Vruća debata o izmeni temeljnih ugovora EU: "Ukidanje nacionalnih veta biće teško, jer će se veto koristiti protiv toga"

Devet zemalja članica EU zatražilo je promenu temeljnog ugovora u delu koji se odnosi na glasanje. Ove države smatraju da je donošenje odluka kvalifikovanom većinom umesto jednoglasjem bolja opcija. Istovremeno, Evropski parlament je tesnom većinom usvojio rezoluciju kojom bi se, kako navode autori, konačno stalo na put nacionalnom vetu.

Kada odluke za koje je bilo potrebno da se čuje 27 puta "da" nisu donošene jer je izostajalo samo jedno, često se govorilo da je jedinstvo Evropske unije pod znakom pitanja.

Zbog toga evropski poslanik Zelenih Danijel Frojnd, koji je jedan od autora rezolucije, poručuje da je potrebna Unija koja je sposobna da deluje i koja će omogućiti "da se otarasimo nacionalnih veta".

"Danas nažalost imamo situaciju u kojoj jedan šef države, vlade, može da blokira celu Evropsku uniju. To je, posebno u situaciji gde imamo rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, bezbednosna pretnja za Evropsku uniju. Vladimir Putin praktično treba da okrene samo jednog šefa države ili vlade i od tog trenutka Evropska unija više nema mišljenje o ratnim zločinima počinjenim u Ukrajini. Mislim da je po pogrešno i da treba da odbacimo jednoglasnost", kaže Frojnd.

Međutim, dok se on glasno zalaže za ovakve izmene, postoje i protivnici. Iz redova konzervativaca, na vrućoj debati o rezoluciji o izmeni temeljnih ugovora, čule su se i drugačije poruke.

Tanjug/AP/Michael Sohn

"Moramo da branimo evropske ugovore, da bi ostali kakvi jesu. Moramo da branimo Evropsku uniju od naddržave u nastajanju. Moramo da odbranimo hrišćanstvom inspirisanu Šumanovu Evropu suverenih država od tumbanja naopačke u komunističku naddržavu, koja likvidira de fakto nacionalne države. To nije federalizacija, to je centralizacija. Ovaj projekat je antifederalan, jer favorizuje države sa velikom populacijom, što je u suprotnosti sa osnovnim principima ravnopravne zastupljenosti svih članica, bez obzira na broj stanovnika", rekao je tokom rasprave Jacek Sarijuš-Volski, poslanik iz redova Evropskih konzervativaca i reformista.

"Najverovatnije će ovo biti težak i dugoročan proces"

Ove promene se sasvim sigurno neće desiti tokom ove evropske administracije, jer se u junu održavaju novi izbori. Pojedini briselski analitičari smatraju da će proces promena, ako ga i bude, biti vrlo dug i nimalo jednostavan.

"Uklanjanje nacionalnih veta će biti ekstremno teško, jer će se nacionalni veto upotrebljavati upravo protiv toga. Nekim zemljama će verovatno biti neophodan referendum kako bi se to potvrdilo. Sve zemlje moraju da ratifikuju promene temeljnih ugvora kod kuće, u njihovim parlamentima. Ja to ne bih uzeo zdravo za gotovo, čak ni u zemljama čijim vladama se dopada ideja promene ugovora ili je na neki način podržavaju. Ne bih uzeo zdravo za gotovo da će parlamenti lako da se saglase i prate njihove preporuke. Dakle, najverovatnije će ovo biti poprilično težak i dugoročan proces. Proces od mnogo, mnogo godina, u kojima će se objašnjavati građanima i parlamentima zašto je to važno", smatra Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije.

Po sadašanjim pravilima, o ključnim pitanjima koja države članice smatraju osetljivim i najvažnijim odluke se donose isključivo jednoglasno. To su uglavnom pitanja koja se odnose na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, prijem novih članica, finansije i slično. Da bi se usvojile one o kojima se glasa kvalifikovanom većinom, važno je da se saglasi 55 odsto zemalja, što je uglavnom oko 15 od 27, pod uslovom da to predstavlja 65 posto od ukupne populacije Evropske unije.

Bobić: Početak jednog procesa

Maja Bobić iz Međunarodnog evropskog pokreta kaže za Euronews Srbija da je tema ukidanja veta već nekoliko meseci aktuelna u Evropskim institucijama u Briselu, ali ističe da je reč pre svega o Evropskom parlamentu koji ima slobodu da kreativnije razmišlja u odnosu na druge institucije.

Naglašava da su evroposlanici usvojili rezoluciju veoma tesnom većinom i da je bilo samo dvadesretag glasova "za" više nego "protiv".

"To govori da ne postoji dominantna politička volja da se menjaju temeljni ugovori", navela je i dodala da za to mogu da postoje različiti razlozi.

"Ali to jeste početak jednog procesa. Ova rezolucija poziva da se sazove jedna konvencija na kojoj bi učestvovalo društvo u celini, kako bi se raspravilo o tome u kom pravcu i da li je moguće da se odlučivanje u EU učini efikasnijijm. Da napomenem da je ovo zapravo rezultat i odgovor na proces koji je bio dosta važan, a to je Konferencija o budućnosti EU, jedna prilično velika deomkratska vežba, gde su nasumično izabrani građani koji predstavljaju svoja društva nekoliko meseci učestvovali u promišljajnju i raspravama o tome kako treba da izgleda EU. Jedan od njihovih zaključaka i preporuka jeste i efikasnije odlučivanje, pre svega u oblasti spoljne i bezbednosne politike", rekla je Maja Bobić.