Crna Gora na političkoj raskrsnici – manjinska vlada ili novi izbori, analitičari kažu: "Šanse su pola-pola"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

21/03/2022

20:05

Crna Gora na političkoj raskrsnici – manjinska vlada ili novi izbori, analitičari kažu: "Šanse su pola-pola" - Copyright Printscreen YouTube/vijesti.me; AP/Risto Božović Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Mesec i po dana nakon što je vladi Zdravka Krivokapića izglasano nepoverenje, Crna Gora i dalje čeka da dobije novu izvršnu vlast. Mandat za sastav nove vlade dodeljen je lideru Građanskog pokreta URA Dritanu Abazoviću, i činilo se da će relativno brzo biti formirana manjinska vlada uz podršku DPS-a. Međutim, razgovori još traju, a izako iz URA navode da se oni privode kraju, poslednjih dana mogu se čuti izjave koje to dovode u pitanje.

Nakon što je na izborima koji su održani u avgustu 2020. godine smenjena vlada koju je predvodio DPS Mila Đukanovića, euforija u redovima onih koji su formirali novu vlast kratko je trajala. Epilog dugoročne političke krize bio je pad vlade Zdravka Krivokapića, a na politički dnevni red vraćena je šansa za opstanak i povratak DPS-a.

U novoj vladi, naime, koja bi bila manjinska, kako kažu iz URA, mesta bi bilo samo za koaliciju Crno na bijelo, Socijalističku narodnu partiju (SNP) i manjinske stranke. Svoju podršku, međutim, ranije je najavljivala i sada opoziciona DPS, a upravo taj "savez" na realaciji DPS-URA naterao je Abazovićeve dojučerašnje koalicione partnere da ga optuže za "prekrajanje izborne volje" i da zatraže nove izbore.

Ipak, u proteklih nekoliko dana stiglo je nekoliko pomešanih signala sa više strana, koji su još jednom pokazali koliko je politička situaija u Crnoj Gori komplikovana. Zbog toga je i dalje neizvesno hoće li manjinska vlada uopšte na kraju da bude formirana ili će Abazović svoj mandat morati da vrati predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću.

Vlada na čekanju

Političke tenzije u vladajućoj koliciji, koje su neko vreme tinjale, kulminirale su sredinom januara kada je koalcija Crno na bijelo predstavila model manjinske vlade. Ubrzo nakon toga u Skupštini Crne Gore zakazane su četiri vanredne sednice, a one su se okončale padom Krivokapićeve vlade, ali i smenom predsednika skupštine Alekse Bečiča, iz redova Demokrata.

Mesec i po dana kasnije predstavnici URA tvrde da je formiranje manjinske vlade u završnoj fazi, dok iz Demokratskog fronta pozivaju ovu partiju, kao i SNP, da se "presaberu" i da odustanu od vlade uz podršku DPS i formiraju je sa aktuelnom parlamentarnom većinom.

"Mislim da u ovom trenutku gotovo da nema nekih većih nepoznanica, tako da možemo očekivati da se taj proces završi. Da li će to biti sutra ili narednih dana, nećemo robovati datumima, jer jednostavno nema potrebe da se nameću neki rokovi i dan D, ali mislim da polako to ulazi u završnu fazu", rekao je izvršni direktor GP URA Zoran Mikić.

Međutim, kao da situacija nije već bila dovoljno komplikovana, portal RTCG pisao je da su iz DPS u saopštenju upućenom URA poručili da se izglasavanjem manjinske vlade, ta partija vraća na vlast, te da će sve odluke od njih zavisiti.

"Ukoliko bude formirana manjinska vlada, to će biti isključivo posledica okolnosti da vam je DPS svojim glasovima to omogućio, odnosno, da s našom strankom vršite vlast. Svaka odluka i svaka politika manjinske vlade - ukoliko uopšte odlučimo da vam damo podršku, zavisiće samo i isključivo od Demokratske partije socijalista", poručili su iz Ðukanovićevog DPS.

Iako je ranije tvrdio da je DPS pobeđen i da se neće vratiti, Abazovićev odgovor na ovo se i dalje čeka. Analitičari ocenjuju da je situacija kompleksna i da su šanse za formiranje nove vlade polovične.

"U ovom trenutku ja bih rekao da su šanse da se formira nova vlada nekako polovične - koliko je realno da bude formirana, toliko je realno i da ne bude, odnosno da na kraju ipak Abazović vrati mandat jer juče smo imali izjavu njegovog partijskog potpredsednika koji je rekao da ukoliko stvar ne bude vrlo brzo završena da je Abazović spreman da vrati mandat predsedniku države i da se u tom slučaju ide na prevremene parlamentarne izbore", rekao je za Euronews Srbija Marko Vešović, novinar iz Podgorice.

Zbog čega je upitna podrška DPS-a?

