"Ukoliko poginem, to je moj izbor": Finski dobrovoljci opisali kako su se našli na ukrajinskoj liniji fronta

Nijedna obuka ne može da bude isto što i rat, jer ono što se dešava na frontu je nezamislivo, ovako dvojca Finaca, koji su vojni dobrovoljci, opisuju rat u Ukrajini, u kojem su se našli, i koji traje gotovo dve godine.

Hobit i Marijači su rešili da ostave svoje, kako opisuju uljuljkane živote u Finskoj, i pomognu Ukrajincima koji, kako kažu, ginu na frontu dovoljno dugo.

To što Finci žele da pomognu Ukrajincima u ratu protiv Rusije nije preveliko iznenađenje, piše Euronews. Inače, mnoge od njih, rat u Ukrajini podseća na njihovu ne tako daleku istoriju. Tačnije, na 1939. godinu kada su Staljinove snage granatirale granični punkt i za to okrivile Fince koji su im poslužili kao izgovor kako bi pokrenuli kopnenu ofanzivu na ovu zemlju.

Tada je i poznati ruski kompozitor Dimitrij Šostakovič dobio zadatk da napiše kompoziciju, koja bi se puštala dok pobedničke sovjetske trupe marširaju Helsinkijem.

Na kraju ovog kratrkog, 105-dnevnog Zimskog rata, Finska je nanela velike žrtve Sovjetima, ali je na kraju bila prinuđena da se odrekne dela teritorije i plati reparacije. 

Trenunta deašvanja u Ukrajini kod Finaca sada otvaraju stare rane. Hobit je jedan od Finaca koji dobrovljno učestuvje u ratu između Ukrajine i Rusije, i u razgovoru za Euronews kaže da ime "Hobit" koristi iz operativno-bezbednonosnih razloga kako se ne bi otkrio njegov pravi idenditet.

Kao razlog zbog čega je otišao u dobrovoljce navodi da "nije mogao da sedi mirno kod kuće znajući da se nekom, ne tako daleko od njega, dešava nešto loše".

"Iskreno, ne znam kako se tačno sve dogodilo, ali gledao sam kako se dešava rat i počeo sam da osećam da treba nešto da uradim. Nisam više mogao da sedim kod kuće i da uživam u malim stvarima kao što su zemičke sa cimetom i pivo. Znao sam da se neko mlad obučava da ide u rat, da dobije pušku i od njega se onda očekuje da zna njome i da rukuje", kaže on.

Kao i većina Finaca, i Hobit se prijavio za regrutaciju vojnika, i spremno otišao na obuku. Kaže da je ona trajala devet meseci, ali da nikada ne možeš da budeš potpuno spreman za sve ono što se dešava na terenu.

"Nijedna obuka ne može da bude isto što i rat. Ja sam imao prednost jer je finska vojska inače uvek bila trenirana ukoliko dođe do rata sa Rusijom. To je inače još jedan od razloga zbog čega sam odlučio da se prijavim. Imam znanje i želim da ga podelim", rekao je.

Sa druge strane, objašnajva, njegova porodica nije bilo previše zadovljna činjenicom da on ide u rat kako bi se na strani jedne zemlje, koja nije njegova, borio protiv druge.

"Nije im se to nimalo dopalo. Na kraju smo razgovarali, ali ja sam izneo svoje stavove. Bio bi razočaran u sebe da nisam otišao. To je moj život. Ukoliko poginem, to je moj izbor", rekao je.

Prvo ranjavanje

Septembra 2022. godine, dok je Hobit uveliko bio na terenu, Rusija je pripojila sebi Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje, a za to vreme predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je "delimičnu mobilizaciju" od oko 300.000 vojnika koji bi se spremili za borbu u Ukrajini. U to vreme to se shvatalo kao još jedan znak da stvari ne idu onako kako je Kremlj zamišljao.

Hobit je tada bio na prvoj liniji fronta u malom gradiću Pertoplavlivka, blizu Kupijanska. Zajedno sa još jednim finskim dobrovoljcem, određen je da bude vatrena podrška.

"Moj posao je tada bio da se krećem i pokrivam napredovanje kroz grad", priseća se on.

Međutim, desilo da ga je tokom vatrenog okršaja pogodio ruski snajperista. Jedan hitac ga je pogodio nisko u potkolenicu, zabio mu se duboko u stopalo, razbio kosti i presekao tetive. Vojnik koji je bio sa njim odmah je pozvao pomoć.

