Misterija bespilotne letelice koja je sinoć pala u Zagrebu - i Rusi i Ukrajinci tvrde da nije njihova
Komentari11/03/2022
-20:16
Brojna pitanja bez jasnih odgovora nižu se u Hrvatskoj i to od sinoć, a tiču se bespilotne letelice koja je iznenada na zemlju pala juče oko 23 sata i uplašila stanovnike jednog dela Zagreba.
Hrvatski mediji su tada preneli da je na tlu ostala velika rupa i da je po svemu sudeći nešto udarilo i eksplodiralo. Nakon toga je utvrđeno da je u pitanju vojna bespilotna letelica koja je u hrvatski vazdušni prostor ušla iz vazdušnog prostora Mađarske. Međutim, i dalje je nerešeno pitanje o čijoj se letelici radi .
Naime, Rusija i Ukrajina, zemlje za koje se ova letilica zapravo i vezuje, zvanično je se odriču i prebacuju loptu jedna na drugu. U svojim šturim saopštenjima obe zemlje izjavljuju da one nemaju baš nikakve veze sa njom. Premijer Hrvatske Andrej Plenković je saopštio ranije da je reč o letelici ruske proizvodnje, ali da još nije utvrđeno njeno vlasništvo.
"Prema onome što sada imamo kao informaciju, reč je o letelici ruske proizvodnje. Ne zna se je li bila u posedu ruske ili ukrajinske vojske", naveo je Plenković.
Rekao je i da je na početku drugog dana samita Evropske unije u Francuskoj izvestio čelnike država članica o padu bespilotne letelice u Zagrebu, a dodao je da je o tome razgovarao i sa Viktorom Orbanom. Prema rečima Orbana, dodao je, u Mađarsku je došla iz pravca Rumunije.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović kaže da je pad bespilotne letelice koja je izazvala eksploziju u Zagrebu ozbiljan incident. On je naveo da je duže od 40 minuta letela iznad Mađarske i sedam minuta u hrvatskom vazdušnom prostoru. Milanović je dodao i da se nije čuo sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ali da ga je hrvatski premijer Andrej Plenković video u Francuskoj, na sastanku evropskih lidera povodom rata u Ukrajini.
"I Mađarska je trebalo da ima podatke u najkraćem mogućem vremenu, a nije se dogodilo ništa", rekao je Milanović.
Mađarska: Zbog Ukrajine je važno da se ovakvi incidenti reše što pre
Da je Mađarska primetila i pratila dron pre nego što je prešao iz ove zemlje i ušao u Hrvatsku gde je i pao, potrdilo je danas ministarstvo odbrane u Budimpešti. Kako su u svom saopštenju naveli, Vazdušna odbrana pri Oružanim snagama Mađarske detektovala je leteći objekat na svojim radarima u četvrtak uveče, koji je kasnij identifikovan kao dron TU-141, koji je nedavno korišćen kao meta prilikom obuke. U Budimpešti takođe kažu da su i Ukrajina i Rusija koristile takve dronove.
Dron je već bio primećen u ukrajinskom vazdušnom prostoru, saopštilo je mađarsko ministarstvo. Kada je ušao u mađarski vazdušni prostor, sve vreme pratila ga je vazdušna odbrana dok nije izašao iz Mađarske.
Ministarstvo je navelo da se sličan incident dogodio danas oko podne na severozapadnu Mađarske. Borbeni avioni su odmah podignuti i poslati da provere vazdušni prostor gde je primećen objekat, ali su utvrdili da nije bilo nikakve letelice, navodi ministarstvo.
"Zbog rata u Ukrajini vrlo je važno da se ovakvi incidenti reše na dobro osmišljen način", navelo je ministarstvo i poručilo da Mađarska ne namerava da bude uključena u rat čak i u slučaju ovakvih provokacija.
Rusi i Ukrajinci tvrde da letelica nije njihova
O ovom slučaju se odmah oglasila i Ruska ambasada u Hrvatskoj i saopštila da ruske snage nemaju u naoružanju takve dronove još od 1991. godine, odnosno od raspada Sovjetskog Saveza kao i da je dron proizveden na teritoriji Ukrajine.
"Ambasada Ruske Federacije u Hrvatskoj o srušenom dronu je upoznata iz izveštaja hrvatskih medija, koji su naveli da sad eksperti sprovode istraživanje oko ove situacije, dakle sva pitanja oko incidenta moraju biti upućena tim stručnjacima te ambasadi Ukrajine u Hrvatskoj, jer taj dron je bio proizveden na teritoriji Ukrajine", naveli su iz ruske ambasade, prenosi Index.hr.