Prema rečima Vešovića, postoji nekoliko tema zbog kojih bi za DPS bilo problematično da podrži manjinsku vladu. Kako ističe, neki od ciljeva za koje bi se zalagala ta vlada bili bi Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, popis stanovništva, pa i inicijativa Otvoreni Balkan.

"Smatram da će biti vrlo komplikovano za DPS da podrži takvu vladu jer mi znamo koliko su oni bili protivnici bilo kakve vrste ugovora sa SPC, to je vrlo dobro poznato i zaista će biti veliki problem da objasne kako podržavaju vladu koja ima temelji ugovor sa SPC kao jedan od svojih ključnih ciljeva", rekao je on.

Na sve to, deo političara, koji su činili vladajuću koaliciju, traži da prevremeni izbori budu održani 5. juna. Lider Demokrata Aleksa Bečić poručio je sa protesta u Podgorici povodom protivljenja formiranja manjinske vlade sa DPS da su rešenje za aktuelnu situaciju upravo izbori.

"Jedan broj političkih subjekata u Skupštini Crne Gore traži da ti prevremeni parlamentarni izbori budu održani 5. juna, to je jednako realno, kao što je realno i da se formira manjinska vlada... Ili manjinska vlada ili prevremni parlamentarni izbori, mislim da treće opcije nema. S tim što i u toj manjinskoj vladi mislim da nema prostora za DPS i uostalom samo učešće SNP u toj vladi po mom sudu jasno navodi na zaključak da Đukanović u toj vlasti neće imati nikakvog prostora. On će imati prostora da u skupštini utiče na neke zakone, odluke, akte, ali čak i tu u dogovoru sa SNP i Abazovićem", rekao je Vešović.

Da li se Abazović "zaigrao"

Mandatar za sastav nove Vlade Dritan Abazović trebalo bi tokom ove sedmice da izloži koncept i program rada buduće vlade. Plan je, kako su pisale Vijesti, da ta vlada ima 18 ministarstava, plus tri potpredsednička mesta vezana za resore.

Abazović je, nakon sastanka s liderima opozicije prošle srede, saopštio da će u vladi učestvovati koalicija Crno na bijelo (GP URA i CIVIS), Socijalistička narodna partija (SNP) i manjinske stranke, dok je na ostalim subjektima da odluče žele li da uđu u budući kabinet, kome će podršku u parlamentu pružati DPS.

"Bilo bi bolje za sve u Crnoj Gori, to je moje mišljenje, da se ta manjinska vlada napravila uz podršku partija koje su donedavno činile skupštinsku većinu, dakle da su tu manjinsku vladu podržale stranke kao što su Demokratska Crna Gora, ili Demokratski front ili uopšte članice koalicije Za budućnost Crne Gore. Da je to bilo, nekako bi bilo više smisla, nažalost desilo se da je Abazović odlučio da se o tome dogovara sa DPS. Abazović je uz podršku DPS smenio i predsednika skupštine Bečića, tako da očigledno postoji jedna namera da on u parlamentu sarađuje sa strankama opozicije", rekao je Vešović.

Ipak, nakon izjave koja je stigla iz redova DPS, da će sve "zavisiti od njih", postavlja se i pitanje da li je Abazović možda prenaglio u tome što se oslonio na DPS. Za neke njegove političke neistomišljenike, podrška DPS ne bi bila "bezuslovna", a analitičari ocenjuju da ne vide razlog zašto bi neke partije dale podršku vladi u kojoj ne bi participirale ako ne dobiju snažne garancije.

Prema rečima Vešovića, retorika koja se može čuti od DPS je pokušaj da se homogenizuje njihovo biračko telo koje je već prilično uzdrmano.

"U takvim okolnostima verovatno je važno poslati neku poruku svojoj biračkoj javnosti da je ta partija tu, da je i dalje u igri, da i dalje želi da se bori za vlast, da i dalje nije sve izgubljeno i verujem da je to suštinski retorika koja je tako smišljena i ima takve ciljeve od strane Đukanovića, a u realnosti mislim da će Abazović imati prilično odrešene ruke i da će moći da donosi odluke koje su čak vrlo često suprotne interesima DPS", zaključio je on.

Ukoliko, ipak, ne bude dogovora o manjinskoj vladi, iz URA kažu da su na stolu i neki drugi modeli.

"Video sam da se poslednjih dana opet pominje neka opcija tehničke vlade, tako da, osim koalicije Crno na bijelo, koja ima četiri poslanika, preostaje 77 poslanika koji mogu da se dogovore i bez nas. Tako da, ako neko ponudi neki model koji može da dobije većinu u parlamentu, onda definitivno da i o tome treba razmišljati. Ono o čemu u ovom trenutku ne treba razmišljati su novi izbori", kaže Zoran Mikić.