Igre 
Skoplje danima na nogama, francuski predlog drma vladajuću koaliciju: "Sledi politička kriza, svaki scenario moguć"
Komentari11/07/2022
-14:15
Već osam dana ne prestaju protesti građana i makedonskih opozicionih partija zbog francuskog predloga koji bi trebalo da omogući početak pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom. Sinoć je u mirnoj šetnji od vlade do Sobranja bilo nekoliko hiljada građana, a kada će se ovaj francuski predlog naći pred parlamentom i dalje nije poznato.
Prvi predlog francuskog predsednika, makedonska Vlada i Skupština su odbacile, prihvativši, kako tvrdi vladajuća koalicija, drugi modifikovan.
"U tom predlogu su zagarantovane naše "crvene" linije, odnosno one garantuju pravo na naš makedonski jezik, na naš makedonski identitet i svakako istorijska pitanja i samostalnost države je van pregovora", rekao je Darko Kaevski, portparol vladajuće SDSM.
Opoziciona VMRO-DPMNE, koja ima najviše poslanika u makedonskom Sobranju, kao i građani, kojih je svakim danom sve više na protestima, ali i veliki deo poznavalaca političkih prilika, misle da je, kao i kod promene imena za ulazak u NATO, ovo još jedan ultimatum.
"Radi se o jasnoj bugarizaciji, praktično o nameri Bugarske da natera makedonsku državu da se odrekne svoje istorije, svog jezika i svog identiteta", naveo je novinar Dragan Pavlović Latas.
Makedonci se, kako kaže analitičar Petar Arsovski, plaše da ovo nije poslednji uslov.
"Makedonija se plaši, mislim na one koji se protive francuskom predlogu, boje se da ovo nije zadnji uslov i da je to ulaz u neku večnu agoniju u kojoj će Bugarska postavljati još i još uslova da bi se zemlja probližila Evropskoj uniji. To je to nepoverenje koje se vuče još od Prespanskog ugovora", smatra on.
Povezane vesti
Demonstranti, uzvikujući parole "Nikada Severna, samo Makedonija" i "Stop bugarizaciji" traže ostavku vlade i poručuju "Ultimatum – hvala, ne". Međutim, ove nedelje se u makedonskom Sobranju očekuje usvajanje francuskog predloga, koji je Bugarska već prihvatila, obavezujući Skoplje da će održavati dobre odnose sa Bugarskom i da garantuje prava Bugara kroz ustavne promene.
"Važno je da se cela makedonska koalicija, barem ova vladajuća koalicija koja ima oko 64 poslanika, da se okupi, da bi izglasali francuski predlog sa konsenzusom i u makedonskom i u albanskom bloku. VMRO-DPMNE i Levica, dve partije koje su protiv francuskog predloga, ako ostanu jedine dve partije u Sobranju koje su protiv predloga, to je jedna situacija, a ako se vladajuća koalicija rascepi po tom pitanju, to je već sasvim druga situacija, koja može da dovede do prevremenih parlamentarnih izbora", kaže Arsovski.
Predlog će proći na Skupštini, ali ne može da se realizuje, smatra Pavlović Latas.
"Zašto? Jer jedna od najbitnijih tačaka u samom predlogu, koja je vezana kao uslov za same pregovore, je da se u Makedoniji, Bugari unesu u Ustav kao državotvroni narod. To je nešto što je opozicija odbila. Opozicija se obavezala i javno i dokumentom da za takvu promenu Ustava neće glasati i da će tražiti reciprocitet. Šta to znači? Najmanje 15 presuda postoje Evropskog suda za ljudska prava koja nalažu Bugarskoj da prizna prava Makedoncima u Bugarskoj na političko, kulturno i drugo udruživanje i izjašnjavanje. Bugarska nije nijednu presudu do sada svog suda realizovala i to će biti uslov koji Bugari ne mogu da prihvate. Praktično, Skupština će izglasati ček bez pokrića", kaže on.
Još uvek nije potpuno jasno šta piše u francuskom predlogu. Zna se samo da je bugarski parlament dao zeleno svetlo za ukidanje veta na početak pregovora Severne Makedonije i Evropske unije, obavezujući Skoplje da će održavati dobre odnose sa Bugarskom i da garantuje prava Bugara kroz ustavne promene.
Iako je danas u Sobranju počeo koordinacioni sastanak na kom bi trebalo da se odredi kada bi se održala rasprava u Sobranju o francuskom predlogu, Telma prenosi da najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE ne želi da se rasprava vodi o "listu papira" i traže da se dostavi protokol.
