Igre 
Politički manevar otpisanog Krivokapića: Šta je zakočilo potvrđivanje odluke Crne Gore o uvođenju sankcija Rusiji
Komentari24/03/2022
-22:29
Komplikovanu političku situaciju u Crnoj Gori koja traje već mesecima dodatno su uzburkale razmirice u još aktuelnoj vladi povodom potvrđivanja sankcija Rusiji. Sukob premijera Zdravka Krivokapića, čijoj vladi je izglasano nepoverenje i feruaru, i ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića kulminirao je na prošlondeljnoj sednici vlade koja je prekinuta, a do usvajanja paketa sankcija nije došlo. Odluku o njima Vlada nije donela ni na jučerašnjoj sednici.
Iako su mnogi analitičari, ali i političari već "otpisali" Krivokapićev uticaj, pokazalo se da njegovi potezi, dok još traju pregovori o novoj vladi, mogu značajno da utiču na unutrašnju, ali i na spoljnu politiku Crne Gore.
Sa aspekta onih koji pomno prate dešavanja u Crnoj Gori, potez premijera da odloži usvajanje sankcija pokazuje da se aktuelna politička kriza u Crnoj Gori produbljuje, kao i da sukob na relaciji Krivokapić - Abazović, koji je odigrao presudnu ulogu u izglasavanju nepovrenja vladi, ponovo isplivava na površinu.
Šta je zakočilo odluku o sankcijama?
Crna Gora se, naime, 1. marta, usaglasila sa ekonomskim i individualnim sankcijama protiv Rusije koje je donela EU. Tada je informacija objavljena na sajtu Vlade, ali je kao autor saopštenja potpisano Ministarstvo spoljnih poslova. Formalno, kako i Zakon o međunarodnim restriktivnim merama Crne Gore nalaže, ovo Ministarstvo utvrđuje predlog, a nakon toga vlada mora zvanično da potvrdi odluku kako bi se mere primenile, navode podgoričke Vijesti.
To praktično znači da Zakonom o međunarodnim restriktivnim merama u Crnoj Gori, formalnu odluku o sankcijama donosi Vlada. Njome se, kako piše u članu osam, utvrđuje osnov za uvođenje sankcija, njihova vrsta, način primene, postupanja organa i drugih subjekata nadležnih za primenu, kao i rok trajanja.
Upravo je oko primene sankcija i došlo do sukoba između premijera i ministra, te crnogorska vlada na kraju nije potvrdila uvođenje sankcija Rusiji. Za ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića sporno je bilo to što je predlogom Krivokapića nadležnost primene svih sankcija na unutrašnjem planu potpala pod dužnost Ministarstva spoljnih poslova.
Povezane vesti
"Premijer je hteo da spoji tri tačke i da izmeni zaključke na način koji su protivni onima Komisije za politički sistem i članu 8 Zakona o restriktivnim merama. Hteo je da zaduži Ministarstvo spoljnih poslova da primeni restriktivne mere unutar Crne Gore u skladu sa vođenjem spoljne politike EU, što je nemoguće, jer ne mogu ja kao ministar spoljnih poslova i moje diplomate da hvatam jahte po Boki", rekao je crnogorski ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović za Vijesti.
On je dodao da "pretpostavlja da je premijer hteo da izmeni zaključke kako bi se verovatno politički oprao ili pokušao da ostvari neku političku korist". Takođe, odlukama Krivokapića usprotivio se i vicepremijer još uvek aktuelne vlade Dritan Abazović kome je i poveren mandat za sastav novog kabineta. Sve to ponovo je izbacilo u fokus raniji sukob na relaciji Krivokapić-Abazović koji traje mesecima.
Koji su razlozi za "manevar" Krivokapića?
Da ovi potezi svakako imaju veze sa aktuelnom krizom i političkim previranjima u zemlji smatraju su i sagovornici Euronews Srbija, ističući da se odluka treba posmatrati i iz male, ali u smislu političkih interesa važne vizure održavanja lokalnih izbora u Bernama 27. marta.
