Iza kapija nuklearne elektrane Zaporožje: Kako izgleda rad pod konstantnom kontrolom naoružanih ruskih trupa

Ukrajinski radnici nuklearne elektrane Zaporožje od marta prošle godine svaki dan dolaze na posao sa zebnjom. Na ulazu u postrojenje prvo ih čekaju ruski vojnici koji im pregledaju lična dokumenta. Dok prolaze hodnicima do radnog mesta, susreću se sa još naoružanih ruskih vojnika. Naime, najveća nuklearna elektrana u Evropi je u poslednjih 13 meseci pod ruskom okupacijom.

Nuklearna elektrana Zaporožje u jugoistočnom ukrajinskom gradu Energodar pod konstantnim je pritiskom - četiri od šest VVER reaktora zaustavljeno je i stavljeno u hladno stanje kako bi se uklonio rizik od nesreće zbog potencijalnog granatiranja, a dva reaktora ponovo su pokrenuta kako bi se proizvodio nizak nivo snage za održavanje elektrane operativnom, prenosi Jutarnji.

Postrojenju je takođe potreban pristup električnoj energiji kako bi se osiguralo hlađenje reaktora i druge sigurnosne funkcije. Međutim, od marta su električni vodovi najmanje šest puta presecani, što je nuklearnu elektranu u Zaporožju prisililo da se oslanja na dizel generatore u slučaju nužde.

AP Photo

Prema svedočenjima pojedinih radnika nuklearne elektrane za Politico, oni koji ne slede ruska pravila ili pokazuju nepoštovanje prema vojnicima, "odlaze u jamu".

"Jama je kolektivni termin za nekoliko podruma i soba za mučenje koje imaju oko Energodara i obližnjeg Melitopolja. Mnogi se nisu vratili odatle", rekao je za Politiko Oleksij Melničuk, bivši radnik nukelarne elektrane Zaporožje (ZNPP), koji je pobegao iz Energodara prošlog jula.

Dmitro Orlov, proterani gradonačelnik Energodara, prethodno je u izjavama za ukrajinske medije rekao da je njegov zamenik Ivan Samoidiuk proveo 333 dana u ruskom zatvoru samo zato što je radio svoj posao.

"Morao sam se obratiti posebnim službama da mi pomognu u njegovom spasavanju", rekao je tada Orlov.

Russian Defense Ministry Press Service via AP, File

Oko dve hiljade ukrajinskih službenika još radi u postrojenju Zaporožje, od 11.000 koliko ih je bilo pre rata. Moskva kaže da je ZNPP pod nadzorom njenog nuklearnog operatera Rosatom i da zaposlenima isplaćuje veće plate nego dok su bili pod ukrajinskom vlašću.

Renat Karča, savetnik direktora ruskog Rosenergoatom, u intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS rekao je čak i da su zabeležili "znatno povećanje" ukrajinskog osoblja koje traži rusko državljanstvo.

AP Photo

Kijev pak, negira te tvrdnje i ističe da zaposlene i dalje plaća njihova državna energetska komapnija Energoatom.

"Energoatom i dalje isplaćuje plate, kao i bonuse za rad onim radnicima koji su odbili sarađivati sa neprijateljem. Čak i oni koji su prestali da idu u ZNPP ili su im Rusi blokirali dolazak na posao, svaki mesec dobijaju plate", rekao je Petro Kotin, predsednik Energoatoma.

Za to vreme, oružana okupacija nuklearke postaje sve nestabilnija.

"Rosatom nema uticaj na vojsku i ne kontroliše tamošnju situaciju. Vojnici ograničavaju kretanje ukrajinskom osoblju i ne dopuštaju im ulazak u zgrade u kojima ruska vojska skladišti raketne bacače i drugo oružje", dodao je Kotin.

AP Photo

Takođe, Rosatom tvrdi da želi da spoji ZNPP na rusku elektroenergetsku mrežu, ali Ukrajinci tvrde da je malo verovatno da će im to i poći za rukom.

"Ne verujem da će uspeti u tome. Nemaju dovoljno profesionalaca. Ponovno povezivanje nuklearne elektrane na električnu mrežu je samo po sebi vrlo složeno čak i u mirnodopskim uslovima. Ne verujem da će to uspeti tokom rata", smatra Koti.

Uprkos tome, Moskva ne pokazuje da gubi interes za nuklearku.

"Nuklearna elektrana je ruska i radiće u interesu Zaporoške oblasti i teritorije Ruske Federacije", rekao je za TASS Jevgenij Balitski, rukovodilac regiona pod ruskom okupacijom.