Švedska i dalje čeka na prijem u NATO, ali optimizam ne manjka: Koliko je zaista blizu punopravnog članstva?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/12/2023

11:13

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Tokom nedavnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO u Briselu izostalo je ono čemu su se nadali i u Severnoatlantskom savezu i na severu Evrope – zastava Švedske nije se zavijorila u sedištu Alijanse. Istovremeno, najmlađa članica saveza - Finska, suočava se sa problemima na granici sa Rusijom.

I dok švedski zvaničnici naglašavaju da nisu postavljeni nikakvi dodatni uslovi i da nema novih zahteva od vlade Turske u pogledu članstva Švedske u NATO, generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg podseća da je na prethodnom samitu NATO u Viljnusu postignuta saglasnost po pitanju značaja što skorijeg procesa ratifikacije za Švedsku.

Stoltenberga je neko od novinara, dok je napuštao salu u kojoj je održana završna konferencija za novinare, nakon nedavnog dvodnevnog sastanka sa šefovima diplomatija u Briselu, pitao šta je sa Švedskom i da li će biti nekih poklona za Božić, čime je nasmejao sve prisutne. Međutim, reklo bi se da ni NATO-u, a ponajmanje Švedskoj, nije do šale što se situacija po pitanju pristupanja ne pomera. Ipak, optimizam ne manjka.

"Saglasili smo se u Viljnusu po pitanju značaja što skorijeg procesa ratifikacije za Švedsku. S tim u vezi pozdravljam što je predsednik Erdogan pre nekoliko nedelja prosledio papire za ratifikaciju u turskom parlamentu, te da je odbor za spoljne poslove otpočeo razmatranje tog dokumenta. Činjenica da je predsednik Erdogan prosledio papire znači da je on zapravo preporučio ratifikaciju", rekao je pre nekoliko dana Stoltenberg.

U diplomatskom tonu nastavili su tada i šefovi diplomatija Turske i Švedske, koji su u Briselu imali odvojeni sastanak.

"Švedska ne uzima ništa zdravo za gotovo, ali zaista jedva čekamo da se ovaj proces kompletira. Tokom ovog razgovora nisu postavljeni nikakvi dodatni uslovi, nema novih zahvata od vlade Turske. Naš deo je ispunjen, a sada je na vladama Turske i Mađarske da kompletiraju ratifikaciju", rekao je ministar spoljnih poslova Švedske Tobijas Bilstrem.

Koliko je Švedska blizu punopravnog članstva?

Švedska i Finska zatražile su da se pridruže NATO u maju prošle godine, nakon napada Rusije na Ukrajinu. Finska je dobila "zeleno svetlo" u aprilu, dok prijem Švedske koče Turska i Mađarska. Budimpešta je ranije saopštila da će odobriti švedsko članstvo nakon što to uradi Turska.

Jovica Pavlović sa Instituta za evropske studije kaže za Euronews Srbija da su još prošle godine postojale indicije da će Turska sačekati ovu godinu, pre svega završetak izbora u samoj Turskoj, pre nego što se ozbiljnije pozabavi pitanjem švedskog pristupanja NATO alijansi.

On navodi da deluje da je sada došlo vreme da se konačno materijalizuju mnogobrojna obećanja iz Ankare.

"Naravno, Erdogan tu igra ulogu svetskog političara koji želi da istakne svoju, dakle, važnu ulogu u donošenju te odluke. I ono što smo imali kao najnoviju informaciju zapravo je da je ministar spoljnih poslova Turske demantovao švedskog ministra spoljnih poslova u njegovoj izjavi da se radi o nekoliko nedelja. Dakle, rekli su da su oni spremni da ratifikuju prijem Švedske u NATO, ali da nisu dali nikakav konkretan rok. Moja neka predviđanja su bila da će se to dogoditi do kraja ove godine. Stojim pri tome s izuzetkom da možda ovaj put ipak pređemo u prvi ili drugi mesec naredne godine", rekao je Pavlović.

Euronews

Na pitanje šta za jednu zemlju, poput Švedske, znači ulazak u vojni savez, Pavlović kaže da je
Švedska godinama bila neutralna i da se kod njih vodila velika internet-debata o tome da li treba uopšte da menjaju taj status.

