Evropa

Kontroverze oko novog predloga o mobilizaciji u Ukrajini: Koje odredbe su izazvale najviše polemike?

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Strana.ua

28/12/2023

-

17:30

Kontroverze oko novog predloga o mobilizaciji u Ukrajini: Koje odredbe su izazvale najviše polemike?
Kontroverze oko novog predloga o mobilizaciji u Ukrajini: Koje odredbe su izazvale najviše polemike? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajinska vlada podnela je 25. decembra parlamentu predlog novog zakona o mobilizaciji po kojem bi svi građani, bez obzira na pol koji imaju između 18 i 60 godina, morali da predaju dokumenta u regionalne kancelarije za regrutaciju. Takođe, starosna granica bi bila spuštena na 25 sa 27 godina.

Cilj je da se u toku 2024. mobiliše oko pola miliona stanovnika, što je prema rečima sekretara Odbora za odbranu Vrhovne Rade Romana Kostenka neophodno kako bi se nadoknadili gubici novim jedinicama jer se nisu ostvarila očekivanja o brzoj pobedi.

"Koliko ljudi je potrebno da bi se nadoknadili sanitarni gubici u toku godine? Koliko je potrebno za formiranje novih jedinica? Približno taj broj. Treba da planiramo ne dva meseca, ne šest meseci, već godinama unapred, jer rat može da traje dugo, a sa stanovišta uticaja političkih procesa, može da se završi i sutra, ali to niko ne zna. Moramo se pripremiti za najgori scenario“, rekao je Kostenko, prenosi portal Strana.ua.

Kostenko je dodao da bi "svi morali da se bore", a ne da pričaju o "ekonomskom frontu", kao i da su Ukrajinci mislili da će uskoro pobediti, te da zato nisu bili spremni za ovaj "hladan tuš".

Za tu brojku niko nije hteo da preuzme odgovornost, pa je tako glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni demantovao informacije, koje je na konferenciji za novinare prošle nedelje izneo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, da je vojna komanda zatražila mobilizaciju pola miliona ljudi. Ipak, on je potvrdio da je određena cifra potrebnog osoblja za sledeću godinu formirana.

AP/Efrem Lukatsky

 

Prethodno je, na konferenciji za novinare 19. decembra, Zelenski saopštio da mu se obratio Generalštab Oružanih snaga Ukrajine sa zahtevom da mobiliše dodatnih 450-500 hiljada ljudi. Mobilizacija u ovom obliku, prema Zelenskom, koštaće Ukrajinu 13,4 milijarde dolara. Kasnije je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC) Ukrajine Aleksej Danilov rekao da će za mobilizaciju tolikog broja ljudi biti potrebno najmanje godinu dana.

O mobilizaciji je, pomalo kontradiktorno, govorio i načelnik Glavne obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilo Budanov, rekavši da bez tog koraka nikakva regrutacija ne može da pokrije potrebe vojske. Ipak, on se nije pohvalno izrazio o kvalitetu mobilisanih regruta.

"Koliko god se ljudi mobilisali, nasilno ili protiv njihove volje, nekim trikom ili u skladu sa zakonom, efikasnost će im biti gotovo nula. U principu, to je ono što se dešava u poslednje vreme i to se takođe mora iskreno priznati. Zato ne smemo misliti da možemo bez mobilizacije. To je nemoguće", kazao je Budanov.

EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

 

Ako zakon bude usvojen, što bi se moglo desiti već na glasanju 10. januara, stupiće na snagu posle 30 dana. Svi građani na spisku za potencijalnu mobilizaciju moraće da ažuriraju osnovne podatke poput adrese prebivališta i broja telefona. Oni koji prekrše neka od pravila suočiće se prvo sa "privremenim merama" poput blokade tekućeg računa, zabrane putovanja u inostranstvo, zabrane kupovine i prodaje pokretne i nepokretne imovine, ograničenja prava na vožnju motornih vozila i dobijanje vozačke dozvole, ukidanje socijalnih primanja, ukidanje prava na podizanje kredita...

Posebno drakonski deluje član zakona o onima koji su već priznati kao "delimično sposobni za vojnu službu" jer bi oni morali ponovo na lekarski pregled, i to na svakih šest meseci.

Biće mobilisane i osobe sa invaliditetom treće grupe, prema ukrajinskoj klasifikaciji. To znači da će ljudi sa jednim okom, jednim plućnim krilom, jednim bubregom, bez jednog stopala ili šake moći da budu odvedeni na front.

U slučaju mobilizacije jedini način povratka civilnom životu bila bi trogodišnja služba, uz obaveznu rotaciju sa fronta na svakih šest meseci. Pauze, makar u teoriji, ne smeju trajati manje od dva meseca. Službu više neće moći da izbegnu oni koji pokušavaju da dobiju drugu diplomu, ali će im biti dozvoljeno da završe započetu akademsku godinu. Pošto ne postoji ograničenje u godinama za osnovne akademske studije, pedesetogodišnjaci bi mogli da postanu brucoši kako bi se spasili.

