Igre 
Hrvatska uskoro prelazi na evro, ali kune ostaju u prelaznom periodu - građani u strahu da li je zemlja spremna
Komentari15/07/2022
-16:35
Hrvatska će od 1. januara 2023. godine postati 20. članica evrozone - to je rezultat pravnih akata koje je Savet za ekonomske i finansijske poslove EU (Ecofin) usvojio prethodne nedelje. Međutim, sa primenom evra kao valute počeće se i ranije, već od 5. septembra ove godine, a tranziconi period trajaće i čitavu sledeću. Stopa konverzije kune u evro po sadašnjem paritetu je – evro = 7,53450 kuna.
Šta će to značiti za građane? Hrvatska je povodom ulaska u evrozonu donela i Zakon o uvođenju evra kao službene valute. Predstavljajući taj akt premijer Hrvatske Andrej Plenković najavio je da će tome prethoditi period uporednog korišćenja i hrvatske kune i evra, od 5. septembra 2022. godine, kako bi se građani lakše prilagodili.
Novac će bez naknade biti moguće zameniti u prvih šest meseci, ali ako građani i nakon tog perioda zaborave da promene kune u evre, one neće propasti, ali će za zamenu morati da se plati naknada.
Ministar finanasija Zdravko Marić smatra da je odluka o ulasku Hrvatske u evrozonu istorijski dan za tu zemlju.
"Uvođenje evra učiniće će našu ekonomiju otpornijom i dugoročno povećati standard naših građana. Biti deo evrozone Hrvatskoj i našim sugrađanima donosi veću sigurnost u krizi. Naporno smo i dugo radili na ovom projektu jer čvrsto verujemo da je pridruživanje evrozoni u nacionalnom interesu Hrvatske", poručio je tom prilikom predsjednik Vlade Andrej Plenković.
I guverner Narodne banke Hrvatske Boris Vujčić je istakao da će od ulaska zemlje u evrozonu i građani i privrednici imati trajnu korist, da će u najvećoj meri nestati valutni rizik i da će Hrvatska biti investiciona atraktivnija i sigurnija.
I dok je ulazak u evrozonu među hrvatskim političarima dočekan optimistično, među delom građana postoje određene brige. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Hrvatskoj, manje od trećine građana smatra da je Hrvatska spremna za uvođenje evra, a velika većina se boji da će uvođenje jedinstvene valute dovesti do povećanja cena. Međutim, analitičari ističu da rast cena nije prevashodno posledica ulaska u evrozonu, već prisustva inflacije u čitavoj evrozoni.
Povezane vesti
Jednom kad se uđe u evrozonu, nema više promene deviznog kursa
Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić za Euronews Srbija navodi da je ključni izvor skepse oko ulaska u evrozonu taj da li je zemlja koja pristupa zaista dovoljno konkurentna da ima izbalansiranu svoju eksternu makroekonomsku poziciju. Precizirao je i šta to znači.
"Odnosno da ima izbalansiran trgovinski deficit, izbalansiran tekući deo platnog bilansa, a to se na kraju svodi na to da li je nacionalna ekonomija dovoljno konkurentna, jer jednom kad uđete u evrozonu tu više nema promene deviznog kursa, a promena deviznog kursa je na neki način prirodni korektivni mehanizam koji dovodi do uravnoteženja spoljne ekonomske pozicije u smislu da zemlje koje imaju deficite po pravilu, njihove valute treba da gube na vrednosti čime praktično njihovi proizvodi i usluge posataju jeftiniji na inostranom tržištu i time se pomaže uspostavljanju makroekonomske ravnoteže sa inostranstvom", naveo je on.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Dodaje da bi, zemlje koje imaju suficite, trebalo da imaju apresijaciju njihove valute pa da njihovi proizvodi i usluge postaju skuplji u izvozu i da se na taj način opet zemlje dovedu u balans.
