Godina borbi "iscrpljivanja" i "dozirane" pomoći Kijevu: Šta čeka Ukrajinu u 2024?

Prošlo je gotovo 22 meseca od početka rata u Ukrajini, a poslednjih godinu dana obeležila su neznatne promene na frontu, i skoro nevidljivi rezultati ukrajinske kontraofanzive. Malo ko je optimističan da će se 2024. okončati sukob, a oni koji priželjkuju primirje, razuveriće ih narudžbine oružja koje su planirane s obe strane, ali i najave pomoći Zapada Ukrajini. 

Iako je od 7. oktobra prošle godine početak sukob Izraela i Hamasa, preusmerio pažnju javnosti sa dešavanja na ukrajinskom frontu, uništenje ruskog ratnog broda na Krimu i jedan od najvećih ruskih raketnih napada na Ukrajinu, kojima smo svedočili prethodnih dana, ponovo su bacili svetlo na rat na tom prostoru. 

Ipak godina za nama nije donela značajne promene na frontu. Najkrvavije borbe vodile su se u Bahmutu, koji je nakon višemesečnih borbi i desetine hiljada poginulih osvojila Rusija. 

Usledila je dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva, koja je pokrenuta početkom juna, ali koja nije dala očekivane rezultate. Uprkos početnom entuzijazmu Zelenskog, ukrajinska vojska naišla je na snažnu rusku odbranu, što nije donelo značajne promene na 3.500 kilometara dugom frontu.

Nastavak "statičnog" fronta

Koje god da su osvajačke ambicije zaraćenih strana u ovoj godini, analitičari su uvereni da se situacija na terenu neće razlikovati od one iz 2023. godine. Isto tako, prognoziraju se ništa manje iscrpljujuće borbe, koje će doneti veliki broj žrtava, ali i odneti ogroman novac potreban za naoružanje vojski. 

"Kad j reč o frontu, ne mislim da će doći do velikog prodora u godini pred nama. Verujem da će trenutna strategija da se nastavi, a to je rat iscrpljivanja koji zadaje Ukrajincima probleme", kaže za Euronews Srbija politički analitičar i predavač na Moskovskoj školi ekonomije Artjom Serebrenjikov. 

On ističe da je ukrajinska kontraofanziva "objektivno neuspešna", te da će se "rat iscrpljivanja" nastaviti i ove godine.

"Većina borbi će se odvijati u Donbasu i verovatno na frontu u Zaporožju, ali ne očekujem spektakularne pobede ili brzo napredovanje, biće to sporo, krvavo i sa velikim brojem žrtava", ukazuje analitičar iz Moskve. 

profimedia

Da će se "rat iscrpljivanja" nastaviti saglasan je i istoričar Vladimir Todić, koji za Euronews Srbija kaže da ukrajinska kontraofanziva nije uspela iz "čitavog niza razloga". 

"Mislim da Rusija nakon napuštanja Hersona potpuno menja svoju strategiju koja je bila katastrofalna i uopšte taj rat, to sada možemo da govorimo, je vrlo loše osmišljen. Rusija je snagom svoje vojne moći i produktivnosti, i promenom kadrovskim izmenama, utvrdila snažno svoje pozicije", objašnjava Todić. 

Dozirana pomoć

Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 43 milijarde dolara, zbog čega su zvaničnici Kijeva saopštili da će možda morati da odlože isplatu plata i penzija javnim službenicima, ukoliko ne bude pomoći sa Zapada. 

Iako je Bela kuća u zadnjoj nedelji prošle godine poslala poslednji paket pomoći Ukrajini u vrednosti od 250 miliona dolara, koja uključuje sisteme protivvazdušne odbrane HIMARS, artiljeriju i municiju za malokalibarsko oružje i protivtenkovsko oružje, upitno je u kojoj meri će Amerika nastaviti da sanbdeva i finasira Kijev. 

Uprkos Bajdenovim najavama o daljoj pomoći, bez odobrenja Kongresa, administracija predsednika SAD neće moći da nastavi sa podrškom Ukrajini. A upravo je Senat, gornji dom Kongresa, nedavno blokirao predlog novog paketa finansijske podrške Ukrajini, tako što su svi republiknci glasali protiv.

