RAT U UKRAJINI Zelenski: Biće više ukrajinskih akcija protiv ruske terorističke države

Danas je 580. dan rata u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je bivšeg fudbalera Andrija Ševčenka za spoljnopolitičkog savetnika. Nastavlja se rat dronovima, ali i (dez)informacijama - dok Kijev ističe da je u napadu na Sevastopolj poginuo komandant ruske Crnomorske flote Viktor Sokolov, Moskva je objavila fotografije sastanka Šojgua sa oficirima na kojima se vidi i Sokolov.

Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu 

21.50 Predsedavajući iranskog parlamenta: NATO i SAD glavni uzrok sukoba u Ukrajini

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Baker Kalibaf izjavio je danas da je širenje NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država uzrok sukoba u Ukrajini, kao i da se SAD zapravo protive prekidu vatre.

"Iran se od samog početka zalagao za hitan završetak sukoba u Ukrajini... Ali u isto vreme, jasno smo rekli da je širenje NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država najvažniji faktor u nastanku  rata. Trenutno su SAD glavna država koja se praktično protivi prekidu rata u Ukrajini i stavlja veto na sve mehanizme koji se tiču prekida vatre i uspostavljanja mira", rekao je Kalibaf na Devetom parlamentarnom forumu BRIKS-a u Johanesburgu, u Južnoj Africi, prenosi agencija Irna.

21.00 Bugarski parlament odobrio je dodatno oružje za pomoć Ukrajini

Bugarski parlament odobrio je danas pružanje dodatne vojne pomoći Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Na skupštini iza zatvorenih vrata, bugarski poslanici izglasali su ovu odluku sa 141 prema 40, uz tri uzdržana, preneo je AP.

Kako se navodi, Bugarska će Ukrajini poslati neispravne rakete "zemlja-vazduh" za sistem protivvazdušne odbrane S-300 ruske proizvodnje i municiju za automatsko oružje malog kalibra. Vojni eksperti kažu da se rakete ne mogu popraviti u Bugarskoj, ali Ukrajina ima potrebne objekte da ih popravi ili koristi za rezervne delove.

Načelnik odbrane Emil Eftimov uverio je poslanike da obezbeđeno oružje ne šteti odbrambenim sposobnostima Bugarske.

19.07 Kijev imenovao troje novih zamenika ministra odbrane Rustema Umerova

Ukrajinska vlada imenovala je danas troje novih zamenika ministra odbrane nakon što su šestorica zvaničnika razrešena posle imenovanja novog resornog ministra Rustema Umerova ranije ovog meseca.

''Ponovno pokretanje ministarstva i sprovođenje kvalitativnih promena koje će prvo osetiti naši vojnici'', naveo je Umerov na svom nalogu na Fejsbuku, prenosi Rojters. Među novim zamenicima su Jurij Džihir, zamenik ministra finansija u periodu između 2018 i 2020; Natalija Kalmikova, bivđa izvršna direktorka ukrajinskog veteranskog fonda, kao i Katerina Černohorenko, šefica ukrajinskog projekta ''Vojska dronova''.

Umerov je imenovan za ministra odbrane pre tri nedelje, a rekao je da su među njegovim prioritetima pretvaranje ministarstva u glavnu instituciju za koordinisanje ukrajinskih odbrambenih snaga, povećanje vrednosti koja se pridaje pojedinačnim vojnicima, kao i razvoj ukrajinske vojne industrije.

19.01 Zatvoren konzulat Finske u Sankt Peterburgu

Konzulat Finske u Sankt Peterburgu zatvoren je danas nakon što je Rusija ranije najavila njegovo zatvaranje. Korisnički servis u konzulatu već je bio ukinut početkom meseca, prenosi finski javni servis YLE.

"Kraj jedne ere. Ponosna sam na naš tim i obavljeni posao", navela je konzul Sanamarija Vanamo na društvenoj mreži X (Tviter).

Finska je početkom juna obavestila Rusiju da će proterati devet ruskih "špijuna" iz svoje zemlje jer su oni, kako su navele finske vlasti, prekršili Bečku konvenciju koja reguliše diplomatske odnose. Kao odgovor na to, rusko ministarstvo spoljnih poslova je proteralo devetoro finskih diplomata i najavilo zatvaranje finskog konzulata u Sankt Peterburgu do početka oktobra.