Ruska novinska agencija Tass pozivajući se na neimenovan izvor tvrdi da je letelica zapravo trebalo da leti za Krim, ali da je iznenada skrenula sa kursa. Njihov izvor navod da su zabeležena dva slučaja upotrebe bespilotne letelice Tu-144 koje pripadaju ukrajnskim snagama, i da se jedna od njih upravo srušila u Zagrebu, dok je druga pala nedaleko od grada Krasnoperekopska na Krimu. Izvor objašnjava da je ovaj dron u suštini mlazni avion koji je sposoban da nosi eksploziv težine do jedne tone. Obe letelice, prema njegovim tvrdnjama, su ukrajinske snage lansirale na probni let za Krim, ali da se to nije realizovalo po njihovoj zamisli.
Vlasništvo ove letelice odbijaja i ukrajinska strana. Savetnik ukrajinskog ministra odbrane Markijan Lubkjivski izjavio je za "Jutarnji.hr" da letelica nije njihova i dodao da se očekuje zvanično saopštenje ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova u saradnji sa generalštabom ukrajinske vojske. Lubkjivski je isto tako zamolio hrvatske partnere da sprovedu istragu kako bi se otkrilo kome letelica pripada i kako se mogla naći iznad Zagreba, te pasti u taj grad.
Kako RSE prenosi o slučaju se kratko oglasio i NATO koji je u svom saopštenju naveo da je "integrisana vazdušna i protivraketna odbrana NATO-a pratila putanju leta objekta koji se na kraju srušio u Hrvatskoj", i naveo da su vlasti ove zemlje najavile da istražuju ovaj incident.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Letelica i dalje na mestu nesreće
Hrvatski mediji javljaju da je mesto na kojem se letelica srušila je i dalje pod opsadom policijskih, vatrogasnih i vojnih ekipa. Tu se, kako prenosi Jutarnji list, nalaze i dalje građani koji posmatraju i delove letelice koja se i sve vreme nalazi na mestu pada i koja pukom srećom nije nikoga ubila. Pitanje je trenutka kada će delovi biti odneseni, jer kako prenose hrvatski mediji, očekuje se da pristignu i bageri koji će pomoći da se ona ukloni.
Istražitelji završavaju sa prikupljanjem svih dokaza koje su do sada spakovali u desetak vreća koje bi uskoro trebalo da idu na veštačenje. Jutarnji navodi da je sledeći potez nadležnih službi iskop delova koji su se zbog siline udarca zabili u zemlju gde je letelica udarila.
Vojni analitičar: Gotovo je nemoguće otkriti otkud je stigla letelica
Vojni analitičar Igor Tabak za Jutarnji kaže da ova letelica ima više karakteristike krstareće rakete nego modernih dronova kakvi se vide u poslednje vereme, pa smatra da otvara "bolno" pitanje protivraketne zaštite.
"Takve letelice se kreću drugačijim putanjama od bespilotnih letelica kakve danas poznajemo. Krstareće rakete imaju sasvim drugačiju putanju. One lete nisko i brzo", objašnjava Tabak i navodi da se radi o jednom egzotičnom primerku vojne opreme pa se postavlja pitanje ko bi zapravo i bio stručan da analizira odakle je i kojim povodom ona stigla u Hrvatsku.
"Izjave da je neko pogrešno upisao koordinate, pa umesto Yarun u Ukrajini upisao zagrebački Jarun, apsolutno su nemoguće. Nekadašnja ruska protivvazdušna tehnologija iz doba Hladnog rata je toliko kompleksna da su oni koji su sačinjavali ovakve letelice prolazili čitav niz obuka kako bi naučili da barataju ovakvim letelicama. Zbog toga ovaj incident je sve samo ne standardan", kaže Tabak i dodaje da letelice koje su pravljene u nekadašnjem SSSR-u mogu realne su u mogućem Trećem svetskom ratu ali da je većina njih već završila po muzejima.
Hrvatska kontrola leta: Letelica nije imala odašiljač
Da je letelicu bilo teško evidnetirati potvrđuju i iz Hrvatske kontrola letenja (HKZP) koji su saopštili da je ona nije imala odašiljač, zbog čega je HKZP nije otkrio sekundarnim radarima koji se koriste za nadzor letelica.
HKZP je pojasnio da je u Hrvatskoj, radi osiguranja nadzora kontrolisanog vazdušnog prostora, propisana obaveza korišćenja sistema za aktivnu detekciju (odašiljača) za sve letelice koje ulaze u hrvatski vazdušni prostor, kao i da avioni bez odašiljača nisu vidljivi za sistem kontrole vazdušnog saobraćaja, prenela je Hina. U HKZP dodaju da su naknadnim pregledom podataka s primarnog radara na lokaciji Pleso otkriveni radarski odrazi i putanja koji odgovaraju vremenu i lokaciji pada bespilotne letelice.
I bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor prokomentarisala je na Tviteru izjave državnog vrha o padu aviona u Zagrebu.
"Posle konferencije za novinare onih koji bi trebalo da nas čuvaju osećamo se veoma nesigurno, uznemireno i jadno", napisala je Kosorova.
Komentari (0)