"Toga sada više nema. Drugim rečima moraće se tome prilagoditi onda ekonomske politike unutar Hrvatske i da se privreda i finansije vode na način da se ne zapostavi taj vrlo važan segment. Dakle ono što je u slučaju Grčke koncept 2000-ih godina bio veliki problem, ali ne samo u slučaju Grčke nego i čitavog niza ovih drugih zemalja - Portugala, jednim delom Italije, Španije i drugih koje su imale svoje, zaista izrazite probleme zbog članstva u evrozoni i zbog toga što evrozona, kao što znamo, nije u potpunosti završen projekat u smislu da nije uspostavljena fiskalna unija koja je bitna komponenta koja bi, zapravo, ovaj projekat učinila onda dugoročno i bespogovorno održivim", objašnjava Šoškić.
Napredniji stepen integracije unutar evropskih institucija
Bivši guverner NBS ističe da je ulazak Hrvatske u evrozonu prirodni korak i napredniji stepen integrisanja unutar evropskih integracija.
"To je jedna od stepenica u evropskim integracijama koja naravno podrazumeva preuzimanje evra kao platežnog sredstva, ali i učešće u institucijama evropskog monetarnog sistema kakve su evropski sistem centralnih banaka i Evropska centralna banka. Tako da će time Hrvatska u potpunosti izgubiti bilo kakavu vrstu valutnih rizika u transakcijama sa ostatkom euvrozone", kaže Šoškić.
Dodaje da je Hrvatska ispunila sve kriterijume po pitanju nivoa duga, deficita, nivoa inflacije, kamatnih stopa na dugoročne obveznice i uspela da u dvogodišnjem periodu unutar takozvanog ERM 2 mehanizma ima punu fiksiranost deviznog kursa prema evru.
Pixabay
Povezane vesti
Kada je reč o samoj EU, Šoškić ne vidi da će ulazak Hrvatske u evrozonu značajnije uticati na blok zato što je učešće hrvatske privrede u ukupnoj privredi evrozone zapravo malo i ograničeno.
"Tako da ono što će se samo tehnički desiti, to je da će predstavnici Hrvatske sada imati punopravno članstvo u organima evropsekog monetarnog sistema, uključujući i Evropsku centralnu banku, dakle imaće svoje predstavnike tamo koji donose odluke ali takođe imaće i učešće od emitovanja evra što svaka zemlja koja je unutar eurozone po definiciji tog projekta ima", kaže on.
Ima li mesta strahu od rasta cena?
Povodom pomenutih strahova od rasta cena, Šoškić navodi da je moguće da dođe do nivelacije, ali da je to posledica inclacije u čitavoj evrozoni.
Povezane vesti
"Kao što znamo inflacija i u evrozoni je relativno visoka. Ono što se ranije desilo kada je formirana evrozona inicijalno, kada je evro postao efektivna valuta u cirkulaciji 2002. godine, došlo je do određenog rasta cena, posebno u domenu cena nekretnina, ali to u ovom slučaju sada kada Hrvatska ulazi neće biti posledica uvođenja nove valute, već verujem da će, prosto, biti posledica inflatornih pritisaka", objašnjava on.
Postavlja se pitanje i kakav bi uticaj ulazak Hrvatske u evrozonu mogao da ima na građane Srbije, a Šoškić napominje da će situacija sada biti jednostavnija.
"Ljudi i onako vrlo često imaju evre u posedu radi turizma u Grčkoj, Crnoj Gori, sada će i eventualno radi turizma u Hrvatskoj moći da koriste istu valutu, tako da mislim da će prosto za građane koji putuju to možda biti jednostavnije”, rekao je.
S druge strane, kako dodaje, na ovim prostorima već dugo postoje prilično fiksni devizni kursevi i kuje je bila fiksirana prema evru.
“Tako da tu nekih naročitih promena i dodatnih rizika ne treba očekivati", naglašava on.
Komentari (0)