Igre 
PES najjača struja, a DPS ostaje u igri: Zamršena postizborna kombinatorika najavljuje vrelo političko leto u Crnoj Gori
Komentari12/06/2023
-22:53
Prema privremenim rezultatima juče održanih vanrednih parlamentarnih izbora Državna izborna komisija (DIK) utvrdila je na večerašnjoj sednici da je Pokret Evropa sad (PES) osvojio 24 mandata, koalicija "Zajedno- DPS-SD-DUA-LP" - 21, a "Za budućnost Crne Gore" - 13 mandata.
Na osnovu izveštaja opštinskih komisija, kolicija "Hrabro - URA i Demokrate" osvojila je 11 mandata, Bošnjačka stranka - šest, SNP-Demos i Albanski forum po dva, dok je Albanska alijansa osvojila jedan mandat. Ostale stranke, našle su se ispod cenzusa.
Milojko Spajić, nosilac liste Pokreta Evropa sad, je na konferenciji za medije u nedelju predstavljen kao budući premijer Crne Gore. On je rekao da je ovo velika pobeda za PES, koji je od statusa vanparlamentarne stranke postao najveća stranka u Crnoj Gori za godinu dana.
Ipak, neizvesno je ko će činiti novu vladu, a ta neizvesnost pojačana je činjenicom da se još čekaju konačni rezultati i da su SDP, SNP-Demos i lista Pravda za sve, na granici cenzusa. Kako je za Euronews Srbija rekao profesor Miloš Bešić, svašta se može desiti i s obzirom na to da se na nekoliko mesta ponavlja glasanje.
Za sada, makar prema rečima Spajića, PES neće da razgovora sa DPS i Građanskim pokretom URA Dritana Abazovića. Dok su, kako kaže, dobrodošli oni koji poštuju principe PES. Lideri stranaka i nosioci izbornih lista su u postizbornim obraćanjima izrazili uverenje da su upravo njihove stranke ili liste okosnice buduće vlade.
Šta je pokazalo glasanje?
Prvo učešće na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori i odmah uspeh. Za godinu dana od osnivanja, Pokret Evropa sad osvojio je lokalne izbore u Podgorici, a potom je njihov kandidat Jakov Milatović dobio predsedničke izbore. I treća važna funkcija - premijerska - mogla bi sada da pripadne upravo njima jer je PES na parlamentarnim izborima osvojio najviše glasova, 26 odsto, odnosno po preliminarnim rezultatima - 24 mandata.
Analitičari njihov uspeh smatraju očekivanim i razlog vide u tome što je PES svoju kampanju bazirao na ekonomiji i na boljem životnom standardu. Takođe, posle skoro tri decenije vlasti Mila Đukanovića, prirodno je bilo da birači želi nešto novo.
Povezane vesti
A upravo se DPS praktično nalazi "za petama" i za PES-om zaostaje svega tri mandata. Uprkos tome što je stranka doživela određene promene, Đukanović se povukao sa mesta lidera, a na to mesto došao Danijel Živković, koalicija oko DPS biće druga najjača parlamentarna snaga.
"S jedne strane možemo reći da je dobro prošao jer je zaustavljen onaj pad koji se dešavao i koji je trajao tri godine, ali ukoliko poredimo prethodne parlamentarne izbore, DPS ima upola manje glasova - sa 143.000 pali su na nekih 70.000 glasova. Naravno, procenti govore nešto drugačije jer je izlaznost niža. Ono što je važno, ako je taj broj otišao u apstinenciju onda postoji potencijal za političke partije koje nalikuju DPS ili DPS da obnovi tu energiju", rekao je za Euronews Srbija Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka.
DPS je, kako kaže, slavio jer je očekivao znatno lošije rezultate, a mandati ne govore o tom njihovom velikom padu.
