Igre 
BiH u jednoj od najvećih političkih kriza od Dejtona: Sporenja oko Ustavnog suda uzburkala političku i stručnu javnost
Komentari06/07/2023
-19:33
Bosna i Hercegovina nalazi se pred jednom od najvećih političkih kriza od Dejtonskog mirovnog sporazuma zbog različitog odnosa prema Ustavnom sudu te zemlje. Političkoj i stručnoj javnosti u Republici Srpskoj, između ostalog, smeta sastav suda, čija su tri člana stranci koje bira Evropski sud za ljudska prava. I dok Dodik poručuje da je za potpuno čišćenje BiH od bilo kakvih stranih uticaja i stručna javnost u Sarajevu saglasna je da strancima više nije mesto u tom telu, ali kažu da je retorika Dodika zatvorila vrata dogovoru.
Odluka poslanika Narodne skupštine Republike Srpske da ne primenjuju odluke Ustavnog suda BiH, ali i OHR-a na teritoriji entiteta, uzburkao je političku i stručnu javnost.
"Mi smo ovde za potpuno čišćenje BiH od bilo kakvih stranih uticaja, ne samo od lažnih visokih predstavnika i stranaca u Ustavnom sudu nego i ambasadora SAD koji se upliće u unutrašnje stvari BiH bez ikakvog razloga", rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
S druge strane, poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH Predrag Kojović poručuje: "Bojimo se secesije".
Visoki predstavnik Bosne i Hercegovine Kristijan Šmit poništio je novi zakon Narodne skupštine Republike Srpske. Takođe je doneo izmene Krivičnog zakona, pa će svako ko narušava ustavni poredak biti i krivično gonjen.
Tužilaštvo BiH formiralo predmet protiv Dodika
Prema rečima političkog analitičara Željka Raljića, u praksi bi to trebalo da znači da je Tužilaštvo to koje bi trebalo da sankcioniše Milorada Dodika koji bi potencijalno atakovao na BiH i njen Ustav.
Tužilaštvo BiH je upravo to i učinilo - formiralo je predmet protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je prošle sedmice podneo krivičnu prijavu protiv samog sebe zbog donošenja Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj.
Povezane vesti
Dodik je, govoreći o prijavi protiv samog sebe i svojih saradnika, rekao da se odlučio na taj potez jer ga nije prijavio niko iz Federacije BiH, prenosi portal Nezavisnih novina, a iz Tužilaštva BiH je poručeno da nije bilo drugih prijava koje se odnose na navedeno, osim one Dodikove.
''Od ranije, u radu ima više predmeta u kojima je Dodik Milorad, u svojstvu prijavljene ili osumnjičene osobe za različita kaznena dela", rečeno je iz Tužilaštva BiH.
Međutim, Dodik poručuje da će "ukoliko sud i tužilaštvo pokušaju da deluju u Republici Srpskoj na selektivan način biti sprečeni da to rade".
Sporan sastav suda i način donošenja odluka
Političkoj i stručnoj javnosti u Republici Srpskoj smeta sastav Ustavnog suda BiH, kojeg čini devet sudija, četiri dolaze iz Federacije BiH, dva iz Republike Srpske, a tri su strana i bira ih Evropski sud za ljudska prava. Sporno je i donošenje odluka, gde je bitna samo većina od pet sudija bez obzira na nacionalnu pripadnost tri konstitutivna naroda.
"Za Republiku Srpsku je to peti pokušaj unošenja u parlamentarnu raspravu Predloga zakona o Ustavnom sudu BiH, u smislu da se u parlamentu donese zakon o Ustavnom sudu BIH u kojem će biti struktura: da li po tri predstavnika iz tri državnotvorna naroda ili šest iz Federacije, a tri iz Republike Srpske, sa osnovnim načelom proporcionalne zastupljenosti", navodi profesor Ustavnog prava Mile Dmičić.
I stručna javnost u Srajevu stava je da strancima više nije mesto u Ustavnom sudu BiH, međutim, Dodiku zameraju na retorici koja je, kako kažu, zatvorila vrata dogovoru, a dovela u pitanje ustavni poredak. Situaciju u kojoj Republika Srpska odbija primenu odluka OHR-a ocenjuju kao opasnu.
"Zato što je u jednom od tih zakona doslovno pisalo ovako - nakon donošenja zakona Republika Srpska će štititi svoje građane ukoliko odluče da ne poštuju Ustav. Ja sam pitao javno - da li to podrazumeva i oružanu zaštitu, jer Republika Srpksa ima oružanu silu kroz policiju, a to znači rat", naveo je Vlado Adamović, advokat i bivši sudija Suda BiH.
