Oštra retorika Redžepa Tajipa Erdogana prema Izraelu: Šta može da učini Turska povodom situacije u Pojasu Gaze?

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je nedavno da je Izrael "teroristička država" koja čini ratne zločine i krši međunarodno pravo. Sa druge strane, premijer Izraela Benjamin Netanijahu je rekao da Erdogan naziva Izrael terorističkom državom, ali da u svojim akcijama podržava "terorističku državu Hamas". O tome kakva je uloga Turske u ratu Izraela i Hamasa, i šta bi mogao da učini Redžep tajip Erdogan za Euronews Srbije je govorio Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije.

Erdogan odavno važi za kritičara izraelske politike prema Palestincima. Šta Turska može da učini povodom situacije u pojasu Gaze i koji su dometi njenog uticaja na sukob Izraela i Hamasa?

- Mislim da je Turska tu dosta ograničena, zapravo imajući u vidu njenu potrebu za finansijskom pomoći i proširenjem trgovine i razmene generalno sa Zapadom. Sa te strane mislim da će ovakva retorika koliko god bila oštra, da se na tome ujedno i završi ukoliko ne dođe do neke veće eskalacije u regionu.

Blinken je u okviru bliskoistočne turneje posetio i Tursku. Sastao se sa turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom, ali ne i sa Erdoganom. Da li je to signal da palestinsko pitanje predstavlja novi kamen spoticanja između Vašingtona i Ankare nakon slučaja S-400?

- Svakako da, negde se moramo setiti iako je ovo retoričko polje gde se taj sukob odvija, ipak ne treba zanemariti njegov simbolički značaj, dakle izjave koje ima Redžep Tajip Erdogan se ogledaju u celom regionu Bliskog istoka, one se prenose na svim regionalnim medijima i utiču na javno mnjenje u tim državama. Sa te strane mislim da nikako ne treba zanemariti ni to. Opet, Hakan Fidan je čovek od poverenja Redžepa Tajipa Erdogana. Iako SAD daju signal da time nisu zadovoljne turskom spoljnom politikom prema ovom pitanju. Mislim da ne treba zanemariti činjenicu da se sastaju sa čovekom od poverenja koji je bio nekad šef obaveštajnih službi Turske.

Panislamizam je osnova Erdoganove unutrašnje i spoljne politike. Kako pozicioniranje Turske prema sukobu Izraela i Hamasa utiče na Erdoganov kredibilitet u muslimanskom svetu?

- Mislim da Erdogan trpi velike kritike kao i svi regionalni lideri zbog manjka konkretnih poteza koji su preduzeti prema Palestini ili Izraelu. Sa te strane oni se nalaze svi u nezgodnoj poziciji. Tu je uključen čak i Iran koji uvek ima ekstremne izjave i ekstremne predloge kako rešiti i kako podržati palestrinske pokrete otpora, ali ta činjenica negde govori da ona izjava Bašara al Asada pre neki dan da će sve ove organizacije izgledati bezubo daje zapravo dobar opis toga kako se to čini arapskoj javnosti i uopšte muslimanskoj javnosti.

Nakon islamsko-arapskog samita u Rijadu, Turska je poslala medicinsku pomoć u Gazu. Može li samit u Rijadu da bude podloga za proaktivnije delovanje Turske prema sukobu Izraela i Hamasa?

- Generalno, pre svega u palestinskom javnom mnjenju, a onda i u širem arapskom, negativan je pogled na samit, njegove rezultate i na manjak konkretnih mera koje su preduzete. Ja ga ne bih tek tako potcenio. Imamo situaciju gde imamo približavanje Saudijske Arabije i Irana koje je već bilo u toku, a sada imate posetu iranskog predsednika posle 11 godina. S druge strane tu je i Turska uključena u taj region i sklop sila i sa te strane ne bih potcenio, bez obzira što ima manjka konkretnih mera, nema jedinstvenog stava. Dakle ostaje to retoričko polje, ali ne bih potcenio budućnost takvog regionalnog skupa država.

Šta je neophodno da bi solidarnost arapskih zemalja ojačala?

- Teško je reći zato što arapske zemlje, mi ih često posmatramo kao jedan blok, možda kao monolit u nekom smislu, ali one to svakako nisu. Svaka ima neke svoje regionalne ciljeve, ambicije, manjak interesa. Često se setim čuvene izreke Muamera el Gadafija kada je rekao na samitu Arapske lige da arapske lidere ništa ne ujedinjuje sem sobe u kojoj trenutno borave.

Dakle, sa te strane mislim da nije moguće tek tako na neki ekspresan način ostvariti neko veće jedinstvo, pogotovo što tu imate i regionalne rivalitete između Turske, Saudijske Arabije, Irana, Egipta i drugih država. Međutim, mislim da ovakvi samiti povodom ovakvih tragičnih događaja utiču na neko veće jedinstvo i da pružaju perspektivu neke regionalne saradnje kakva god ona bila u konačnom formatu.