Igre 
Dogovor Italije i Albanije o migrantima izazvao veliku pažnju, Đurović: Balkan je tu kada druga rešenja zataje
Komentari21/11/2023
-12:38
Premijerka Italije Đorđa Meloni i premijer Albanije Edi Rama potpisali su u Rimu sporazum prema kojem će Albanija prihvatiti imigrante iz Italije. Oni će biti smešteni u prihvatnim centrima u primorskim gradovima, čiju će izgradnju finansirati italijanska vlada. U te centre moći će da stane najviše 3.000 ljudi. Ono što se nameće kao ključno pitanje, uz ono koje se odnosi na ljudska prava, jeste i kako je to pravno regulisano i da li se time krši legislativa Evropske unije. Nejasno je još i to da li će se i kako dogovor ove dve zemlje odraziti na ceo region Zapadnog Balkana.
Naime, u Medovu, primorski grad koji se nalazi 75 kilometara od glavnog grada Tirane, biće smešteni imigranati koji će se nastaniti u Albaniji nakon potpisanog sporazuma sa Italijom. Premijerka Đorđa Meloni i njen albanski kolega Edi Rama potpisali su u Rimu sporazum o smeštaju imigranata u posebne centre koji će biti uspostavljeni u Albaniji. Konkretni detalji ugovora još nisu objavljeni.
"Mnogi lokalni stanovnici se ne slažu sa odlukom premijera Edija Rame, jer je doneta bez informisanja javnosti. Smatraju da je trebalo konsultovati posebno građane Leže i Medove, i možda je bila neophodna šira javna rasprava", rekla je Raziela Mislimaj iz Euronews Albanija.
Prema izjavama albanske vlade, Italija će o svom trošku izgraditi smeštajne centre za imigrante. Albanija ne može da primi više od 3.000 imigranata u isto vreme.
"U kontaktu smo sa italijanskim vlastima po ovom pitanju. Tek smo dobili protokol između italijanskih i albanskih vlasti i analiziramo ga, tako da nećemo moći da ulazimo u detalje dok to ne procenimo u potpunosti", rekla je Anita Hiper, portparolka Evropskog komesara za unutrašnje poslove.
U međuvremenu, ideja o eksternalizaciji azilnih procedura lebdi širom Evrope. Nemačka vlada "istražuje" ovu mogućnost, čak i uz neke rezerve vladajućih socijalista. Austrija predlaže Evropskoj komisiji da omogući da se procedure azila zadrže van Evrope. Danska je otišla još dalje donošenjem zakona koji dozvoljava procesuiranje tražilaca azila van Evrope, čak i ako je još uvek u potrazi za državom-partnerom da ga i primeni.
"Ako se osvrnete u prošlost, ovakvi predlozi nikada nisu realizovani iz više razloga. Postoje pravna pitanja o uticaju na zaštitu osnovnih ljudskih prava koja su takođe politička, moralna i praktična pitanja koja su sprečila da se ove ideje ostvare", kaže Alberto Horst Najdhart, viši politički analitičar u Centru za evropsku politiku.
Povezane vesti
Ovakvi ugovori će verovatno biti ponovo promovisani u budućnosti, ali će morati da budu u skladu sa novim zakonima EU o migracijama o kojima se trenutno raspravlja i nema jasnog stava Unije o tome.
Johanson: To nije zakon Evropske unije
Sporazum između Italije i Albanije izazvao je i reakcije u evropskoj javnosti. Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja, uz ono koje se odnosi na ljudska prava, jeste i kako je to pravno regulisano i da li se time krši legislativa Evropske unije. Dodatno, ono što je nejasnoća u perspektivi jeste da li će se i kako dogovor ove dve zemlje odraziti na ceo region Zapadnog Balkana. To je u Briselu pokušala da sazna dopisnica Euronews Srbija.
Naime, Euronews Srbija postavio je pitanje Ilvi Johanson, evropskoj komesarki za unutrašnje poslove, a koje je glasilo na koji način bi upravo ovaj sporazum Italije i Albanije mogao da se odrazi na ceo region Zapadnog Balkana. Ona je rekla da je ovaj sporazum tek postignut i da bi trebalo da sačekati da se vide njegovi ishodi, ali i da se vide reakcije Albanije i celog Zapadnog Balkana.
Ono što nije jasno jeste da li će Italija imati pravo da odstupi od evropskih normi na tlu Albanije, kada je u pitanju smeštenje tražilaca azila, ali i takođe kako će u tim smeštajnim kapacitetima biti regulisana prava migranata.
"Naša pravna služba je napravila preliminarne procene i spremni smo da pružimo više detalja u vezi sa tim. Ali, hajde da pokušam da budem i kratka i jasna. Pravo Evropske unije nije primenjivo van teritorije Evropske unije, ali italijansko pravo je povezano, prati evropsko. To je i ono što preliimnarni dogovor kaže, da bi ljudi trebalo da budu ispitani u okviru italijanskog zakona, od strane italijanskih vlasti i nakon odluke o azilu da budu pušteni u Italiju ili ukoliko budu odbijeni da se vrate u zemlju porekla", rekla je ona, te dodala:
"To dakle znači da je Italija usaglašena sa zakonom Evropske unije, što znači da važe ista pravila. Ali, pravno govoreći, to nije zakon Evropske unije, nego zakon Italije koji ga sledi".
Đurović: Pokušavaju da delegiraju teret izbeglica
Komentarišući sporazum Italije i Albanije, direktor Centra za tražioce azila Radoš Đurović, kaže za Euronews Srbija da je on u stvari rezultat jednog procesa koji je započet, ne samo u Italiji već i u Evropskoj uniji - a to je eksternalizacija problema izbeglištva i migracije.
Povezane vesti
"To znači da zemlje od Italije pa i druge zemlje, članice EU, pokušavaju da teret izbeglištva, njihovu obavezu po međunarodnom pravu i po konvenciji o statusu izbeglica, delegiraju na nekog drugog. U praksi svedočimo već nekoliko godina unazad od dogovora EU i Turske, da forma u kojoj su ugovori zaključeni u stvari je vrsta memoranduma. Šta to znači? To znači da to nisu pravno obavezujući sporazumi, nisu s aspekta međunarodnog prava na taj način priznati, već su to sporazumi, dogovori gde se ističu neke neobavezne konstatacije", kaže Đurović.
Kako dodaje, time se zaobilazi transparentnost, odgovornost pred parlamentima obe zemlje i u tom smislu je moguće dogovoriti se na brz, efikasan način o temama koje nisu toliko popularne da se rešavaju pred očima javnosti.
Na pitanje kako bi ovaj sporazum i možda neki slični sporazumi u budućnosti mogli da se odraze na Zapadni Balkan, pre svega na Srbiju, Đurović odgovara da pojedini imaju utisak da je Balkan tu onda kada druga rešenja zaguste ili kada ih nema, kada zataje.
Povezane vesti
"U tom smislu najbliži jedan region koji je u srcu Evrope, u trbuhu Evrope mogu reći, a koji nije Evropska unija, donekle omogućava pojedinačnim zemljama članicama da dogovaraju razne stvari i da na taj način indirektno izbegnu primenu sopstvenih propisa ili propisa unije", rekao je Đurović.
U tom smislu, kaže da veruje da će Italija provoditi svoje propise koji su u skladu sa Evropskom unijom na pravi način.
Preporuka za vas
Komentari (0)