Igre 
Šta koči Vildersa u formiranju vlade? Postoji izlaz iz "dubioze", ali ga se plaše sve holandske stranke osim njegove
Komentari13/02/2024
-09:00
Pregovori o formiranju vlade u Holandiji, koju predvodila desničarska Slobodarska stranka (PVV) Gerta Vildersa okončani su neuspešno prošle nedelje, čime se nastavlja politička drama koja traje od završetka izbora 22. novembra. Kao izlaz iz ćorsokaka pominju se novi izbori, ali njih se plaše svi osim Vildersa, kojem u tom slučaju predviđaju još ubedljiviju pobedu.
Kada je PVV završio na prvom mesto sa 23,5 odsto glasova holandska, a i evropska javnost bile su poprilično šokirane, mada se i tada pričalo da će desničari teško uspeti da naprave koaliciju, pre svega zbog izuzetno negativnog stava prema islamu. Vilders je donekle ublažio politiku svoje stranke prošlog meseca kada je povukao nacrt zakona koji predviđa zabranu džamija, madrasa, pa čak i Kurana.
Podsetimo, Predstavnički dom holandskog parlamenta ima 150 mesta, te je 76 potrebno za većinu. PVV je osvojio 37 mesta (20 više nego prošli put), a tri partije sa kojima bi Vilders hteo u koaliciju su Novi društveni ugovor (NSC) desnog centra sa 20 mesta, desno populistički Pokret građana-farmera (BBB) sa sedam mesta i konzervativna, ali tržišno orijentisana Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD), iz koje dolazi dosadašnji premijer Mark Rute, sa 24 mesta.
U slučaju da formira željenu koaliciju Vilders bi bio prvi krajnje desničarski lider neke EU zemlje, iako su slične stranke bile deo koalicija u Austriji i nordijskim zemljama, dok je Liga Matea Salvinija slabiji partner u vladi Đorđe Meloni u Italiji. "Mejnstrim" stranke, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj odbijaju mogućnost saradnje sa njima, a Nemci čak raspravljaju o zabrani Alternative za Nemačku.
Kako piše Fajnenšel tajms, dolazak Vildersa na vlast označio bi "duboku promenu" unutar jedne od zemalja osnivača EU, u kojoj 10 odsto stanovništva ima manjinsko etničko poreklo.
Do “kuršlusa” je došlo u utorak kada je lider NSC-a Piter Omciht napustio koalicione pregovore i u pisanoj izjavi saopštio da je šokiran stanjem vladinih finansija. Bez njegove podrške potencijalna koalicija ima samo 68 mesta.
profimedia
Holandski mediji su izvestili da je Omciht, nekadašnji demohrišćanski poslanik koji je vodio kampanju na platformi „dobrog upravljanja“ i „drugačijeg vođenja politike“, bio zapanjen poverljivim brifinzima sa zvaničnicima prethodne vlade o stanju javnih finansija.
Povezane vesti
"NSC nema nameru da daje obećanja Holanđanima za koja već zna da su prazna i koja sledeća vlada ne može da ispuni. Dvorci od vazduha nisu osnova za sigurnu egzistenciju", naveo je on u pismu članovima stranke.
Ronald Plasterk, ministar u prethodnoj vladi, koji je posrednik u pregovorima, već je označio finansije kao ključni kamen spoticanja, nakon što su ekonomski stručnjaci upozorili da će nova koalicija morati da uštedi 17 milijardi evra kroz rezove u potrošnji. Predsednik holandske centralne banke Klas Knot spomenuo je tu brojku u upozorenju budućoj vladi kao neophodnu kako bi se ograničio budžetski deficit na dva procenta bruto domaćeg proizvoda.
Vilders je ubrzo odgovorio postom na X-u: "Neverovatno i razočaravajuće. Holandija želi ovaj kabinet, a sada Piter Omciht baca peškir".
Obraćajući se holandskim medijima u četvrtak, Vilders je rekao da želi da bude premijer, dodajući da, iako se zalaže za glasanje o tome da li Holandija treba da napusti EU, njegov prioritet će biti "značajno ograničenje" azila i imigracije.
"Mi to ne radimo zbog sebe, mi to radimo za sve Holanđane koji su glasali za nas... kojima je dosta toga kako su se stvari odvijale u Holandiji poslednjih godina, koji misle da bi Holanđani ponovo trebalo da budu broj jedan, sa strožom imigracionom politikom, i više kuća za Holanđane, uz pristojnu zdravstvenu zaštitu, više novca u novčanicima, umesto bacanja milijardi”, kazao je desničar.
Kako su stajale stvari posle propasti pregovora najbolje oslikava izjava jednog neimenovanog visokog zvaničnika PVV-a za Fajnenšal tajms.
"Postoje tri mogućnosti: desničarska vlada koju vodi Vilders, vlada sa laburističko-zelenim savezom ili novi izbori. Ne vidim kako bilo koja od njih može da se desi", opisao je on ćorsokak.