"Ali prvi put oni nisu najjača politička opcija u Crnoj Gori. Ja mislim da je njihovo slavlje bilo vezano za činjenicu da Evropa sad nije toliko jaka kao što se govorilo jer se govorilo da Evropa sad može imati do deset procenata više nego DPS", dodao je Kovačević.
Kao treći važan rezultat pokazao se uspeh manjinskih stranaka, pre svega Bošnjake stranke, koja je sa 6,8 odsto glasova osvojila šest mandata. Za neke analitičare manjinske stranke su pravi pobednici izbora jer je malo verovatno da bi bilo koja vlada mogla da se formira bez njihovog učešća.
"Građani su prepoznli ispravnu politiku BS i dali glas za partiju koja je za evropsku Crnu Goru. Nema evropske Crne Gore bez Bošnjaka, poručujem da ćemo sve uraditi da u što kraćem periodu budemo prva sledeća članica Evropske unije", rekao je nosilac liste Ervin Ibrahimović nakon što je Bošnjačka stranka udvostručila broj poslanika sa tri na šest.
Crna Gora u "stabilnoj nestabilnosti"
Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević rekla je za Euronews centar da će biti "jako komplikovano napraviti postizorne koalicije".
Povezane vesti
"Nisam sklona da verujem da će se ići po kombinatorici PES i postavgustovska većina iako bi to matematički bilo 50 mandata bez manjina, ali da li je DF postao prihvatiljv? Nije bio prihvatiljiv u prethodne dve vlade. Ne znam da li se to promenilo, nisam čula takve poruke", navodi.
Ona podseća da je to 13 mandata
"Ako oduzmete tih 13 manda, dolazite do 37. Da li to mogu da nadomeste manjine da biste mogli da imate većinu? Ono što je Crnoj Gori sada potrebno je vlada koja će imati stabilnu većinu. Mislim da će jako teško doći do te većine, da smo mi sada već u stabilnoj nestabilnosti i da nije isključeno da će se čitav taj proces okončati novim vanrednim parlamentarnim izborima", navodi Uljarević.
Pisac Muharem Bazdulj veruje u koaliciju u koju će ući i PES i koalicija oko Kneževića i Mandića, a u to će, navodi, ući će i Demokrate i URA.
"To će se prelomiti oko broja mesta u samoj Vladi. Potpuno je sve jedno šta oni pričaju u kampanji i dok su "vrući", a drugačije je kada dođe do podele kolača vlasti. Racioanalan momenat tu proradi. Čini mi se je možda i pravi pobendik ovih izbora Jakov Milatović. Unutar tog samog pokreta potvrđuje njegov ključni autoritet. Ne dovodim u pitanje mogućnost novih izbora za godinu ili dve, ali ono što je pouzdano je da mandat Milatovića traje pet godina i on će da funckionoše kao dalji stožer crnogorske politike. I njegov uticaj u tome svemu ne može zanemariti", ističe Bazdulj.
Sa kim Evropa sad može (i hoće) u koaliciju
Ono što sada sledi jesu ne tako laki pregovori između političkih činilaca u Crnoj Gori. Još tokom prethodne večeri se dosta govorilo o tome kako bi mogla da izgleda postizborna kombinatorika.
"Ostvarili smo dobar rezultat i očekujemo da se vlada što pre formira, razgovaraćemo sa svima koji dele naše vrednosti", rekao je Spajić.
Ukoliko PES formira buduću crnogorsku vladu, DPS će i dalje biti najuticajnija u opoziciji. Nosilac liste Zajedno i lider DPS Danijel Živković smatra, međutim, da bez DPS nema stabilne vlade.
I nosilac izborne liste Za budućnost Crne Gore i lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izjavio je da DPS i njene koalicione partnere ne vidi kao bilo kakvu opciju za formiranje vlade, što, kako je rekao, podrazumeva da bez ZBCG nema nove vlade.
"Spremni smo da formiramo vladu sa svim subjektima koji su činili parlamentarnu većinu nakon 30. avgusta 2020. godine", rekao je Knežević i potencijalnim partnerima poručio da su spremni na razgovor, ali ih je i upozorio da ne povlače "separatne poteze i da ne pregovaraju u nekim njihovim modalitetima, što bi dovelo do nestabilnosti".
