Igre 
Sobranje i Fon der Lajen danas o francuskom predlogu: Prilika za ukidanje bugarskog veta ili uvod u dublju krizu
Komentari14/07/2022
-07:07
Poslanici makedonskog parlamenta danas bi trebalo da u Sobranju otpočnu raspravu o takozvanom revidiranom francuskom predlogu o ukidanju bugarskog veta, koji bi mogao da otkoči proces evrointegracija Severne Makedonije. Od ishoda te sednice zavisi budućnost Severne Makedonije. Ako predlog i prođe u parlamentu, što nije sasvim izvesno, nisu isključene dalje politike turbulencije koje bi mogle da rezultiraju novim nemirima, ali i novim izborima.
Planirano je da sednica počne u 13 časova a poslanicima će se obratiti i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ipak, i pored toga što iz Evrope stižu brojni pozivi da se ovaj predlog prihvati, opozicione partije VMRO-DPMNE i Levica na to ne pristaju, a u Skoplju se od 2. jula svakodnevno organizuju protesti.
Kako je navedeno na internet stranici Sobranja, za 13.00 je zakazana 80. plenarna sednica na kojoj će se poslanicima obratiti Fon der Lajen. Pola sata iza toga je zakazana nova sednica na kojoj je jedina tačka dnevnog reda "Informacija o sadržaju Predloga pregovaračkog okvira za pristupne pregovore Severne Makedonije sa Evropskom unijom, koji je predložilo Predsedništvo Francuske Savetu Evropske unije 30. juna".
Iako bi ova sednica mogla da donese odgovore na neka pitanja, s obzirom na to da i dalje nije u potpunosti jasno šta tačno piše u francuskom predlogu, pojedini opozicioni lideri ne odustaju od svojih poziva da se predlog odbaci, a politička kriza mogla bi da uzdrma čak i temelje vladajuće koalicije. I dok je vladajući SDSM podržao revidirani francuski predlog i naveo da bi sve političke partije trebalo da postupe odgovorno, lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski tvrdi da predlog ne nudi početak makedonskih evrointegracija, već otvara "beskonačne pregovore ili asimilaciju prema bugarskom diktatu".
Za to vreme, protesti u Skoplju su nastavljeni, uz bojazan da bi vrlo lako mogle da se ponove scene od pre nekoliko dana kada su oni postali nasilni. Takođe, predlog koji je trebalo, ako ne da pomiri, onda bar da "primiri", dve strane izazvao je nove tenzije pa je bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova Severnoj Makedoniji uputilo protestnu notu zbog, kako navode, niza antibugarskih aktivnosti i retorike u poslednjih nekoliko dana.
Predlog koji je podelio Makedonce
U samom finišu svog predsedavanja EU, Francuska je pokušala da "pogura" rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske i iznela predlog kako da se čitav proces otkoči. Prvi predlog francuskog predsednika, makedonska Vlada i Skupština su odbacile, prihvativši, kako tvrdi vladajuća koalicija, drugi modifikovan.
Kolilko je poznato, to rešenje predviđa da će prava Bugara u Severnoj Makedoniji biti garantovana kroz ustavne promene, da je Skoplje dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i da se tokom procesa pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji ne tumači kao da je Bugarska priznala makedonski jezik. Novim predlogom početak pregovora ne bi bio uslovljen promenom Ustava.
Povezane vesti
"U tom predlogu su zagarantovane naše 'crvene' linije, odnosno one garantuju pravo na naš makedonski jezik, na naš makedonski identitet, a svakako istorijska pitanja i samostalnost države su van pregovora", rekao je Darko Kaevski, portparol vladajuće SDSM.
Glavni odbor vladajuće SDSM je podržao revidirani francuski predlog za počinjanje pregovora sa EU i pozvao ostale partije da učine isto.
Euronews/Vladislav Ćup
Sa druge strane, opoziciona VMRO-DPMNE, koja ima najviše poslanika u makedonskom Sobranju, kao i građani koji svakodnevno protestuju, smatraju da je, kao i u slučaju promene imena, ovo samo još jedan ultimatum.
U intervjuu Politici, Mickoski je ocenio da opštenarodni masovni protesti u Severnoj Makedoniji dobijaju podršku ne samo od VMRO već i od intelektualaca, eksperata za evrointegracijska pitanja, ali i podržavalaca vladajuće partije.
"Ovaj predlog ne nudi početak makedonskih evrointegracija, već naprotiv, otvara beskonačne pregovore ili asimilaciju prema bugarskom diktatu", rekao je Mickoski.
Bez većine dovoljne za ustavne izmene
A pitanje francuskog predloga zapravo bi moglo ozbiljno da uzdrma vlast u Severnoj Makedoniji.
Iako načelno predlog može da bude "proguran" u parlamentu, da bi došlo do promene Ustava, što je jedan od zahteva, potrebna je dvotrećinska većina.
