na Telegram kanalu ruskog ratnog dopisnika Aleksandra Sladkova, koji je blizak vojnom vrhu, od 11. februara, tvrdi se da su prednosti Rusije u vatrenoj moći i ljudstvu u odnosu na ukrajinske snage u Avdejevki postale "ogromne" i da su trupe koje pokušavaju da brane grad osuđene na propast.

"AFU (Vojska Ukrajine prim. aut.) gubi kod Avdejevke ne samo zato što imaju malo vojnika. Sredstva vatrene moći su takođe ograničena, kao i tehnička podrška. To je izuzetno važno u ovom ratu. Ne možete držati front samo sa telima", napisao je Sladkov.

Institut za proučavanje rata (ISV) sa sedištem u Vašingtonu je u nedeljnom preseku situacije na frontu zaključio da su ruska napredovanja u oblasti Avdejevke „potvrđena“. 
Prema njima, stiče se utisak da ruska pešadija napreduje u borbama od kuće do kuće duž Zaliznične ulice na severu Avdejevke i jugozapadno od Avdejevke, u blizini sela Nevelske. 

Gubitke obe strane je skoro nemoguće proceniti. Ukrajinci, na osnovu snimaka i pojedinih objava novinara i vojnika na frontu, trpe gubitke na linijama snabdevanja koje su pod ruskom artiljerijskom vatrom, kao i od brutalnog bombardovanja iz vazduha. Takođe je izvesno da su pretrpeli određene gubitke tokom ruskih prodora i pokušaja da ih potisnu kontranapadima, ali ne postoje pouzdane brojke koje ne dolaze od strane jedne ili druge države.

Sa druge strane Rusi su pretrpeli teške gubitke u ljudstvu i tehnici tokom borbi oko dva sela na severozapadu, što se vidi po snimcima uništenih vozila. Teško je utvrditi koliko je ruskih vojnika stradalo tokom uspešnih prodora i koliko je talasa pojačanja bilo potrebno da odbiju ukrajinske kontranapade, ali sa te strane barem imamo jedan donekle nezavistan izvor podataka.

U pitanju je portal Media Zona, koji u saradnji sa ruskim "disidentskim" portalom Meduza, metodično prati umrlice i objave o sahranama na ruskim društvenim mrežama. Prema njihovom istraživanju, od početka rata do 2. februara poginulo je najmanje 43.460 ruskih vojnika, dok je od 1. novembra do 1. februara prebrojano 3.434 mrtvih boraca. To je dosta manje nego što je registrovano tokom borbi kod Bahmuta, mada su u njima učestvovali brojni plaćenici grupe "Vagner".

Bošković: Rat u Ukrajini sve više liči na rat u Vijetnamu

Vojni analitičar Petar Bošković skeptičan je po pitanju strateške važnosti Avdejevke i ne misli da je ona od ključnog značaja.  

"Nemojmo da zaboravimo sledeću stvar, da je u Avdejevki svojevremeno živelo oko 35.000 ljudi, sad ih ima negde oko 900. E sad, da bi naš narod shvatio o čemu je reč, koliki je to prostor, ja ću vam reći da Valjevo ima sa okolinom 85.000, znači tri puta je veće od Avdejike. Mi nemamo, sa ove distance, sliku pravih stvari. Prema tome ta borba se odvija, neću reći za selo, ali za jednu varoš, toliko dugo. I pomeranja su jako, jako mala", kazao je stručnjak za Euronews Srbija.

Analitičar opisuje kako se sukob pretvorio u borbu do iscrpljenja svih resursa neprijatelja, od municije do ljudstva.

"Kao što znate, rat u Ukrajini je počeo da liči na rat u Vijetnamu, na rat u Koreji, znači sa puno miniranja, sa puno rovova, rovovske borbe i tako dalje. Tu su dve stvari koje su ostale ključne, koje menjaju uopšte strategije svih ovih armija u Evropi i svetu, a to je ogromna potrošnja, nažalost, ljudi i ogromna potrošnja municije. A inače, pomeranja na samom frontu su zaista minimalna i činjenica je da će Avdejevka, nažalost, opet biti, poput Bahmuta, neko dokazivanje jednih i drugih", kaže Bošković.

Euronews Srbija

Po njegovoj proceni, Moskvi je jako bitno da osvoji Avdejevku i prikaže taj uspeh svom javnom mnjenju, ali da i Ukrajina insistira na borbi po svaku cenu, o čemu svedoči i novi zakon o regrutaciji. Obe strane suočavaju se sa problemom troška ljudi i troška municije, a sve veće izazove imaju kada je u pitanju regrutacija.  

"Oni (Rusi prim. aut.) imaju problem takođe sa regrutacijom i kao što ste videli, oni regrutuju ljude van Moskve i ljude po tim, da ne kažem, ruskim zabitima gde mogu to da odrade. I naravno, doneli su niz propisa kojima se stimuliše odlazak u vojsku i tako dalje. A sa druge strane vrlo sličan problem imate i u Ukrajini. Znači, to su problemi troška ljudi i troška municije. Znači, i Ukrajina ima problem sa regrutacijom i na novim zakonima koje je takođe donela kada je u pitanju regrutacija i angažovanje za vojsku. Imaju problem takođe sa municijom, bez obzira što je odnos utroška municije Rusije u odnosu na Ukrajinu pet naprema jedan, ako ne i više. Vidite da i Rusija uzima od Koreje municiju jer nema od koga", kazao je analitičar i dodao da vojna industrija obe zemlje, figurativno rečeno, rade u "četiri smene". 

Radić: Zauzimanje Avdejevke neće ništa promeniti

Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić izjavio je da eventualno rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promeniti u ratu u Ukrajini i da će se cele godine nastaviti rat za pozicije sa iscrpljivanjem resursa.

Radić je za Tanjug rekao da nijedan događaj na frontu, do sada, nije promenio atmosferu, niti je imao odlučujuću snagu, pošto ni Rusi, ni Ukrajinci nisu došli do sitaucije koja bi mogla da bude platforma za pregovore.

Dodao je da Rusi ne bi trebalo da slave eventualno zauzimanje tog predgrađa Donjecka, jer, kako je rekao, to je trebalo da urade još prvog dana rata i veliko je pitanje zašto im je treba tako mnogo vremena.