Na Zalazju kod Srebrenice obeležena godišnjica stradanja Srba

Parastosom i polaganjem venaca na Spomen-ploči na Zalazju kod Srebrenice, ali i na drugim stratištima, obeležena je  godišnjica stradanja Srba ovog kraja koje su ubili pripadnici tzv. Armije BiH.

Samo na Petrovdan 1992. godine muslimanske oružane formacije iz Srebrenice ubile su 69 meštana sela Sase, Zalazje i Biljača. Napad na Zalazje bio je mučki, muslimani su ubili sve što su stigli, meštane su hvatali i vodili u srebreničke zatvore - svedoče preživeli Srebreničani.

Staki Cvjetinović muž je zarobljen u Zalazju, odveden u Srebrenicu i ubijen. Pita - zar to nije ratni zločin. Posmrtni ostaci su mu pronađeni tek nakon 20 godina.

"Znam da je doveden u Srebrenicu, ljudi su mi pričali šta je sa njim rađeno... Meni su i dva brata ubijena, ja sam ranjena", rekla je ona.

O ubistvu srebreničkih Srba, posebno sudije Slobodana Ilića, pisao je i Ibran Mustafić koji je svedočio o zlodelima nad 22 zarobljenih Srba koji su odvedeni u Srebrenicu.

Branimir Kojić, predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila kaže da o genocidnoj nameri komšija muslimana iz Srebrenice govore na desetine srpskih sela stratišta, popaljenih kuća, pobijenih žena, dece i staraca...

"Imali su genocidnu nameru, išli su na njihova ognjišta da ih pobiju", rekao je Kojić.

Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić rekao je da je poruka ista kao i prethodnih godina, samo se brojka menja, a to je 31 godina od zločina bez kazne u Zalazju.

"Nažalost, srpske porodice su već navikle na to, ali i dalje ukazujemo na nepravdu i na zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom, te da su zločini počinjeni na svim zaraćenim stranama u BiH, ali pravosuđe i zapadni političari to ignorišu i prave se da ne znaju i ne čuju", naveo je Grujičić.

Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Petko Rankić rekao je da nema suživota u BiH dok pravosuđe BiH ovako radi jer je život Srba nemoguć u takvim uslovima.

"Okrivljuju i osuđuju nas za sve, a za masovne zločine nad Srbima u ovom kraju niko nije odgovarao. Na području Srebrenice i Bratunca 1992. godine vojska Nasera Orića ubila je oko 2.000 Srba, od kojih 80 odsti civila i oko 500 je sahranjeno u Bajinoj Bašti jer su srpska sela bila uništena i okupirana", rekao je Rankić, prenela je RTRS.

Porodice prijatelji i predstavnici organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata obišli su srpska stratišta u Bratuncu, Zagonima, Sasama i Biljači i odali pomen za ubijene, kao i za 3.267 Srba ubijenih na ovom području.

Linta: I dalje bez kazne za ubistva Srba u srebreničkim i bratunačkim selima

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta saopštio je danas da i dalje nema kazne za odgovorne za stradanje 69 Srba pre 31 godinu. Muslimanske snage predvođene Naserom Orićem su na Petrovdan 1992 godine počinile stravične zločine u navedenim selima, podsetio je Linta u saopštenju. 

''Važno je naglasiti da su muslimanske snage činile zločine na najveće pravoslavne praznike. Za srpske žrtve u Srebrenici, Bratuncu i šire u Srednjem Podrinju nema pravde. Srpske žrtve su žrtve drguog reda i sve dok bude tako neće biti moguće da se uspostavi istinsko poverenje i da dođe do pomirenja između Srba i Bošnjaka'', dodao je Linta. 

Na području Srebrenice i Bratunca ubijeno je više od 1.000 Srba, a da niko dosad nije odgovarao, podseća Linta i dodaje da Srbi nisu imali poverenje u Haški tribunal niti imaju poverenje u pravosuđe BiH iz razloga jer nije osuđen nijedan zločinac na bošnjačkoj strani. 

''Jasno je ako bi neko bio osuđen za te zločine onda bi se dokazalo da je u Potočarima sahranjeno mnogo vojnika koji su počinili zločine nad Srbima na području opština Srebrenica i Bratunac i šire u Srednjem Podrinju. Bošnjački vojnici su stradali u srpskim selima jer su došli da ubijaju i etnički očiste Srbe sa svojih vjekovnih ognjišta. Zbog toga moramo stalno da govorimo o srpskim žrtvama i da se borimo za istinu i pravdu. Jedan od načina jeste da Srbija osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije 1991-1999. godine'', dodaje Linta.