Na izborima će učestovati lista "Berane sad", iza koje stoji ministar finansija Milojko Spajić, a koju je podržao premijer u tehničkom mandatu Zdravko Krivokapić.
"Gledajući u kontekstu izbora u Beranama, nisu želeli da antagonizuju deo birača koje računaju da mogu preuzeti od SNP-a, možda od DF-a, na konto svog opiranja odluci SNP-a da sarađuje sa GP URA i DPS-om", rekao je za Euronews Srbija Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka i dodao da je i kao mogući rizik viđeno to što u toj opštini ima i proruskih birača.
Kako je rekao, tako je trenutna situacija bila neka "srednja opcija" da se sankcije usvoje na nivou Ministarstva spoljnih poslova, ali da vlada ne usvoji tu odluku.
Da je ovakva situacija vrlo realna smatra i novinar iz Podgorice Marko Vešović.
Povezane vesti
"Realno deluje da ovaj potez Krivokapiću donosi političke poene pred izbore u Beranama. U toj sredini dominira sprski birački korpus i sigurno će biti poražena Đukanovićeva koalicija, a Krivkapić na ovaj način skuplja poene. Moguće je da čim prođu ti izbori vlada predloži novu sednicu i uvođenje sankcija", objašnjava Vešović.
Sukob na relaciji Abazović - Krivokapić
Ipak, analitičari smatraju da ovaj sukob na sednici vlade ima veze i sa aktuelnim previranjima između sadašnjeg i posve budućeg premijera, Krivokapića i Abazovića.
"Mišljenje Krivokapića je izazvalo sukob sa ministrom Radulovićem što je opet na nivou onoga što će raditi vlada Abazovića, što je sve u kontekstu odnosa između buduće vlade Abazovića i odlazeće vlade Krivokapića", kazao je Krstić.
Povezane vesti
Sa druge strane, Vešović objašnjava i da je sporno bilo pre svega to ko bi vršio primenu sankcija.
"Zahtevi Krivokapića bili su izgleda toliko sporni i Raduloviću i Abazoviću da nisu želeli da ih prihvate. Radulović je smatrao da MSP ne može da primenjuje tako široke mere, i blokadu imovine, i zabranu ulaska...i sve što ide uz paket sankcije već to mora da bude zadatak svih državnih organa i vlade u celini", kazao je Vešović za Euronews Srbija.
Kada je reč o spoljnoj politici, ono na šta je deo političkih aktera nakon sporne sednice crnogorske vlade skrenuo pažnju jesu i evropske integracije Crne Gore. Tim povodom, vicepremijer i mandatar za sastav nove Vlade Dritan Abazović rekao je kako se nada da Evropska unija neće iskoristiti protiv Crne Gore lošu poruku koju je ona poslala nakon sednice vlade koja je završena bez odluke o podršci sankcijama Rusiji.
"Ovo svakako nije dobro za evropski put Crne Gore. To je jasno iz prostog razloga što ako postoji 100 odsto usklađenost sa sankcijama EU, očekuje se i da vlada donese odluke kojma bi definitivno potvrdila to", naveo je Vešović.
Ipak, Krstić smatra da iako je presedan da Crna Gora ne usvoji formalno sankcije, kao što je do sada to radila, ovo neće stvoriti probleme.
"Crna Gora je do sada usvajala sve mere prema ruskoj federaciji te je bila kažnjena kontramerama od Rusije, tako da ovo odstupa od prakse i može biti negativno opažano od strane EU. Ipak, sve to može brzo da se prevaziđe i neće biti od preteranog uticaja", kaže Krstić.
To je na neki način potvrdila i glavna pregovaračica Crne Gore sa EU Zorka Kordić koja je rekla da kašnjenje sa potvrdom sankcija Rusiji ne mogu ugroziti put ove zemlje ka članstvu.
Kordić je za "Vijesti" rekla da je za sprovođenje sankcija "potrebno vreme", te da je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore poslednjih sedmica imalo "kompleksan zadatak" da odluku o uvođenju restriktivnih mera "uskladi s čestim dopunama i izmenama na nivou EU" odnosno obuhvati sva fizička i pravna lica prema kojima se uvode restriktivne mere.