18.10 Kijev pozvao MSP da odbaci ruske prigovore o navodima o genocidu

Ukrajina je danas pozvala  Međunarodni sud pravde (MSP) da odbaci prigovore Rusije i u potpunosti sasluša tvrdnju Kijeva da je Moskva zloupotrebila međunarodno pravo rekavši da je invazija 2022. učinjena da bi se zaustavio navodni genocid.

Kijev tvrdi da Rusija zloupotrebljava međunarodno pravo govoreći da je invazija bila opravdana i da joj je cilj bio da zaustavi navodni genocid u istočnoj Ukrajini, kao i da nije bilo rizika da se genocid dogodi na tom području, gde se Ukrajina borila protiv snaga koje je podržavala Rusija od 2014, prenosi Rojters.

Prošle nedelje Rusija je pozvala MSP, takođe poznat kao Svetski sud, da odbaci slučaj, tvrdeći da su pravni argumenti Kijeva pogrešni. Avokat koji zastupa Ukrajinu Harold Koh, rekao je da bi sud trebalo da odbaci tužbu Rusije da sud nema nadležnost, jer centralno pitanje nije genocid, već upotreba sile, nad kojom MSP nema nadležnost, prenosi Rojters.

On je istakao da bi umesto toga, sud trebalo da se fokusira na ono što je nazvao pravim problemom, odnosno da li ''moćna država može da lažno optuži svog suseda za genocid i onda da koristi nezakonitu silu da ubije svoje građane, uništi njihovu domovinu i destabilizuje globalni pravni poredak, a sve pod izgovorom sprečavanja i kažnjavanja genocida".

16.47 Putin zatražio od vlade da reaguje po pitanju rasta cena goriva

Ruske vlasti i naftne kompanije moraju brže da reaguju na situaciju sa cenama goriva, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa vladom.

"Nadamo se da će predložene mere funkcionisati. Moramo bliže da sarađujemo sa kompanijama kako bi i one shvatile svoju odgovornost", naglasio je predsednik Rusije, prenose RIA Novosti. On je napomenuo da sa kompanijama treba postupati pažljivo, ali da aktuelna dešavanje zahtevaju brži odgovor.

13.41 Peskov: Rusija čeka međunarodnu reakciju na aplauz kanadskog parlamenta nacisti

Moskva čeka međunarodnu reakciju na aplauz kanadskog parlamenta nacisti SS Galicijske divizije Jaroslavu Hunki, rekao je danas novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Na pitanje o tome da li je bilo potrebno da predsednik Donjeg doma kanadskog parlamenta Entoni Rota podnese ostavku, portparol Kremlja je rekao da je jasno da je on preuzeo odgovornost, ali je zapitao "šta da se radi sa parlamentom koji je ovacijama pozdravio fašistu", preneo je TASS.

"Mora da postoji međunarodna reakcija, koju bismo, naravno, radije čuli nego da ćutimo o ovom pitanju“, istakao je Peskov.

11.37 Telus: Razgovori Poljske sa Ukrajinom o uvozu žita na pravom putu

Nakon nedavnog spora između Poljske i Ukrajine zbog odluke zvanične Varšave da produži zabranu na uvoz ukrajinskog žita, poljski ministar poljoprivrede Robert Telus izjavio je danas da su "razgovori sa Ukrajinom o uvozu žita na pravom putu". Odnosi Kijeva i Varšave su se pogoršali nakon što su Poljska, Mađarska i Slovačka odlučile da produže zabranu na uvoz ukrajinskog žita s ciljem da se nakon izbijanja sukoba sa Rusijom domaći poljoprivrednici zaštite od preteranog uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, prenosi Rojters.

08.10 Zelenski: Biće više ukrajinskih akcija protiv ruske terorističke države

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je sinoć da sankcije Rusiji nisu dovoljne da zaustave njenu "agresiju". On je tom prilikom obećao nove ukrajinske akcije protiv "terorističke države", preneo je Rojters.

