Zamršeno klupko krize u Crnoj Gori: "Predsednički izbori odrediće političku scenu u narednih 10-15 godina"

Politička kriza u Crnoj Gori se ne smiruje, naprotiv, još se ne vidi kako bi mogla da se reši, a događaji koji otežavaju pronalaženje rešenja poslednjih meseci samo se ređaju. U razgovoru za Euronews Srbija mandatar za sastav nove vlade Miodrag Lekić rekao je da je rešenje u novim izborima, ali sa funkcionalnim Ustavnim sudom, a za to vreme, analitičari navode da sve liči na "teoriju igara", te da će predsednički izbori ove godine biti "pitanje svih pitanja".

Crnogorska politička kriza traje praktično godinu dana, ali je poslednjih meseci klupko postalo prilično zamršeno. Najpre je u avgustu izglasano nepoverenje vladi Dritana Abazovića, da bi ubrzo zbog penzionisanja jednog sudije, Ustavni sud upao u potpunu blokadu, jer više nema kvorum za rad, a nema ni dogovora stranaka o izboru novih sudija. Nekoliko dana kasnije, predsednik Crne Gore Milo Đukanović nije dao mandat Miodragu Lekiću, navodeći da nije bilo uslova za to. Međutim, parlamentarna većina iz 2020. zato je usvojila izmene zakona o predsedniku, pa je mandat Lekiću dala skupština.

Sastanak te iste parlamentarne većine, koja uključuje Demokratski front, URA i Demokrate, o formiranju vlade propao je pre nekoliko dana. Nakon toga mediji su izveštavali da su se neki lideri sukobili oko resora, a premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović zamerio je što nema konkretnih predloga i imena.

"Ozbiljnih razloga nema, postoji jedan drugi razlog koji se može smatrati ozbiljnim, a to je mi nećemo iz ovog ili onog razloga da učestvujemo u svemu tome i to bi takođe bilo legitimno. Bilo je to korektnije da se kaže, nego da izmišljaju da nije bilo imena, pa naravno da nije moglo biti imena na prvom sastanku, gde smo otpočeli proces i gde sam ja imao staž mandatara tri dana", rekao je Lekić za Euronews Srbija.

Kao prepreka pominje se i međunarodni pritisak. SAD i EU su apelovali na parlamentarnu većinu da ne pokušava da formira vladu na osnovu izmenjenog Zakona o predsedniku, jer bi takva vlada imala sporan legitimitet. Lekić podseća da je međunarodna zajednica podržala formiranje vlade Dritana Abazovića.

"Crna Gora u svojoj istoriji nije imala takav pad nivoa javne komunikacije između predsednika, vlade, ministra odbrane, jedan rusfaj, pad te vlade... Ja povodom uticaja međunarodnog faktora, prvo bih ih zamolio da nam objasne kako su formirali tu vladu, sa kojim ciljevima, sa kojim rezultatom. Naći meru između uvažavanja međunarodnog faktora i imati meru, dostojanstvo, da ne mogu oni da sastavljaju vladu u Crnoj Gori", rekao je Lekić.

"URA ne želi tu vladu"

Komentarišući za Euronews Srbija političku situaciju u Crnoj Gori i razloge zbog kojih URA i SNP nisu želeli da podrže novu vladu na čelu sa Lekićem, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić kaže da je situacija toliko kompleksna da je "potrebno skinuti rukavice i početi otvoreno pričati o čemu se radi".

"URA ne želi tu vladu, URA ne želi da učestvuje u toj vladi, URA želi da u kapacitetu u kom je sada, u kapacitetu manjinske vlade da izdrže što duže i da sa tim kapacitetom idu na naredne izbore. Tu procenjuju da im je dobra šansa i ima pregršt dokaza u korist ove teze. Đukanović je odbio Lekićevu kandidaturu rekavši da ne postoji većina za njegov izbor, onda je anti-DPS većina koja pokušava da napravi ovu većinu promenila zakon o predsedniku prekršivši ustav kako bi mogli da naprave vladu bez da pitaju predsednika i onda su po tom novom zakonu krenuli u proceduru da naprave tu novu vladu i nisu je napravili. Sve je jasno", rekao je Bešić.

