Budžet Evropske unije i zemalja članica: Koja zemlja najviše plaća, a koja najviše dobija?

Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno. Države članice doprinose budžetu EU, ali takođe dobijaju sredstva iz njega. Neke zemlje završavaju kao neto davaoci doprinosa, što znači da uplaćuju više nego što dobijaju, dok su druge neto korisnici, primajući više nego što doprinose. 

Naravno, ove potvrde nisu jedine prednosti članstva u EU. Zajednički budžet odražava princip solidarnosti EU, omogućavajući značajan razvoj u različitim oblastima unutar bloka.

Koje zemlje članice najviše doprinose budžetu EU, a koje najviše uzimaju? Koje države članice su neto davaoci doprinosa, a koje neto korisnici? Euronews Business je ovo objasnio detaljno.

Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine "velika četvorka" EU dala je najveći doprinos budžetu EU: Nemačka (33,8 milijardi evra), Francuska (25,8 milijardi evra), Italija (18,8 milijardi evra) i Španija (13,6 milijardi evra).

Devet zemalja je doprinelo manje od milijardu evra budžetu EU 2023. godine, a najmanji doprinosi dolaze sa Malte (112 miliona evra), Kipra (259 miliona evra) i Estonije (355 miliona evra).

Među korisnicama, prvih pet je uključivala i Poljsku uz "veliku četvorku" EU. Francuska je dobila 16,5 milijardi evra, a slede Poljska (14,1 milijardi evra), zatim Nemačka (14 milijardi evra), Italija (12,8 milijardi evra) i Španija (12,1 milijardi evra).

Na dnu su tri zemlje dobile manje od milijardu evra iz budžeta EU: Malta (277 miliona evra), Kipar (393 miliona evra) i Slovenija (952 miliona evra).

Deset zemalja su neto doprinosioci

Deset zemalja EU bile su neto davaoci doprinosa, dok je 17 njih bilo neto korisnici. Zemlje koje su više doprinele budžetu EU nego što su dobile uključuju:

Nemačka (19,8 milijardi evra)

Francuska (9,3 milijarde evra)
Holandija (6,3 milijarde evra)
Italija (6 milijardi evra)
Švedska (1,6 milijardi evra)
Španija (12,1 milijardi evra)
Austrija (1,3 milijarde evra)
Irska (1,3 milijarde evra)
Danska (1,2 milijarde evra)
Finska (0,8 milijardi evra)

Poljska je bila najveći neto korisnik sa 7,1 milijardi evra, a slede Rumunija (5,9 milijardi evra), Belgija (4,8 milijardi evra), Mađarska (4,4 milijarde evra) i Grčka (3,9 milijardi evra).

Kada bi sve ovo bilo predstavljeno mapom, na njoj bi se jasno videla podela zemalja EU na neto davaoce i neto primaoce. Neto davaoci doprinosa su prvenstveno bogatije zemlje zapadne i severne Evrope, dok su neto primaoci uglavnom članice centralne i istočne Evrope.

Osim Belgije i Luksemburga, geografska distribucija takođe otkriva ekonomsku podelu istok-zapad, pri čemu su novije zemlje članice iz istočne Evrope često neto primaoci.

Šta kada se to podvede na računicu "po osobi"?

Kada uzmemo u obzir neto davaoce i primaoce po osobi, slika se značajno menja zbog velikih varijacija u veličini stanovništva među državama članicama EU. U 2023. godini, doprinosioci u budžet EU po osobi kretali su se od 137 evra u Bugarskoj do 688 evra u Luksemburgu. 

Među "velikom četvorkom", svaka osoba u Nemačkoj je dala 403 evra. Zatim je usledilo 378 evra u Francuskoj, 318 evra u Italiji i 281 evra u Španiji.

Kada se posmatraju neto doprinosi po osobi, Holandija je bila na vrhu liste 2023. godine, pri čemu je svaki stanovnik Holandije dao 350 evra više nego što je dobio.

Sledila je Irska sa neto doprinosom od 240 evra po osobi, zatim Nemačka (235 evra), Danska (210 evra) i Švedska (156 evra).

Među Velikom četvorkom, Francuska je imala najniži neto doprinos po osobi sa 30 evra, dok je u Italiji 101, a u Španiji 137 evra.

Građani Luksemburga imaju najviše beneficija

Luksemburg se ističe kao najveći neto korisnik po osobi

Neto korisnici po osobi kretali su se od 129 evra u Sloveniji do 3.081 evra u Luksemburgu, što je neverovatno, pošto je drugi najveći neto korisnik - Hrvatska - primala 619 evra po osobi.

Pixabay

Tri baltičke zemlje u EU - Estonija, Letonija i Litvanija - svaka je primila više od 500 evra neto prihoda po osobi.

Dok je Poljska bila najveći neto primalac u nominalnom smislu, rangirana je na trećem mestu po neto prihodima po osobi, sa 191 evra među 17 zemalja neto korisnica.

Dok su Luksemburg i Belgija među bogatijim zemljama EU, oni su takođe neto primaoci fondova EU jer su obe zemlje domaćini brojnim institucijama EU, kao što su Evropska komisija i Evropski parlament.

Na primer, Belgija je imala neto prihod od 404 evra po osobi, što je više od Bugarske (299 evra) i Rumunije (307 evra).

Sveukupne prednosti članstva u EU su više od toga

Izvor Evropske komisije je naglasio da ove brojke ne odražavaju prednosti učešća u zajedničkom evropskom projektu niti dodatnu vrednost budžeta EU. 

"Računovodstvene koristi prikazane iznad pokrivaju samo mali deo ukupnih prednosti članstva u EU", rekao je izvor za Euronews Business. 

Prema Evropskoj komisiji, budžet EU prvenstveno služi kao instrument za investiranje, dopunjujući nacionalne budžete. Njegov glavni cilj je podsticanje rasta i povećanje konkurentnosti širom EU.

Budžetom se finansiraju projekti i inicijative usmerene na:

• razvoj ruralnih područja i manje razvijenih regiona,
• zaštite životne sredine, 
• podržavanje obrazovnih i istraživačkih programa EU, 
• zaštite spoljnih granica EU, 
• promovisanje međunarodnog razvoja, 
• promovisanje ljudskih prava.