Povezane vesti
U međuvremenu, Rute ostaje premijer na čelu privremene administracije sastavljene od četvorostranačke koalicije koja se raspala u sporu oko imigracije u julu.
Migraciona politika pokazala se kao jedna od glavnih prepreka ka dogovoru. Lider PVV-a želi potpuno zamrzavanje imigracije, što zvuči neizvodljivo ako se ima u vidu da je Holandija deo Šengenskog sporazuma. Druge stranke koje vuku na desno nastoje da smanje imigraciju i bolje upravljaju njome.
Problem je nastao i zbog razlika u pogledu javnih finansija. PVV je na strani rashoda obećao besplatan autobuski prevoz i veću potrošnju na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, a na strani prihoda smanjenje poreza, mada nije izneo detalje kako bi taj budžet funkcionisao, posebno ako se ima u vidu prethodno pomenuto upozorenje ekonomista o "rupi" od 17 milijardi evra. VVD želi ograničavanje potrošnje, dok bi NSC povećao poreze najbogatijima radi finansiranje izdataka.
Povezane vesti
Dok natezanje traje u nedogled stranke koje nisu u kombinaciji za moguću koaliciju osuđuju svoje rivale što uopšte razgovaraju sa Vildersom
„Mejnstrim holandski konzervativci su se "snukerisali" tako što su vodili kampanju o migraciji, a zatim otvorili vrata radikalnoj desnici. Oni se suočavaju sa nerešivim problemom kao što je računanje kvadrature kruga", rekao je Rob Jeten, lider progresivno liberalne stranke Demokrate 66, koja je teško poražena na izborima i spala je sa 24 na 9 mesta u parlamentu.
„S jedne strane žele fiskalni oprez, ekonomski rast i međunarodni ugled. A sa druge strane, žele da dovedu na vlast čoveka koji idolizuje Putina i Orbana, koji vidi Bregzit kao model kome treba težiti, čiji politički radikalizam izdaje holandske vrednosti i ekonomske interese", nastavio je sa oštrom statistički najveći gubitnik prethodnih izbora.
Moguće je nekoliko scenarija, pa čak i ponavljanje izbora
Analitičari kažu da je sada moguće nekoliko scenarija. Profesorka Sara de Lange, politikolog sa Univerziteta u Amsterdamu smatra da je trenutno pat pozicija, ali da postoji mogućnost formiranja desničarske vlade.
"Omciht je jasno stavio do znanja da je ova runda pregovora završena, ali da proces nije propao. On je voljan da ponovo razgovara o nekom obliku alternativne konstrukcije. Tri preostala partnera mogu sada da nastave sa pregovorima o manjinskoj vladi, uz podršku, možda na formalnoj ili neformalnoj bazi poverenja, od strane NSC-a“, rekla je profesorka Sara de Lange, politikolog sa Univerziteta u Amsterdamu, prenosi Gardijan.
Profimedia
Prema njoj PVV, BBB i VVD se dobro slažu i nijedna druga koaliciona opcija ne izgleda preterano obećavajuće, što pokazuje i podatak da su sve tri stranke izrazile razočarenje odlukom NSC-a.
Međutim, viši saradnik istraživačkog centra Instituta Klingendel Rem Korteveg rekao je da bi VVD, da bi manjinska vlada bila održiva, možda morala biti spremna da formalno uđe u koaliciju koju predvodi Vilders, a ne samo da joj pruži podršku u parlamentu.
Liderka Ruteove stranke i vršilac dužnosti ministra pravde u tehničkoj vladi Dilan Ješilgoz-Zegerijus rekla je posle glasanja da neće ući u vladu sa Vildersom, ali je pod pritiskom birača da promeni mišljenje.
„Teško je razumeti kako bi to inače funkcionisalo za Vildersa“, rekao je Korteveg, piše Gardijan.
Druga opcija, koju favorizuje Omciht, ali odbacuje Vilders, mogla bi biti ekspertska ili "poslovna" vlada, kako je još nazivaju, koju bi činile ličnosti koje nisu obavezno iz sveta politike i koja bi imala široku parlamentarnu podršku.
Holandski mediji teoretisali su i o alternativnoj koaliciji VVD-a, NSC-a i Alijanse laburisti/zeleni (GL/PvdA) na čelu sa bivšim potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom, koja je završila na drugom mestu na izborima. Međutim, Korteveg smatra da je ta opcija malo verovatna.
Holandski stručnjak ne misli ni da su novi izbori realna opcija jer neće koristiti nikome osim Vildersu, čija će PVV, prema novim anketama, dobiti do 50 mesta u parlamentu, ako oni budu održani.
Inače, Holanđanima nije strano maratonsko formiranje vlade, pa je tako prethodna koalicija konačno zaživela posle 299 dana.
Komentari (0)