Igre 
Novi izbori, a zakon nepromenjen – poznati kandidati za Predsedništvo BiH, u trci stara i nova lica
Komentari06/07/2022
-11:18
Uoči održavanja opštih izbora u Bosni i Hercegovini Centralna izborna komisija vrši provere svih lista i stranačih kandidata, nakon što je istekao rok za prijave istih.
Kako se ove godine održavaju i izbori za članove Predsedništva Bosne i Hercegovine, sada je poznato i ko će biti kandidati za mesto u ovom državnom telu, koje broji tri mesta, za po jednog predstavnika konstitutivnih naroda.
Međutim, pažnju privlači broj pretendenata na poziciju člana Predsedništva, koji je najmanji do sada. Ukupno, za predstavnike konstitutivnih naroda istaknuto je devet kandidatura. Na listi se nalaze i imena koja su tu prvi put, a znamo i da će se na dva mesta naći nova imena, jer među kandidatima nisu sadašnji članovi Milorad Dodik i Šefik Džaferović.
Tako će se za mandat u Predsedništvu, kada je reč o predstavnicima srpskog naroda boriti najviše kandidata, njih četvoro: Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Vojin Mijatović iz Socijaldemokratske partije BiH (SDP), Nenad Nešić ispred Demokratskog narodnog saveza i Mirko Šarović iz Srpske demokratske stanke.
Dalje, za člana iz redova bošnjačkog naroda kandidovali su se Denis Bećirović iz Socijaldemokratske partije, Mirsad Hadžikadić iz Platforme za progres i Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije (SDA).
Kada je reč o trećem konstitutivnom narodu, za mesto hrvatskog predstavnika boriće se aktuleni član Željko Komšić iz Demokratskog fronta i Borjana Krišto iz Hrvatske demokratske zajednice.
Specifičnost ovogodišnjih opštih izbora u Bosni i Hercegovini je ta što će biti održani bez prethodne izmene Izbornog zakona, koja traje već jednu deceniju, a na šta je apelovala i međunarodna zajednica. Zanimljivost je i ta što je Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit iskoristio bonska ovlašćenja i doneo odluku kojom će se Centralnoj izbornoj komisiji BiH dati 6,41 milion evra za organizaciju izbora, budući da je finansiranje izbora postalo upitno.
Povezane vesti
Uprkos međunarodnom pritisku Izborni zakon ostao nepromenjen
Bosna i Hercegovina godinama unazad bori se sa unutarpolitičkim problemima, te su i mnogi predstavnici međunarodne zajednice u BiH pokušavali da iste i reše. Ono na šta se, posebno tokom prošle godine, upozoravalo jeste da bi do održavanja izbora u jesen 2022. trebalo usvojiti izmene Izbornog zakona.
Upravo te izmene odnose se i na izbor članova Predsedništva Bosne i Hercegovine, te trenutna situacija sa Izbornim zakonom može uticati i na nove probleme prilikom izbornog procesa.
Naime, Predsedništvo BiH čine predstavnici svih naroda, ali zbog produžene reforme izbornog zakona, i dalje dolazi do problema pri imenovanju predstavnika. Tako Željko Komšić, koji je sada predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu, nije izabran na izborima, već preko Doma naroda.
Takođe, izmene se odnose i na unapređenje izbornog procesa i jačanje poverenja građana u ovaj proces. Iako do promena nije došlo, najavljeno je da će upravo iz ovog razloga i Tužilaštvo i Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine raditi zajedno kako bi se sprečile i otklonile sve potencijalne opasnosti ugrožavanja izbornog procesa, dogovoreno je na sastanku predstavnika ove dve institucije.
Iako se ranije govorilo o mogućnosti da predstavnici hrvatskog naroda bojkotuju ovogodišnje izbore zbog neusvajanja promena, za sada takvih najava nema. Štaviše, objavljena su imena kandidata među kojima je i predstavnica Hrvatske demokratske zajednice u BiH.
Povodom ove situacije, politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić rekla je za Euronews Srbija da je problem što nije usvojen deo reformi koji se odnosi na transparentnost procesa.
"Veliki problem je u tome što nije usvojen paket koji se odnosio na integritet i transparentnost izbornog procesa, upravo iz tih razloga deo posmatrača političkih dešavanja u BiH smatra da će to pomoći sadašnjim strukturama da se i dalje održe na vlasti. Oni kontrolišu biračke odbore, imaju armiju disciplinovanih stranačkih vojnika iz administracije koji su ponikli na klijentelizmu, oni izborni proces zatvore korupcijom i kupovinom onih koji im nedostaju da bi formirali skupštinsku većinu. Drugi problem je "pretnja" HDZ BiH da neće formirati vlast pod uslovima postojećeg izbornog zakona", kazala je Topić.
Povezane vesti
Sa druge strane, analitičarka Ivana Marić iz BiH rekla je da, neusvajanje izmena Zakona neće značajno uticati na ovaj proces.
"Izmene Izbornog zakona u BiH su potrebne, ali ne i neophodne. To više služi kao izborni mamac za hrvatske birače, nego što ima stvarni uticaj na sam izborni proces i implementaciju izbornih rezultata. SDA i HDZ su već 30 godina u koaliciji i ako nisu uspeli da se dogovore oko izbornih promena, to znači da im to nije bio ni cilj, niti bi od toga imali neku korist. Veću korist i jedna i druga strana imaju od odglumljeno propalih pregovora", kazala je Marić za Euronews Srbija.
Nikad manji broj kandidata
Predstavnici Bošnjaka i Hrvata, dva od tri čalana člana Predsedništva biraju se u Federaciji BiH, dok se jedan, predstavnik Srba, bira u Republici Srpskoj.
