Euronews Srbija u Skoplju: Nastavljaju se protesti protiv "francuskog predloga", okupljeni blokirali bulevar kod Vlade

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/07/2022

16:17

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Makedonski građani koji danima protestuju u Skoplju zbog neslaganja sa takozvanim francuskim predlogom za rešavanja spora sa Bugarskom i danas su blokirali bulevar u kome se nalazi Vlada Severne Makedonije. U okviru protesta, koji su pre dva dana, eskalirali u nasilne obračune, za danas su najavljene i blokade ključnih saobraćajnica.

Reporterka Euronews Srbija javlja da je protest protekao mirno i da je okupljena mala grupa ljudi, ali da su, prema informacijama koje ima, blokirani i određeni putni pravci prema Strumici, Štipu, kao i da će biti okupljanja većeg broja građana.

Sutra, kako navodi, neće biti protesta zbog Kurban Bajrama, ali će se u nedelju nastaviti.

Dragan Kovački šef poslaničkog kluba opozicione VMRO DPMNE, koja učestvuje u ovom protestu zajedno sa građanima za Euronews Srbija je rekao da će se protesti proširiti i da će biti blokirana čitava Severna Makedonija, sve dok Vlada i predsednik, kako je rekao "ne poslušaju glas naroda i ne odbace predlog".

On je rekao da "predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona poništava državnost Republike Severne Makedonije, pravi od makedonskog jezika dijalekat bugarskog i primorava da narod Severne Makedonije popušta od zahtevima EU, a da za uzvrat ne dobija ništa".

Severnomakedonska novinska agencija prenosi da su blokade najavljene i na magistralnim putevima Štip-Veles, Strumica-Radoviš i Pletvar-Prilep.

Šta je pokrenulo proteste

Inače, na pojedinim protestima koji su bili održani u poslednjih šest dana u Skoplju bilo je incidenata. Skoplje je, naime, već nekoliko dana na nogama, nakon što su makedonske vlasti dale zeleno svetlo takozvanom francuskom predlogu koji pretenduje da stavi tačku na spor sa Bugarskom i posle dugo vremena odblokira evrointegracije zemlje. Ipak, niz nepoznanica u ovom predlogu, od kojih se ključne na tiču "makedonskog identiteta", odnosno jezika, pa i ustavnog položaja bugarske manjine u Severnoj Makedoniji, bile su ne samo inicijalna kapisla za proteste, već i okidač da oni za kratko vreme ekskaliraju u nasilne obračune kamenicama i vatrenim oružjem.

Šta se zapravo dešava u Skoplju, ko inicira nasilje na ulicama i sa kojim konačnim ciljem, pa i šta zapravo predviđa francuski predlog koji je podigao toliku prašinu u domaćoj javnosti - i dalje su nepoznate u jednačini koja je broje građane izvela na ulice. Ono što se, međutim, zasigurno zna, to je da su nova okupljanje demonstranata najavljena i za naredne dane, kao i da predlog u korenu nemira koji potresaju Severnu Makedoniju ima svoje pristalice u liku predstavnika vlasti i svoje oštre protivnike, predvođenje opozicionom VMRO-DPMNE.

Dok je za makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog on "istorijski", a predsednika Steva Pendarovskog "kompromisno rešenje", u opoziciji tvrde da je reč o ultimatumu, zbog čega je i lider najveće opozicione grupacije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski još pre nekoliko dana pozvao svoje pristalice na protest.

Ipak, priča koja je kulminirala najnovijim protestima traje godinama. Bugarska je, naime, dugo blokirala pristupne pregovore Severne Makedonije tvrdnjom da krade bugarsku istoriju i zatražila i da Skoplje prizna da makedonski jezik ima bugarske korene. Protesti su došli baš u trenutku kada je delovalo da bi takozvano francusko rešenje moglo da otkoči taj proces.

U samom finišu svog predsedavanja EU, Francuska je pokušala da "pogura" rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske i iznela predlog kako se čitav proces otkoči. Međutim, čak i revidirani koncept izazvao je burne reakcije.

Šta je zapravo francuski predlog?

Pozadina svega može se pronaći još u prvom francuskom predlogu koji je stigao u Skoplje u junu. Prema njemu Severna Makedonija bi, između ostalog, morala da prizna u preambuli svog Ustava da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji, preneo je AP. Međutim, na samitu u Briselu, premijer Kovačevski zahvalio je franuskom predsedniku Emanuelu Makronu na posvećenosti, ali i stavio do znanja da je predlog u tom obliku - neprihvatljiv.

On je tada izneo ključne elemente pod kojima bi mogao da bude prihvatljiv, a to su: jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu.

Nakon što je predlog odbijen, iz Evropske unije stigla je nova, revidirana verzija predloga koju su predstavnici vlasti sada označili kao prihvatljivu, a stigli su i pozivi brojnih evropskih zvaničnika da se dokument prihvati.

Kako je pisao BBC na srpskom, sadržaj je izmenjenog francuskog rešenja su da će se prava Bugara u Severnoj Makedoniji garantovati kroz ustavne promene, Skoplje je dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i u procesu pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji ne tumači se kao da je Bugarska priznala makedonski jezik. Novim predlogom, naime, obaveze ostaju van pregovaračkog procesa i početak pregovora nije uslovljen ustavnim promenama.

Analitičar Petar Arsovski za Euronews Srbija kaže da postoji nekoliko razlika koje su napravljene u francuskom predlogu, od kojih su dve najvažnije. On ističe dve međuvladine konferencije i napominje da je predavanje pristupnih instrumenata bilo zakazano za drugu, nakon što Severna Makedonija izvrši ustavne promene.

"A sada je predavanje pristupnih instrumenata napravljeno na prvoj međuvladniji konferenciji, pa onda Makedonija ima vremena dok traje skrining da završi ustavne izmene, tako da se ne gubi vreme i ono što je bilo politički važno ovoj vladi ovde, a to je da dobije zvanični početak pregovora", rekao je on. Kako kaže, druga važna promena se odnosi na spisak zadataka iz ugovora o dobrosusedkim odnosima sa Bugarskom koji je u prošloj verziji bio eksplicitno naveden u pregovaračkim okvirima.