Nosioci liste Hrabro se broji (Demokrate i URA), Aleksa Bečić i Dritan Abazović poručili su takođe da sa DPS-om neće formirati vladu i da su njihovi partneri oni koji žele evropsku Crnu Goru i nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Bečić je rekao da oni žele inkluzivnost, a ne isključivost, a Abazović je na konstataciju da PES neće u vladu sa Ura, rekao da što se lidera tog pokreta Milojka Spajića tiče: "Imaju većinu, pa nek formiraju vladu".
PES će bez obzira na scenarije konačnih izbornih rezultata definitivno imati najveći broj glasova, a vlada bi, kako kaže Bešić, bila izvesna da ne postoji konflikt sa URA.
"PES hoće vladu koja može da izbegne URA, ali pitanje je može li. Meni se čini da će Spajić biti premijer i da će PES biti okosnica te vlade", rekao je on.
Profesor Kovačević ističe čak mogućnost "razilaženja" Demokrata i URA.
"Ukoliko Pokret Evropa sad želi demokrate, onda Demokrate i URA moraju da se raziđu, ukoliko žele nekog iz koalicije Za budućnost Crne Gore, onda će morati programski da razgovaraju. Ukoliko bi razgovarali sa DPS to bi zaista bio veliki otlon u odnosu na ono što je govoreno u kampanji i naravno dogovor sa manjinama koji je izostao 2020. moraće aranžmani ovog puta čini mi se da se prave na efikasniji način. Zaista jedno zanimljivo leto pred nama i videćemo kako će Spajič kao pretpostavimo novi mandatar uspeti da sastavi novu vladu. U formiranju koalicione vlade uvek postoje pregovori i uvek postoje različite strategije da li se ide na onaj broj od 41, da li se ide u onu stabilniju većinu, sve je otvoreno, izbori su nam samo dali smernice kako može da izgleda buduća vlada, a u njoj je sigurno Evropa sad", rekao je Kovačević.
Jedina stabilna koalicija bila bi ona koju bi činio PES i koalicija okupljena oko DPS, ali upitno je da li je to moguće, smatra Vesko Garčević, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Bostonu i bivši ambasador Crne Gore pri NATO. Garčević smatra da bi osim koalicije PES-DPS, sve druge bile kratkoročne.
Međutim, DPS zbog trodecenijske vladavine, tokom koje je optuživana za brojne korupcionaške afere i optužbe da su državu doveli na rub siromaštva ima slab koalicioni potencijal. Sam Spajić je više puta naglasio da neće ići u koaliciju sa njima.
Kao drugu moguću varijantu vladajuće koalicije Garčević vidi manjinsku vladu koju bi činio Pokret Evropa sad i stranke manjinskih naroda, uz podršku koalicije oko Demokratske partije socijalista.
"Jer ne verujem da PES želi DPS u vladi, ali bi 'preživeli' i da imaju manjinsku vladu uz podršku DPS-a. Treba imati u vidu da PES čekaju unutrašnji problemi za šta god da se odluče", kaže Garčević.
Treća opcija tehnički, za Garčevića, može biti Pokret Evropa sad i URA, premijera Dritana Abazovića.
"To je najčešće najavljivana opcija, ali će nakon teških reči u kampanji biti komplikovano da se dogovori koalicija sa Demokratama i Urom", naveo je. Garčević ne isključuje da Pokret Evropa sad pokuša da pregovara samo sa Demokratama, a da isključi Građanski pokret URA.
Deo analitičara, međutim, ne smatra da će buduća vlada biti stabilna i da će trajati kratko, a neki ne isključuju ni mogućnost novih izbora, što bi za Crnu Goru sigurno bilo loše zbog političke i ekonomske krize, krize institucija i troškova.
Komentari (0)