Povezane vesti
Poslanici Parlamentarne skupštine BIH stava su da je retorika Milorada Dodika argument da strancima ipak jeste i dalje mesto u Ustavnom sudu BiH, iako je po Dejtonskom sporazumu bilo predviđeno da im mandat bude svega pet godina.
"Nema sumnje da mi ovaj razgovor vodimo u instituciji koja bi mogla da donese izmene načina na koji se biraju sudije Ustavnog suda, ali ovde se radi o krivičnom delu pobune, pravnoj secesiji i napadu na Dejtonski sporazum. Mere visokog predstavnika nisu išle toliko daleko koliko smo se nadali svi da će ići, a to je bila smena Dodika, tako da ćemo videti sada kako će reagovati Tužilaštvo BiH”, naveo je Predrag Kojović, poslanik u Parlamentarnoj Skupštini BiH.
Sa druge strane politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić za Euronews Srbija kaže da Republika Srpska pravi iznuđene poteze jer više nema mogućnosti da popušta pred maksimalističkim zahtevima Sarajeva. Dodaje da je Ustavni sud BiH zloupotrebljen, da se koristi kao instrument političkog nasilja i radi u interesu jedne strane.
Povezane vesti
"Imate dvojicu stranaca koji sa dva Bošnjaka mogu da preglasaju i Srbe i Hrvate, i da donesu bilo kakvu odluku. Često smo imali situaciju da je Ustavni sud odlučivao o stvarima koji su van njegove nadležnosti. U Dejtonskom mirovnom sporazumu postoji presumpcija nadležnosti u korist entiteta. To znači da svaka nadležnost koja nije striktno navedena kao nadležnost zajedničkih institucija BiH ide u korist entiteta. Zapravo, 90 odsto operativnih stvari koje se tiču funkcionisanja države su u nadležnosti entiteta i kantona. To je narušavano ovih godina. Pokušavalo se nametanjem institucija na zajedničkom nivou i oduzimanjem nadležnosti od RS napraviti više od države. Međutim, to je greška, samo je proizvelo veće antagonizme. U međuvremenu je stvoren veliki razdor u Federaciji BiH između Hrvata i Bošnjaka, naročito u slučaju Komšić. To je dovelo do toga da niko BiH ne vidi kao svoju zemlju", objašnjava on.
"Kriza u kontinuitetu"
Na pitanje da li je ovo najopasnija situacija za BiH još od Dejtona Savić navodi da je to teško reći, ali da svaka kriza samo udaljava građane jedne od drugih. Podsećajući na sličnu krizu zbog zabrane obeležavanja Dana Republike Srpske, a da se on i dalje slavi i kaže da se krize uvek predstavljaju dramatično.
"Mi imamo krizu u kontinuitetu jer je struktura države takva da ima mnogo nerešenih unutrašnjih pitanja. S druge strane, imamo mnogo narušenih dogovora iz Dejtona, koje su pravnim političkim nasiljem vršili Visoki predstavnici u BiH. Sada smo došli do situacije gde RS radi iznuđene poteze, nema više mogućnost ni komfor da ustukne pred zahtevima Sarajeva, već mora da zategne stvari ovako, pošto su i oni dole zategli stvari do kraja, naročito Ustavni sud. Ti stranci u Ustavnom sudu su trebali da budu privremena mera, "ortopesko političko pomagalo" da se prevaziđe taj period posle rata, ali je to zloupotrebljeno i korišćeno kao vrsta instrumenta političkog nasilja u BiH. Danas imamo neprirodnu situaciju gde BiH ovakva nikome ne odgovara", kaže Savić.
Ministar inostranih poslova BiH Elmedin Konaković kaže za Euronews Srbija da je aktuelna situacija posebno loša po pitanju evropskog puta BiH koja je prošle godine dobila kandidatski status. Poslednje poteze Milorada Dodika povezuje sa Vladimirom Putinom i Kosovom.
"Dodik možda pokušava olakšati ili otežati (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću, još uvek nisam siguran šta se tu zapravo dešava, to pitanje o teritorijalnom integritetu Srbije i pitanju Kosova kao konačnog rešenja. Vidi se ta čvrsta veza između režima Putina i Dodika, pa možda i zbog toga on ima obavezu da se koordinira sa vlastima u Moskvi”, rekao je Konaković.
Više političkih aktera smatra da iza retorike Milorada Dodika stoji loša ekonomska situacija Republike Srpske. Poslednje plate u javnom sektoru kasnile su nekoliko dana, da bi na kraju bile isplaćene bez doprinosa. Takođe, Republika Srpska do kraja godine treba da vrati više od oko 500 miliona evra duga. Na sve to, ubiranje poreza je palo.
Preporuka za vas
Komentari (0)