Čudna situacija u Selafildu i opasan presedan u Zaporožju: Dr Vladimir Udovičić o pretnji od nuklearnih incidenata

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/12/2023

13:09

Čudna situacija u Selafildu i opasan presedan u Zaporožju: Dr Vladimir Udovičić o pretnji od nuklearnih incidenata - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što se pojavio izveštaj da je postrojenje za skladištenje nuklearnog otpada Selafild u Velikoj Britaniji hakovano, a da je zatim zabeleženo curenje radioaktivnog materijala, alarm za uzbunu se aktivirao ne samo u toj zemlji, već i u Norveškoj i Irskoj, do čijih bi obala mogla da stigne radijacija.

Prvi deo ekspozea Gardijana navodi da su hakarski napadi, navodno povezani sa Rusijom i Kinom, zabeleženi još 2015. godine, kada su IT stručnjaci shvatili da je u računarsku mrežu fabrike ubačen malver koji vreba i može da se koristi za špijuniranje ili napad na sisteme. Ne zna se tačno kada je prvi napad izveden, niti da li je malver iskorenjen iz mreže, ali je navodno istina o napadu i potencijalnim efektima skrivana.

U drugom delu su se britanski novinari bavili curenjem iz jednog od ogromnih silosa pod oznakom B30, a situaciju dodatno otežava prognoza da će se curenje verovatno nastaviti sve do 2050. kada ističe "rok upotrebe" trošnog kompleksa izgrađenog između 1964. i 1983.

Iako su informacije koje dolaze iz Britanije poprilično uznemirujuće, profesor sa Instituta za fiziku u Beogradu dr Vladimir Udovičić, ne smatra da takvi hakerski napadi mogu da izazovu teže posledice.

"Ja bih pre rekao da se radi prosto o curenju podataka u smislu šta se tamo dešava i šta oni rade, više nego o opasnosti da ti napadi mogu da ugroze neke sisteme i neka postrojenja", kazao je Udovičić za Euronews Srbija.

Profesor je objasnio da se radi o starom postrojenju koje godinama ima funkciju da prikuplja radioaktivni otpad iz drugih nuklearnih elektrana, ali da je nastalo za potrebe vojne industrije. U okviru njega nalaze dva reaktora koja, imaju osnovnu funkciju da proizvode plutonijum koji je osnovni element za pravljenje nuklearnih bombi.

Udovičić je takođe istakao da je u Selafildu 1957. zabeležen ozbiljan akcident, koji je na INES skali nuklearnih nezgoda označen stepenom 5 (najviši je 7), a da su ispred Selafilda na skali samo Černobilj, Fukušima i Kištimska katastrofa u SSSR-u takođe 1957.

Što se tiče problema curenja otpada profesor kaže da je to jednostavno posledica dotrajalosti postrojenja i da su posledice za sada lokalne, ali da predstavljaju rizik za životnu sredinu.

"Sada se malo se intenzivira curenje, što je očigledno posledica da ti materijali od kojih je to skladište i odlagalište napravljeno prosto imaju neki vek koliko mogu da izdrže tu količinu radioaktivnog otpada. Znači u tom konkretnom postrojenju se nalazi i čvrsti otpad i tečni", kaže naučnik, ali napominje da je u budućnosti moguć veći incident.

Čudan izostanak reakcije Međunarodne agencije za atomsku energiju

Ono što je posebno čudno kod incidenta u Selafildu je odsustvo inspekcije Međunarodne organizacije za atomsku energiju, navodi Udovičić.

"Jedino što mene lično iznenađuje, s obzirom na rizik koji postoji tamo, na području od nekih šest kvadratnih kilometara, gde se nalazi postrojenje za preradu i skladištenje nuklearnog radiaktivnog otpada, je da se nije uključila Međunarodna agencija za atomsku energiju. U drugim situacijama, a to vidimo i u Zaporožju, odmah se šalju inspektori na teren koji su neka neutralna strana, koliko toliko", rekao je profesor i dodao da je za sada zabeležena samo korespodencija između lokalnog engleskog regulatornog tela i samog postrojenja.

Iako deluje da su primenjene različite procedure u Ukrajini i Velikoj Britaniji, Udovičić ne misli da je u pitanju upliv politike.

"Postoji uvek mogućnost da je to stvar politike ali s obzirom da oni nisu uključeni direktno u taj slučaj, onda verujem da se radi o tome da je to još uvek pod kontrolom. Ipak, tu je prisutno 11.000 zaposlenih, blizu su i stambena naselja", smatra ekspert.

Prvi put je nuklearna centrala postala legitimna meta u ratu

Što se tiče opasnosti od sličnih hakerskih napada na druga nuklearna postrojenja, poput elektrana pre svega u Ukrajini, Udovičić smatra da je ona minimalna, ali da je nije moguće svesti na nulu.

"Kako se razvijala nuklearna tehnologija tako su se ti bezbednosni sistemi u nuklearnim elektranama razvijali. Oni su dosta bazirani na mašinama, odnosno na programima, kako bi se potpuno, odnosno ne baš potpuno, jer je to nemoguće, sveo rizik koji bi nastao sledom nekih ljudskih faktora na minimum", kazao je profesor, ali napomenuo da su se vremenom takođe razvijali metodi napada.

Nuklearna centrala u Zaporožju je primer na koji je Udovičić skrenuo pažnju jer je, kako kaže, to prvi slučaj u svetu da je takvo postrojenje postalo legitimna meta u ratu.

"S vremena na vreme se pojavi neki manji ili veći, možemo da ga nazovemo incidentom, u smislu da nestane napajanje interno ili eksterno, što je po meni zapravo veća šteta. To može da izazove veću štetu nego konkretno ti hakerski napadi", kaže Udovičić.

Još jedan problem je i svojevrsna "klackalica" koja nastaje pod tim uslovima kada se reaktori skidaju sa mreže i ponovo kače. Što se tiče eventualnih hakerskih napada na ovu nuklearnu centralu stručnjak smatra da oni ne bi mogli da izazovu veću štetu, ali da je veći rizik od same pozicije te i drugih nuklearnih elektrana blizu fronta.