"Jasno vidimo koje pravce pritiska na Rusiju treba pojačati da bismo sprečili rast njenih terorističkih sposobnosti", rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju.

07.50 Šojgu: Ruska vojska će jačati dok traju isporuke oružja Kijevu sa Zapada

Ruska vojska nastavlja da gradi svoj borbeni potencijal i unapređuje obuku, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.Kako je primetio, SAD i njeni saveznici su nastavili da naoružavaju Ukrajinu i vlasti u Kijevu i da "šalju neobučene vojnike da ginu u besmislenim i jalovim napadima", preneo je TASS.

07.30 Zemlje istočnog krila EU žele pojačane kontrole koridora za žito iz Ukrajine

Zemlje istočnog krila Evropske unije pozvale su Evropsku komisiju (EK) da ojača kontrolu koridora za žito iz Ukrajine i uvede sistem depozita za izvoz.

"Zajedno pozivamo EK da aktivno pristupi kontrolama efikasnosti koridora za žito", rekao je češki ministar poljoprivrede Marek Viborni nakon sastanka  sa kolegama iz Mađarske, Poljske i Slovačke, prenosi Rojters.

On je istakao da pomenute zemlje žele rešenje ove situacije na nivou cele EU. Prema rečima Vibornog, četiri zemlje su se takođe složile da EK treba da razmotri šemu depozita za izvoz žita iz Ukrajine.

07.00 Ukrajinska SBU privela sveštenika crkve povezane s Kremljom zbog prodaje oružja

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i pripadnici policije priveli su u Hersonu sveštenika Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije koji se sumnjiči da je prodavao rusko oružje i municiju, saopštila je SBU. Osumnjičeni, sveštenik crkve u Hersonskoj oblasti, prodavao je oružje koje su ruske snage ostavile nakon što su potisnuti u ukrajinskoj ofanzivi prošle jeseni, navodi se u saopštenju, prenosi Kijev independent. 

06.45 Rusija želi u Savet UN za ljudska prava

Rusija želi da se vrati u Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, nakon što je iz njega isključena u aprilu prošle godine zbog invazije na Ukrajinu.

Moskva je navedena na veb stranici Ujedinjenih nacija kao kandidat za izbor članova Saveta za ljudska prava za mandat 2024-2026, koji bi trebalo da se održi 10. oktobra, prenosi Index.

Članstvo se zasniva na geografskoj raspodeli, sa dva slobodna mesta u grupi država istočne Evrope, a do sada su za taj region kandidaturu najavili Rusija, Albanija i Bugarska.

Rusija je u dokumentu koji je prosledila članicama UN, u koji je uvid imao CNN, navela da Savet za ljudska prava smatra ključnim telom u sistemu Ujedinjenih nacija. Navela je da je važno sprečiti rastući trend pretvaranja Saveta za ljudska prava u instrument koji služi političkoj volji jedne grupe zemalja i kažnjava nelojalne vlade zbog njihove nezavisne unutrašnje i spoljne politike.

06.30 Zelenski imenovao Ševčenka za spoljnopolitičkog savetnika

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je bivšeg fudbalera Andrija Ševčenka za spoljnopolitičkog savetnika, prema predsedničkom ukazu objavljenom juče. U ukazu nisu navedeni detalji u Ševčenkovoj ulozi, prenosi Kijev Indipendent.

Ševčenko je tokom svoje fudbalske karijere igrao za Dinamo Kijev, Milan i Čelsi. Sa Milanom je 2003. bio šampion Evrope, a 2004. dobio je Zlatnu loptu, najprestižniju individualnu fudbalsku nagradu.

Ševčenko je bio selektor fudbalske reprezentacije svoje zemlje od 2016. do 2021. godine i trener italijanskog kluba Đenova u sezoni 2021-22. Pod Ševčenkovim vođstvom fudbalska reprezentacija Ukrajine stigla je do četvrtfinala Evropskog prvenstva u fudbalu 2020. godine, što je njen najbolji rezultat do sada. U maju 2022. Ševčenko je postao ambasador ukrajinske platforme za prikupljanje sredstava UNITED24.