Kada je reč o kandidatima, od njih devet, najviše ih je u trci upravo za srpskog člana Predsedništva.
Povezane vesti
Govoreći o kandidaturma, analitičarka Marić je istakla da od svih kandidata, u ovoj trci izdvaja se njih šest.
"Realne šanse za osvajanje mesta u Predsedništvu BiH ima samo šest kandidata, po dva iz svakog naroda. Cvijanović ili Šarović, Komšić ili Krišto, Izetbegović ili Bećirović. Svi ostali kandidati su tu ili zbog loše procene, jakog ega ili da pomognu jednoj ili drugoj strani odvlačenjem glasova. Zašto bi inače neko reskirao da plaća toliko novca za kandidovanje, kada znaju da su im šanse za prolazak minimalne", navela je Marić.
Wikipedia.org/Stanisław Ludwiński
Komentarišući broj kandidata za članove Predsedništva BiH Tanja Topić rekla je da je razlog za "manje kandidata za Predsednistvo BiH taj što su ti izbori ovog puta svedeni gotovo na referendum".
"Istina, neki od kandidata i u toj referendumskoj borbi imaće svrhu da potpomognu neke od jakih kandidata uglavnom iz dosadašnjih vladajućih struktura. U Federaciji BiH imamo zbijanje redova opozicije, gde je 11 političkih partija podržalo kandidaturu Denisa Bećirovica za bošnjačkog člana, Hrvatski narodni sabor se odlučio za kandidatkinju HDZ partije koja ionako nema opoziciju u tzv. hrvatskom korpusu. Iako se bitka za srpskog člana Predsednistva vodi između dva bloka, dodatne kandidature pre bi mogle da koriste dosadašnjim vlastima, jer ni do sada ujedinjeno delovanje opozicije nije bio recept za pobedu, već rasplinjavanjem glasova ide u prilog vladajućim", samtra ona.
Dodik nije u trci za ponovni mandat u Predsedništvu, već u Republici Srpskoj
Ove godine na listi kandidata za Predsedništvo BiH, za razliku od druga dva naroda, neće biti aktuelnog predstavnika Srba Milorada Dodika, već će kandidatkinja iz njegove Stranke nezavisnih socijaldemorkata biti Željka Cvijanović, sadašnja predsednica Republike Srpske. Tanjug/Rade Prelić
Na tom mestu nju bi mogao da zameni upravo Dodik, koji se kandidovao za mesto predsednika RS, što je funkcija koju je obavljao pre mandata u Predsedništvu, od 2010. do 2018. godine.
"Dodik je u prethodne četiri godine u Predsedništvu BiH imao dosta neugodnih situacija, koje nije mogao da izbegne. Morao je da prima važne delegacije SAD i EU, koje su ga stavite na crne liste i uvele mu sankcije. Njemu je jednostavno mnogo ugodnije na mestu predsednika Repiblike Srpske gde ima mnogo veću moć. U slučaju da tu izgubi od Jelene Trivić, to bi bio kraj njegove politike", kazala je analitičarka Ivana Mari za Euronews Srbija.
Takođe, ona dodaje i da je logičan bio izbor Željke Cvijanović za kandidata za Predsedništvom, s obzirom na njihovu saradnju, što je slučaj i sa Draganom Čovićem i Borjanom Krišto.
Sa druge strane, analitičarka Tanja Topić istakla je još nekoliko razloga za ovu odluku Milorada Dodika.
"On je trenutno vrlo izolovan u međunarodnim krugovima, pod sankcijama SAD i Velike Britanije, obeležen kao jedan od retkih prijatelja Putina danas, i to nije teren na kojem je on 'na svome'", kazala je Topić.
Takođe, ističe da je bio izazov za Dodikovu stranku da izabere protivkandidata za Jelenu Trivić na izborima za predsednika Republike Srpske.
"Kandidatura Jelene Trivić za SNSD predstavlja veliki izazov i neizvesnost. Dodik nije imao jačeg kandidata u sopstvenim redovima da ga suprotstavi Trivićevoj", kazala je Topić.
Koplja se lome oko bošnjačkog predstavnika
Marić ističe i da se svakako mogu očekivati promene na mestima Predsedništva, ali da one neće biti toliko značajne, ukoliko promena posle izbora ne bude i u parlamentu.
"U Predsedništvu BiH se mogu očekivati neke promene, ali ako te promene ne budu i u državnom parlamentu onda to neće imati nikakvu korist za BiH i njene građane. Predsedništvo BiH nema tako značajne ingerencije i ako stranke opozicije ne osvoje dovoljno mandata a formiraju vlast na državnom nivou, to će biti samo simbolična promena", navela je za Euronews Srbija analitičarka Ivana Marić.
Kako je dodala, pobeda kandidata Bećirovića koji je u trci za bošnjačkog predstavnika, "značila bi pad SDA i politike Bakira Izetbegovića, koji bi nakon toga vođenje stranke morao prepustiti nekom drugom", kazala je Marić.
Takođe, Topić ističe da iznenađenja na ovim izborima jesu moguća.
"Već smo pri kandidaturi imali određenih iznenađenja koja je trebalo da služe za relaksaciju političkih prilika. Mislim da su ta iznenađenja, ako ćemo ih posmatrati kao moguće promene, preko potrebna ovom društvu. Bez tih iznenađenja mala je verovatnoća da će se građani osloboditi zarobljenosti i talačke pozicije u kojima ih drže korumpirane politike gotovo dve decenije zatočenima. Problem je sto su se građani, mahom indoktrinirani i politički neemancipovani pomirili sa zlom sudbinom sopstvene nemoći. Ali, ako sledimo logiku proteklih lokalnih izbora u BiH iznenađenja smatram više nego očekivanim", zaključila je Topić u izjavi za Euronews Srbija.
Komentari (0)