Na pitanje zbog čega je URA učestvovala u donošenju pomenutog zakona, ako nije imala nameru da podrži vladu, Bešić objašnjava da je stranka mislila da će na taj način da "odigovlači stvari" i da spreči ono što se mora desiti - a to su izbori.

"Ono su želeli da pokažu kooperativnost i time da su odmah rekli mi ovo nećemo, imali bismo izbore, a oni to ne žele. Oni su uradili sve korake pokazujući lažnu kooperativnost sa ciljem da produže sebi mandat i da sebi produže život. Podsetiću na dve stvari koje idu u prilog ovom argumentu. Prva, sve vreme od kad je taj predlog da Lekić bude premijer, oni su govorili da ne treba žuriti, da treba napraviti program, da treba razmatrati kadrovska rešenja, videćete svaki njihov korak bio je u pravcu odugovlačenja. Druga stvar, ubrzano u prethodnih deset meseci ja ću iskoristiti kolokvijalni termin šakom i kapom URA iz budžeta zahvata novce i deli građanima kako bi kupila lojalnost", ističe profesor.

Kako ističe, nakon lokalnih izbora prošle godine jasno je da URA više neće biti "veto igrač" od kog zavisi svaka većina.

"Prosto neće biti u toj situaciji, to će biti Evropa sad. Sada dok imaju taj kapacitet oni žele da ga maksimalno eksploatišu i oni to rade na najviši mogući način. To je kalkulacija vrlo jednostavna", napominje Bešić.

Na pragu izbori koje niko ne želi

Inače, upitan šta bi bilo rešenje za političku krizu, Miodrag Lekić za Euronews Srbija kaže da su to izbori, ali uz uslove.

"Ja mislim da se i formirala ova vlada, ova takozvana 44. da je ona imala smisao da bude tranzicija ka izborima, da se uozbilji situacija, da se dođe do konsolidovanja institucija, da se izabere Ustavni sud, da se poprave izborni zakoni da bi oni bili regularni i da ne tako daleko, za pet, šest meseci se organizuju izbori", rekao je Lekić.

Bešić, međutim, kaže da takozvana anti-DPS većina odugovlači kada je reč o izborima, plašeći se rezultata koji će, kako dodaje, sasvim sigurno napraviti pokret Evropa sad.

"DF ne želi te izbore jer dobar deo birača i DF i Demokrata uzima Evropa sad, to smo videli na podgoričkim izborima. Prosto u ovom trenutku toj većini ne odgovaraju izbori i oni gledaju da naprave vladu. URA kao manjinska vlada želi da ostane na toj poziiji. Imamo jednu teoriju igara koju možemo na licu mesta da apliciramo i da vidimo kako to igrači jedni druge ucenjuju", istakao je Bešić.

Inače, 20. januara trebalo bi da se raspišu predsednički izbori, a neke stranke traže da se istovremeno raspišu i parlamentrani izbori. Građani Crne Gore, sva je prilika glasaju u maju, ali narednih dana bi trebalo da se zna hoće li uz šefa države birati i novi parlament.

Da je anti-DPS većina iole ozbiljna, kaže Bešić, oni bi se poslednjih godinu dana bavili tim predsedničkim izborima.

"To je pitanje svih pitanja, budite uvereni, ko bude dobio predsedničke izbore, to će odrediti politiku scenu Crne Gore u narednih 10-15, možda i 20 godina. To vam je slično kao u Srbiji, politička kultura je prilično autoritarna i prosto prvi čovek koji dobije izbore dobija kapacitet da na ozbiljan način utiče na ukupan politički život. Imate te izbore u aprilu ili maju, svi mi koji se bavimo ovim poslom ćemo vam reći da je idealno da se u isto vreme dese i parlamentarni i predsednički, ali to se po svoj prilici se neće desiti, a to će dodatno da usloži stvar", istakao je on.

Ono što dodatno komplikuje stvar jeste činjenica će se izbori organizovati u situaciji kada Ustavni sud ne funkcioniše.

"Đukanović će se kandidovati ili neće, ako se kandiduje, on će dobiti ili neće. Ono što govore istaživanja to je da ako se kandiduje on ne može da dobije u drugom krugu bez obzira ko je kandidat i to otvara polje da anti-DPS većina ne bude složna oko toga ko će biti kandidat i onda opet oni dovode u pitanje šta će se tu desiti", zaključio je Bešić.