Nakon što je mesec dana proveo u ukrajinskoj bolnici, Hobit je prebačen u Finsku gde je porodica mogla da ga posećuje prvi put otkako je povređen.

"Bili su šokirani. Nije bilo mnogo izgovorenih reči, ali bilo je mnogo suza", rekao je.

Međutim, nije odustao. U Ukrajinu se vratio u martu 2023. godine, iako mu noga nije u potpunosti izlečena. Da bi funkcionisao, morao je da koristi štap koji ga je, kako objašnjava, sprečava da se bavi logisitkom. Nakon rehabilitacije, i kada je procenjeno da može da pređe najmanje pet kilometara, on je poslat u Bahmut. 

Međutim, tamo biva povređen i po drugi put i to gelerima u ruku i rame. Nakon mesec dana povredenih u bolnici, dobija poziciju priveremenog vođe.

"Tri nedelje sam tako izdržao. Bilo je previše stresa a premalo sna. Poslednjeg dana sam samo plakao. Srećom dali su mi slobodne dane", rekao je.

"Bio sam u školi, ali u glavi sam listao vesti o tome šta se dešava na frontu"

Hobit je bio jedan od privh finskih dobrovljaca, dok je Marijači jedan od poslednih. U Ukrajini je, kaže tek nekoliko meseci. Nadimak "Marijači" je, objašnajva, znak da ima i latinoameričko poreklo.

Kaže da je sa studirajući u inostranstvu pomagao u kampusu na proukrajinskim događajima, ali je osećao da treba više da doprinese.

"Bio sam na drugoj godini na fakultetu i nisam mogao da se fokusiram ni na šta. Bio sam u školi, ali u glavi sam listao vesti o tome šta se dešava na frontu. Početkom prošlog leta sam odlučio da želim da idem. Zato mi je trebalo dosta vremena da stignem ovde, morao sam da se pripremim", priseća se on.

Kako kaže, najpre je izneo ideju da ode u Ukrajinu sa svojim ocem pet meseci pre nego što se konačno preselio.

"Rekao sam mu o čemu razmišljam, ali on to nije dobro prihvatio. Rekao sam prijateljima otprilike mesec dana ranije. Pokušavali su da me zaustave i ubede da ne idem. To je znak da imate dobre prijatelje. Niko mi nije rekao da je to dobra ideja, ali ja ne bih bio ovde da sam ih slušao", kaže Marijači koji se u ovom trenutku nalazi van Kijeva, gde trenira sa izviđačkim vodom.

Za razliku od početnih talasa stranih dobrovoljaca koji su stigli slučajno ili su služili u Međunarodnoj brigadi, ili su delovali više nezavisno, Marijači služi direktno u ukrajinskoj jedinici.

"Ukrajinski komandanti žele dobre međunarodne vojnike u svojim jedinicama, a moj komandant je aktivno regrutovao finske vojnike ovde i rezerviste u Finskoj. Prednosti su što ukrajinske jedinice dobijaju nove vojnike koji već imaju više obuke nego što ukrajinski regruti imaju vremena. Ovi momci su prekaljeni u borbi, znaju kako da funkcionišu tamo u rovovima, ali to su civili koji su postali vojnici iz nužde, oni nisu obučeni vojnici. Prosečan ukrajinski vojnik ne dobija mnogo vremena za obuku ", objašnjava on.

Takođe, još jedna stvar na koju su Mariači i drugi finski borci u Ukrajini počeli da se oslanjaju je zavidna mreža kod kuće koja je nastala kako bi im pružila podršku.

Kako je objasnio Kasper Kanosto iz dobrotvorne organizacije "Vaši finski prijatelji", ova organizacija je kupila više od 350.000 evra zaliha i to u rasponu od 2022. godine do sada i primili materijalne donacije poput automobila i opreme u vrednosti od 100.000 evra.

Na listi za kupovinu bila je odbrambena oprema, naočare za noćni vid, odeća za hladno vreme, čarape, generatori, kamioni, kombiji i alati.

"U pakete uključujemo finsku čokoladu i kafu", dodaje on.

Marijači čeka i određenu marku čizama koje mu se sviđaju, a koje bi uskoro trebalo da stignu preko cevovoda za snabdevanje Helsinki-Kijev, i opisuje uslugu kao "ključnu" u obezbeđivanju opreme koja im je potrebna za finske borce.

"Služim u izviđačkom vodu i ako nemate naočare za noćno osmatranje, u lošoj si poziciji. To je realnost ovde. A čak i dobar, jeftiniji par slušalica za noćno osmatranje može koštati 4.500 ili 5.000 evra", rekao je on.