Ovaj potez, takođe, utiče i na aktuelnu političku krizu u Crnoj Gori. Kako smatra novinar Marko Vešović dešavanja dodatno skreću pažnju na razmirice koje postoje. "Evidentno se kriza još produbljuje, a sukob Abazovića i Krivokapića je još vidljiviji", kazao je Vešović za Euronews Srbija.
Ministar ne sumnja u izvesnost sankcija
S druge strane, Jakov Milatović, ministar ekonomskog razvoja Crne Gore ne vidi ništa neobično u činjenici da paket sankcija Rusiji jooš nijeo zvaničen. On je gostujući juče u emisiji Euronews veče naveo da je odluka o sankcijama izvesna, ali da je o toj temi neophodno još prodiskutovati.
"Odluka Vlade Crne Gore o implementaciji paketa sankcija za Rusiju koju je Komisija za politički sistem nedavno jednosglasno usvojila je izvesna. To što ona još nije konačna je sasvim logično. Mi se takođe, o ovom pitanju ponašamo po uzoru na veće zemlje koje su i zvanične članice Evrope, a to znači da je neophodno da se prodiskutuje na tu temu, ali i da postoje različita mišljenja o njoj. U svakom slučaju, mislim da će do implementacije doći i da će se to desiti na nivou stopostotne usaglašenosti naše spoljne i bezbednosne politike", rekao je Jakov Milatović.
Komentarišući potez Krivokapića, ministar Milatović kaže da veruje da je aktuelnom premijeru bilo potrebno još vremena za konačno donošenje ovakve odluke koja nije nimalo laka i koja za sobom nosi moguće posledice.
"Došlo je do sukoba mišljenja, to nije sporno. Predsednik Vlade je rekao da smatra da je Ministarstvo spoljnih poslova trebalo dodatno da informiše njega i ostale članove Vlade o odeđenim aspektima ove odluke. Sasvim je sigurno da će ova tema ponovo biti na sednici Vlade i da će strasti ovog puta biti blaže", smatra Milatović.
Kriza traje mesecima
Kriza u Crnoj Gori, inače, traje mesecima, a mesec i po dana nakon što je vladi Zdravka Krivokapića izglasano nepoverenje, ta zemlja i dalje čeka da dobije novu izvršnu vlast.
Mandat za sastav nove vlade dodeljen je lideru Građanskog pokreta URA i dosadašnjem potpredsedniku Vlade Dritanu Abazoviću, i činilo se da će relativno brzo biti formirana manjinska vlada uz podršku DPS-a. Međutim, razgovori još traju, a iako iz URA navode da se oni privode kraju, poslednjih dana mogu se čuti izjave koje to dovode u pitanje.
Naime, nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 30. avgusta 2020. godine, skupštinsku većinu formirali su koalicija Za budućnost Crne Gore, koju predvodi Demokratski front, sa 27 mandata, koalicija Mir je naša nacija koju predvode Demokrate sa 10 mandata i GR URA sa četiri mandata.
Ipak, nakon što su se tokom prve godine mandata javile nesuglasice, pre svega između Abazovića i Krivokapića, Crna Gora upala je političku krizu iz koje se, još uvek, nije izvukla. Abazović koji je bio jedina jedina politička ličnost u Krivokapićevoj ekspertskoj vladi, godinu i po dana od njenog formiranja inicirao je glasanje o nepoverenju istoj.
Tako je URA, iako je činila najmanji udeo u većini, na čelu sa Dritanom Abazovićem postala važna politička opcija u Crnoj Gori, a kako će se ispostaviti - i jedan od glavnih aktera krize, a čini se i dešavanja nakon formiranja nove vlade. Uz to, deo aktuelne koalicije koja je formirala vladu zamerio je Abazoviću saradnju sa Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića, te i dalje traju prepirke na toj liniji.
U novoj vladi koja bi bila manjinska, ipak ,kako kažu iz URA, mesta bi bilo samo za koaliciju Crno na bijelo, Socijalističku narodnu partiju (SNP) i manjinske stranke.
Komentari (0)