"Mislim da će se nastaviti Zapadna pomoć. Mislim da će se ovaj zastoj u pomoći u američkom kongresu prevazići i da će demokrate suočene sa objektivnim problemom koji imaju, a taj problem odnosa prema Ukrajini i nastavka rata u toj zemlji može da bude vrlo ozbiljan za predsednika Bajdena, ukoliko se ne reši, te da će se izaći u susret jednom delu republikanskih zahteva, i da će republikanci podržati predlog o pomoći", ističe Todić.

Tanjug/AP/Mariam Zuhaib

S druge strane, spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović nije siguran u kojoj meri će Amerika nastaviti da finasira Ukrajinu, ističući da je pomoć koju dobija Kijev "dozirana". 

"Nisam uveren u čvrstinu SAD da nastave svoju podršku Ukrajini. Upravo zbog doziranosti te isporuke. U Nemačkoj se vodi diskusija o tome - da hoćemo ili nećemo da isporučimo rakete, tenkove, projektile, različite vrste naoružanja... Ja ne vidim da je Zapad toliko odlučan u svemu tome", kaže za Euronews Dautović.

Šta žele Evropa i Amerika?

Nisu samo američki republikanci "kočničari" slanja pomoći Kijevu, nedavno je i je i Mađarska stavila veto u Evropskoj uniji na planiranih 50 milijardi evra za Ukrajinu.

"Mi možemo da vidimo recimo kakva je politika mađarskog premijera Orbana, možemo da vidimo kakva je politika novog slovačkog predsednika Fica, ali i Fico i Orban ne žele da se njihove države graniče sa Rusijom", objašnjava istoričar Todić. 

Pa ipak, sukob u tom delu sveta, značajno je uticao na bezbednosnu politiku mnogih zemalja, ističu naši sagovornici, navodeći da je ovaj sukob uticao na učvršćivanje NATO savez.

"Ovo je pojačalo neku koheziju u NATO-u, istočnoevropske zemlje su potpuno razbuđene, od Estonije do Rumunije, vi imate jedan strah koji je glavni motivator državama da se odreknu svog suvereniteta pomalo i da sarađuju zajedno u okviru nekakve alijanse", ukazuje Dautović. 

Da je ojačana kohezija unutar NATO-a saglasan je i Todić koji podseća da su dve zemlje od početka rata u Ukrajini postale članice saveza. Pa ipak, Todić smatra da SAD podržavaju ovaj rat pre svega na način da Rusija bude oslabljena.

Tanjug AP/Virginia Mayo

"Ja mislim da su SAD vrlo zadovoljne jer je Rusija izgubila energetski i lobistički uticaj u Evropi koji je išao preko njenih energetskih veza. Hoću da kažem da Ukrajina ima svoje interese i da su ukrajinski interesi kompatibilni recimo i sa poljskim interesima i sa američkim interesima, ali i na kraju krajeva i sa interesima Evropske unije", objašnjava Todić. 

Hoće li biti primirja?

Kada je reč o trenutnim ciljevima sukobljnih strana, analitičar su saglasni da Ukrajina želi da povrati teritorije koje je izgubila od početka ruske invazije. Međutim, Dautović ističe da nije jasno šta Rusija želi. 

"Šta je cilj Rusije u svemu ovome? Da do kraja zauzme oblasti koje je anektirala, da zbaci režim u Kijevu, da uzme polovinu Ukrajine, da zbaci "sataniste i naciste" koji su na vlasti u Kijevu, šta je njihov konačni cilj", ukazuje Dautović.

Pa ipak, Dautović sumnja da će Ukrajina ispuniti svoje ciljeve, ali spominje tekst koji je nedavno objavljen u Njujork tajmsu u kom izvor iz Vašingtona kaže da je stigao mejl iz Putinovog kabineta u kom piše da je Rusija spremna na primirje sa trenutnim linijama fronta, Dautović navodi da bi taj scenario samo odložio dalji sukob.

"Na osnovu tog predloga, imali bismo samo reprizu onoga što je postignuto sporazom u Minsku, to znači da bi se rat nastavio formalno za pet do deset godina... Ali, niti Ukrajina može da odustane od tih teritorija, niti Rusija želi da je pusti. I, dakle, samo bismo imali  zatišje na neko vreme", zaključuje Dautović.