Vrhovni sud ukinuo osuđujuću presudu Sanaderu za aferu Hypo

Vrhovni sud Hrvatske ukinuo je osuđujuću presudu bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu za zloupotrebu položaja i ovlašćenja, saopšteno je danas iz tog suda, prenose hrvatski mediji.

Iako se u saopštenju ne navodi ime optuženog, kaže se da se on tereti da je kao pregovarač Vlade Hrvatske uzeo proviziju od 3,6 miliona kuna (oko 475.000 evra) za sklapanje ugovora o zajmu i ulazak strane banke na hrvatsko tržište.

Mediji podsećaju da je reč o slučaju Hypo. Nakon što je Vrhovni sud prihvatio žalbu optuženog i ukinuo presudu, slučaj je vraćen Županijskom sudu u Zagrebu koji je doneo prvostepenu poresudu, kako bi proces bio ponovljen.

U saopštenju Vrhovnog suda se podseća da je "optuženom na teret stavljeno da je 1994-1995. kao zamenik ministra spoljnih poslova i ovlašćeni pregovarač u ime Vlade Hrvatske dogovarao uslove ugovora o zajmu s jednom stranom bankom".

Iskoristio ratno stanje za uzimanje provizije

Zajam je bio potreban Vladi Hrvatske za kupovinu zgrada ambasada u svetu. Optuženi se tereti da je iskoristio ratno stanje za uzimanje provizije pri sklapanju tog ugovora. Vrhovni sud ocenjuje da je prvostepeni sud propustio da na pravilan način utvrdi na koji način je postupanje optuženika imalo štetan uticaj na materijalne usklove života stanovništva u ratu i gospodarskog potencijala države te drugih imovinskih interesa ili privrednog potencijala države u ratu.

Pravilno utvrđivanje tih činjenica je odlučujuće i za ocenu da li je ostvarena znatna imovinska korist nesrazmerna.

Vrhovni sud dodaje da je u prvostepenoj presudi nejasno na koji način bi činjenjem krivičnog dela s iznosom stečene imovinske koristi bilo ozbiljno dovedeno u pitanje funkcionisanje države i ugrožene temeljne državne i društvene vrednosti u ratu odnosno i materijalni uslovi života stanovništva.

U saopštenju se kaže i da je u ponovljenom postupku potrebno s više pažnje oceniti da li su se u ponašanju optuženog stekla sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Kako se ističe, potrebno je oceniti i da li ima mesta primeni Zakona o nezastarevanju, odnosno da li je ostvarena znatna imovinska korist nesrazmerna.