Raste nestrpljenje u zapadnom bloku: Šta Turska dobija odlaganjem glasanja o kandidaturi Švedske u NATO

Komentari

Autor: Reuters

20/11/2023

18:32

Raste nestrpljenje u zapadnom bloku: Šta Turska dobija odlaganjem glasanja o kandidaturi Švedske u NATO - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Komisija turskog parlamenta odložila je u četvrtak ponovo glasanje o kandidaturi Švedske za članstvo u NATO povećavajući tako nestrpljenje zapadnog bloka. Skoro osamnaest meseci odlaganja frustriralo je saveznike, ali i donelo Turskoj određene ustupke.

U maju prošle godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izneo je primedbe na zahteve Švedske i Finske za pridruživanje vojnom savezu, suočene sa invazijom Rusije na Ukrajinu.

Turska je ratifikovala kandidaturu Finske u aprilu, ali je zajedno sa članicom Alijanse, Mađarskom ostavila Švedsku da čekanju, zahtevajući da Stokholm preduzme više koraka za suzbijanje onoga što Turska po svojim zakonima smatra terorističkim grupama.

Prvi ustupci za Tursku

Na sastanku NATO-a u Madridu prošle godine, Turska je postigla sporazum sa Švedskom i Finskom u kojem su one obavezale da će ukinuti embargo na oružje i preduzeti mere protiv pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i takozvanog Gulenovog pokreta, koji Ankara smatra odgovornim za pokušaj državnog udara 2016. godine.

Stokholm je tako prošle godine poništio zabranu izvoza vojne opreme u Tursku, ne otkrivajući detalje o kompanijama ili proizvodima. U junu je predstavljen novi zakon o borbi protiv terorizma koji članstvo u terorističkoj organizaciji smatra nezakonitim, smatrajući da je Švedska time ispunila svoja obećanja iz sporazuma, piše Reuters.

Međutim, poslednjih meseci je najviši švedski sud stopirao izručenje dvojice Turaka za koje Ankara kaže da su "gulenisti", dok je apelacioni sud potvrdio osudu čoveka za pokušaj finansiranja PKK, koju Evropska unija i Ujedinjene nacije takođe smatraju terorističkom grupom.

Nezavisno od toga, pojavio se drugi zahtev Ankare. Turski ministar pravde Gunar Stromer tražio je da Švedska preispita da li bi mogla da promeni zakon kako bi sprečila ljude da javno spaljuju muslimansku svetu knjigu Kuran.

Finska se, sa svoje strane, prošle godine složila da razmotri davanje dozvola za izvoz oružja Turskoj, ali od slučaja do slučaja. Posle skoro godinu dana čekanja, Ankara je rekla da je Helsinki dobio pozitivan odgovor.

Kakve su ustupke za to vreme pravile ostale članice NATO saveza?

Kada je Erdogan na konferenciji NATO-a u julu signalizirao da će Švedska na kraju dobiti zeleno svetlo, Kanada je tiho pristala da ponovo otvori pregovore sa Turskom o ukidanju izvoznih kontrola delova za dronove, uključujući optičku opremu.

Holandija je ukinula ograničenja na isporuku oružja Turskoj.

Takođe u julu, nakon sastanka između turskih i švedskih lidera, generalni sekretar Jens Stoltenberg najavio je da će NATO uspostaviti specijalnog koordinatora za borbu protiv terorizma. U oktobru je na tu funkciju imenovao pomoćnika generalnog sekretara Tomasa Gofusa.

Razgovori od ključne važnosti vođeni su između Turske i SAD, pa je usledila podrška Vašingtona zahtevu Ankare za kupovinu borbenih aviona F-16 i 79 kompleta za modernizaciju u vrednosti od 20 milijardi dolara. Dan nakon što je Erdogan u julu dao zeleno svetlo Švedskoj da se pridruži NATO-u, Bela kuća je saopštila da će krenuti sa transferom F-16 Turskoj u konsultaciji sa Kongresom.

Erdogan je u oktobru poslao kandidaturu Švedske za NATO turskom parlamentu na razmatranje, uz napomenu da Vašington povezuje ratifikaciju ugovora kupovine aviona F-16 sa ratifikacijom zahteva Švedske. Inače, zvanična Ankara je podnela zahtev za kupovinu borbenih aviona F-16 još 2021. godine, ali se suočila sa primedbama u američkom Kongresu zbog toga što Turska odlaže proširenje NATO-a i stanja ljudskih prava u toj zemlji.

Novi problem između Turske i članica Alijanse

Parlamentarna komisija za spoljne poslove nastaviće dalje razgovore o predlogu zakona o članstvu Švedske sledeće nedelje. Ako na kraju podrži predlog zakona, kao što se očekuje, generalna skupština Turske održala bi glasanje, verovatno u roku od nekoliko dana ili nedelja.

Predsednik turskog parlamenta, u kome Erdoganova koalicija ima veliku većinu, rekao je svom švedskom kolegi u utorak da se nadaju okončanju ratifikacije "što je pre moguće".

Od podnošenja zakona parlamentu u oktobru, Erdogan je rekao da će pokušati da olakša ratifikaciju, ali je dodao da Stokholm još uvek nije preduzeo dovoljno akcija protiv kurdskih militanata.

U međuvremenu, izraelski rat protiv militantne grupe Hamas u Gazi mogao bi zaoštriti američko-turske odnose i zakomplikovati proširenje NATO-a, kažu analitičari.

Nakon što je Erdogan rekao da Hamas nije teroristička organizacija već oslobodilačka grupa koja se bori da zaštiti palestinske zemlje, 47 članova američkog Kongresa pozvalo je administraciju da Tursku smatra odgovornom za svoju ulogu u podršci Hamasu.