"Švedska je, pre svega zbog svoje blizine Rusiji, dakle samo Finska deli Rusiju i Švedsku, odlučila nakon rata u Ukrajini da je vreme da se pridruži NATO alijansi, ali ne zaboravimo da tu ne dobija samo Švedska. Mnogo dobija i sama NATO alijansa, jer Švedska je na osnovu svoje viševekovne politike neutralnosti prerasla u jednu, možemo slobodno reći, zavidnu vojnu silu na severu Evrope", navodi Pavlović.

Upitan da li se interesi Švedske ovde razlikuju od finskih, koja je sada postala najmlađa članica NATO, Pavlović je rekao da su njihovi interesi vrlo slični.

"Švedska, Finska i Norveška, a samim tim i Danska već duži niz decenija na neki način grade i formalno i neformalno, jednu zajedničku odbrambenu politiku, iako su neke od tih država bile članice NATO alijanse, druge nisu. Tako da mislim da su interesi vrlo slični, s tim što Finska ima 1.340 kilometara kopnene granice sa Rusijom, tako da je njen pristup u tom pogledu bio mnogo važniji za tu državu, kada je počela da percipira Rusiju kao direktnu pretnju po svoju bezbednost", kaže Pavlović.

Podrška NATO država najmlađoj članici

I dok Švedska u predsoblju Alijanse čeka na poteze Budimpešte i Ankare, zemlja koja je najsvežiji NATO član, ima probleme u neposrednoj blizini svog dvorišta. Vlada finskog premijera Petrija Orpa odlučila je da privremeno zatvori celu granicu sa Rusijom, dugu više od 1.300 kilometara, zbog, kako navode, strahovanja da Moskva koristi migrante kako bi destabilizovala Finsku, jer je više od 900 njih bez viza i validnih dokumenata stiglo na granicu samo u toku novembra.

Na spoljnim granicama Finske zabeležen je nagli skok migranata mahom iz Avganistana, Eritreje, Etiopije, Iraka, te zvanični Helsinki optužuje Rusiju da namerno dovodi migrante u pograničnu zonu.

"Blisko pratimo situaciju, kao i ono što čujemo sa druge strane, što se dešava na ruskoj strani. Onda ćemo razmotriti kako da postupimo i da li ćemo morati da produžimo meru. Za sada je to na dve sedmice i mi bismo naravno voleli da se vratimo u normalu, gde možemo držati granične prelaze otvorenim i gde sve strane, posebno Rusija u ovom slučaju, drže uobičajene prakse da se ljudi bez validnih dokumenata ne puštaju da prođu", rekla je ministarka spoljnih poslova Finske Marija Valtonen.

Sa druge strane, Rusija odbacuje tvrdnje da je pretnja Finskoj, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov ističe da su aktivnosti kojima se osigurava bezbednost granica apsolutno preterane.

"Tenzije mogu da porastu kao rezultat koncentracije dodatnih vojnih jedinica na našoj granici. Finci moraju da budu potpuno svesni da će to predstavljati pretnju po nas. To povećanje koncentracije vojnih jedinica na našoj granici. Dakle, to bi bila u potpunosti neisprovocirana, neopravdana koncentracija oružanih snaga na ruskoj granici", rekao je Peskov.

Za NATO je ovo još jedan primer kako Rusija koristi različita sredstva da bi izvršila pritisak na svoje komšije. Ovoga puta za to sredstvo bira migracije. Prema rečima Generalnog sekretara Alijanse, Rusija neće uspeti u tome, jer su saveznici ujedinjeni i pomažu jedni drugima. Stoltenberg pozdravlja i odluku Frontexa da pomogne Finskoj i ističe da nije bilo poziva da se poveća prisustvo NATO-a.

Na pitanje kako će se koraci Finske, koja je zatvorila i taj poslednji granični prelaz sa Rusijom, odraziti na ulogu NATO u tom delu Evrope, Pavlović navodi da takvi koraci svakako brinu i nisu dobri u kontekstu rata u Ukrajini. On smatra da je sada na NATO da pokaže sa svoje strane jedinstvo i da podržava Finsku u tim potezima, što se ovih dana upravo i dogodilo.

"Činjenica da se to radi zbog 900 migranata na neki način ne deluje toliko ozbiljno koliko se naglašava ta činjenica. Setimo se koji je broj migranata ulazio u Evropu preko Mađarske 2015. i 2016. godine, no upravo su i oko ovako malog pitanja, NATO države odlučile da stanu zajedno i podrže Finsku, tako da ovo jeste, da kažemo, jedna vrsta simbolične podrške novoj članici Alijanse", zaključio je Pavlović.