"Mogući vanredni izbori"
Komentarišući za Euronews Srbija događaje u Severnoj Makedoniji politički analitičar Aleksandar Srbinovski kaže da toj zemlji predstoji duboka politička kriza u kom su sva scenarija moguća, te da su mogući vanredni parlamentarni izbori.
Povezane vesti
Kako je on istakao, izbori u Severnoj Makedoniji u poslednjih 30 godina dobijali su se na jednoj tački - ko brže može zemlju da uvede u EU, a na pitanje da li je moguć čak i raspad vladajuće koalicije zbog pitanja francuskog predloga, Srbinovski kaže da kriza postoji.
"Vladajuća koalicija ima 64 poslanika od ukupno 120, ostalo je u opoziciji, ali pitanje po kojoj se makedonski tabor partija slaže je evropska budućnost zemlje. Kriza postoji, sve je moguće, sve može da se desi narednih dana i meseci kada se vidi šte je zapravo francuski predlog, jer ono što zasad fali u javnosti je velika transparentnost oko procesa. Dokument treba da se razmatra u parlamentu, moj lični stav je da moguću su prevremneni parlamentarni, ali će to najverovatnije diktirati manje stranke koje su u vladajućoj koalciji", rekao je on.
Na pitanje šta je zapravo najviše sporno u predlogu koji je stigao iz Evropske unije, Srbinovski pravi paralelu sa sporom koji je Severna Makedonija imala sa Grčkom pre nego što je postala "Severna" i pre nego što je postala članica NATO.
Povezane vesti
"Klučna razlika između spora koji smo imali sa Grčkom za ulazak u NATO i ovog sa Bugarskom da je Grčka napravila neke ustupke, ono što je ključna raulika je da ukoliko Makedonci prihvate ove ultimatume da to ne garantuje ulazak u EU, već da predstoje godine. Neki evropski prosek kaže da je jedna zemlja nekih sedam godina bude na evropskom putu", rekao je on.
Šta je zapravo francuski predlog?
U samom finišu svog predsedavanja EU, Francuska je pokušala da "pogura" rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske i iznela predlog kako se čitav proces otkoči. Prema njemu Severna Makedonija bi, između ostalog, morala da prizna u preambuli svog Ustava da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji, preneo je AP. Međutim, na samitu u Briselu, premijer Kovačevski zahvalio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu na posvećenosti, ali i stavio do znanja da je predlog u tom obliku - neprihvatljiv.
On je tada izneo ključne elemente pod kojima bi mogao da bude prihvatljiv, a to su: jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu.
Nakon što je predlog odbijen, iz Evropske unije stigla je nova, revidirana verzija predloga koju su predstavnici vlasti sada označili kao prihvatljivu, a stigli su i pozivi brojnih evropskih zvaničnika da se dokument prihvati.
Sadržaj je izmenjenog francuskog rešenja su da će se prava Bugara u Severnoj Makedoniji garantovati kroz ustavne promene, Skoplje je dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i u procesu pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji ne tumači se kao da je Bugarska priznala makedonski jezik. Novim predlogom, naime, obaveze ostaju van pregovaračkog procesa i početak pregovora nije uslovljen ustavnim promenama.
Šolc poziva Skoplje da prihvati predlog
Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je građane Severne Makedonije na prihvatanje francuskog predloga za rešavanje spora sa Bugarskom i poručio da je ova država ponovo pred važnim smernicama.
"Želite li da prihvatite evropski kompromis? Time bi konačno mogla da se održi prva pristupna konferencija - 17 godina od dobijanja statusa kandidata. To bi vas dovelo jedan važan korak bliže članstvu EU i prevazišlo blokadu", poručio je Šolc u otvorenom pismu građanima Severne Makedonije.
Rekao je da razume nestrpljenje i frustraciju građana i da je čak i deli sa njima.
"Razumem kada kažete 'nama je predugu previše obećavano, i previše od nas traženo'. Razumem kada imate sumnje da li bi taj korak stvarno oslobodio put u EU“, naglasio je on.
Šolc je kazao, ističući da želi da bude potpuno otvoren, da i nakon prihvatanja „ovog kompromisa“ pristupni proces neće biti jednostavan.
"Takođe kažem i da zajedno možemo da savladamo sve zadatke koji su pred vama. Mi želimo da postanete članica EU. Želimo vas u Uniji i da vašu i našu kulturnu posebnost, naše različite jezike i identitete očuvamo i negujemo. To nas čini zajednički snažnim", podvukao je on.
Šolc je naveo da zna da kompromisi iziskuju ponekad bolne ustupke, i dodao da se EU sastoji od kompromisa i to svakodnevno.
"Uveren sam da nas i teški kompromisi na kraju uvek vode napred i čine snažnijim. Mi smo i ostajemo na vašoj strani", zaključio je kancelar.
Komentari (0)