Nejasne odredbe izazvale konfuziju i paniku

Paniku u javnosti izazvale su i nejasne formulacije u predlogu zakona, a posebno šta jeste, a šta nije kršenje obaveza. Kako pišu ukrajinski mediji nije jasno li to znači da će se svi vojni obveznici koji ne predaju dokumenta u propisanom roku automatski smatrati prekršiocima i kako će se ti prekršioci identifikovati. 

U teoriji je moguće da ljude na ulici pitaju za dokumente o vojnoj registraciji i kazne ih ako ih nemaju, ali je moguće i da se to odnosi samo na one kojima su poslati pozivi. Takođe, proces kažnjavanja će navodno biti automatski i obavljaće se van sudova, mada je to još jedna od stvari koje nisu definisane.

"Za one koji ne žele da idu u vojsku, ako ovaj zakon bude usvojen, cilj u životu postaće minimiziranje bilo kakvog kontakta sa državnim agencijama i bankama. To grubo rečeno, znači postati "nevidljiv" za državu", piše Strana.ua.

Zakon će se odnositi i na one koji su otišli u inostranstvo, a njima će u slučaju odbijanja poziva biti onemogućeno obnavljanje pasoša. Ipak, najgore će biti onima koji u Ukrajini pokušavaju da se sakriju jer će morati da napuste posao, isprazne i ugase tekući račun, ograniče kretanje van doma jer su na ulicama naoružane patrole i kontrolni punktovi, ili odvoje novac za mito, koji će sigurno drastično poskupeti.

Stručnjaci predviđaju teške posledice po, i ovako jedva postojeću, privredu kada veliki broj pre svega muškaraca napusti posao zbog fronta ili pokušaja da ga izbegne. Očekuje se i oštar rast korupcije, rast napetosti u društvu, kao i nagli pad poverenja u sve institucije države, navodi Strana.ua.

Ukrajini ne fale samo ljudi, već i naoružanje

Vest o predlogu zakona pojavila se na dan uništenja ruskog desantnog broda "Novočerkask" u krimskoj luci Feodosiji. Međutim, simbolična pobeda teško da može imati nekakav uticaj na front jer desantni brod niti je učestvovao, niti je mogao da učestvuje u nekoj od tekućih bitaka, sem ako Rusija ne krene u opšti napad na Odesu, što je malo verovatno.

Za to vreme Ukrajina čeka očajničku potrebnu pomoć za Zapada, ali su za sada pod blokadom paketi od 50 milijardi evra iz EU i 61 milijarda dolara iz SAD. Čak i ako se ta finansijska pomoć obezbedi potrebno je proizvesti dovoljno municije, a brojke su astronomske. Prema proceni ministra odbrane Estonije Hana Pevkura, Ukrajini treba 200.000 granata svih kalibara mesečno kako bi imala artiljerijsku nadmoć nad Rusijom. 

profimedia

 

Poređenja radi, SAD planiraju da tek 2025. povećaju ukupnu proizvodnju granata kalibra 155 mm na 100.000, preneo je Rojters. Kako je Euronews pisao u novembru Ukrajinska artiljerija, prema procenama vojnih stručnjaka, upotrebi oko 45.000 granata nedeljno, što znači da za dva meseca ispali kompletnu godišnju proizvodnju u EU. Proivodnju naoružanja u Uniji, za razliku od Rusije, obavljaju privatne firme, tako da zbog velike potražnje drastično skaču cene. Kako je oktobru naveo holandski admiral Robert Bauer, cena jedne granate od 155 mm je na početku rata bila oko 2.000 evra, a sada je oko 8.000 evra.

Pritom Ukrijini, u odnosu na Rusiju, fali maltene sve, od topova i haubica, do dronova i sistema za elektronsko ratovanje koji bi ometali neprijateljske dronove.

Kako se to odražava na front ilustrovao je ukrajinski general Aleksandar Trnavski u najnovijem intervjuu za BBC. On je poručio da vojsci pod hitno treba artiljerija kalibra 122 i 152 mm.

"Neprijatelj je, znajući naše mogućnosti u pogledu dometa, postavio svoje artiljerijske jedinice na kritičnu distancu, gde mi ne možemo da utičemo na njihovo dejstvo. On brzo razvija mogućnosti elektronskog ratovanja, što nam onemogućava upotrebu preciznog oružja na velikom dometu“, rekao je Tarnavski.

Čak ni moderni sistemi poput HIMARS-a ne daju jedinstvenu prednost jer Rusija raspolaže sa sličnim višecevnim raketnim bacačima "tornado-s", koji imaju skoro isti domet i preciznost. Slično je i sa američkim raketama dugog dometa ATACMS, nalik ruskim "iskanderima", koje Rusija može da koristi u mnogo većem broju.

Komentari (0)

Evropa