Povezane vesti
"Važno je da se cela makedonska koalicija, barem ova vladajuća koalicija koja ima oko 64 poslanika, da se okupi, da bi izglasali francuski predlog sa konsenzusom i u makedonskom i u albanskom bloku. VMRO-DPMNE i Levica, dve partije koje su protiv francuskog predloga, ako ostanu jedine dve partije u Sobranju koje su protiv predloga, to je jedna situacija, a ako se vladajuća koalicija rascepi po tom pitanju, to je već sasvim druga situacija, koja može da dovede do prevremenih parlamentarnih izbora", rekao je ranije za Euronews Srbija analitičar Petar Arsovski.
Wikipedia.org/Dvacet
I urednik sajta European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da vlast zasad ima većinu koja može da donese odluku. On, međutim, smatra da ova situacija daje "vetar u leđa" opozicionom VMRO-DPMNE.
"Albanske partije u Sobranju će pretpostavljam, tako mi deluje iz svega, svakako glasati za predlog, odnosno da otkoče proces evrointegracija. Mislim da ovakvi potezi EU, to nerazumevanje Zapada za bilateralne probleme na Zapadnom Balkanu zaista mogu da dovedu do porasta nacionalizma. U ovom slučaju ne samo u Severnoj Makedoniji nego i u Bugarskoj. I bugarska opozicija isto koristi ovaj slučaj, kao što koristi i makedonska opozicija", istakao je on.
Povezane vesti
Evropa poziva Skoplje da donese odluku
U međuvremenu, iz Evropske unije od niza lidera stigli su pozivi da Skoplje usvoji francuski predlog. Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Severnu Makedoniju da donese odluku koja će oblikovati budućnost te države kao članice evropske porodice navodeći da ponuđeni sporazum nije savršen, ali da će omogućiti nastavak puta ka EU.
"Neću vam reći da je ovaj sporazum savršen, ali će omogućiti da se oslobodi vaš evropski put. Kao i svaki sporazum i ovaj počiva na kompromisima i ravnoteži", naveo je Makron, kako je saopštila francuska ambasada u Skoplju.
I nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je građane Severne Makedonije na prihvatanje francuskog predloga za rešavanje spora sa Bugarskom i poručio da je ova država ponovo pred važnim smernicama.
"Želite li da prihvatite evropski kompromis? Time bi konačno mogla da se održi prva pristupna konferencija - 17 godina od dobijanja statusa kandidata. To bi vas dovelo jedan važan korak bliže članstvu EU i prevazišlo blokadu", poručio je Šolc u otvorenom pismu građanima Severne Makedonije.
Francuski predlog direktno će danas predstaviti i Fon der Lajen, a VMRO-DPMNE je njenu posetu ocenila kao "pokušaj da se francuski predlog predstavi lepim rečima".
"U Makedoniji imamo tako odlične govore, od kojih nismo imali koristi. Trenutno se suočavamo sa ucenom, koju će pokušati da speksa predsednica Evropske komisije. Poštujemo njeno vreme, ali poštuemo i svoje dostojanstvo, znamo šta je dobro, a šta nije dobro za Makedoniju", rekao je Mickoski.
Tanjug AP/Christian Hartmannn
Inače, Todorović Štiplija kaže da je reč o bilateralnim problemima koji se tiču Bugarske i Severne Makedonije i da je ovo zaista presedan u istoriji Evropske unije.
"To je u stvari najveći problem. Da li da Severna Makedonija, pa čak i neke druge države članice koje se nisu oglašavale, treba da stopiraju ovo iz razloga da uvedeš identitetsko pitanje u pregovarački okvir. To je stvarno presedan, a možda i opasno, jer može da se desi da Bugarska nikada ne bude zadovoljna, da Makedonija nikada ne otvori nijedno poglavlje jer Makedonija će sve vreme insistirati da je makedonski jezik - jezik, a Bugarska će sve vreme insistirati da je makedonski jezik dijalekt bugarskog", rekao je on.
I dok se čeka da se ovo bilateralno pitanje nekako reši, stižu protestne note. Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je verbalnu protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Severne Makedonije u vezi sa, kako tvrde, nizom antibugarskih aktivnosti i retorike u posljednjih nekoliko dana.
Iz tog resora su, kako prenosi agencija BTA, kazali da je protestnom notom izražena duboka zabrinutost zbog nedavnih događaja i "antievropskog narativa protiv održavanja dobrosusedskih odnosa između dve zemalja".
Bugarska je, podsetimo, dugo blokirala pristupne pregovore Severne Makedonije tvrdnjom da "krade" bugarsku istoriju i zatražila i da Skoplje prizna da makedonski jezik ima bugarske korene.
I iako je prva verzija francuskog predloga za Severnu Makedoniju bila neprihvatljiva, bugarski parlament joj je dao "prolaznu ocenu" i dao vladi zeleno svetlo za ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, ali uz četiri uslova Skoplju. Ti uslovi podrazumevaju: efikasnu primenu Sporazuma o dobrosusedstvu, garancije da će bugarski uslovi biti ispunjeni, uvođenje bugarske zajednice u Ustav, kao i da Bugarska neće priznati makedonski jezik.
Odlazeći premijer Bugarske Kiril Petkov, pozvao je Severnu Makedoniju da prihvati francuski predlog o ukidanju bugarskog veta i deblokadi početka pregovora o članstvu u EU.
Komentari (0)