Odmotavanje klupka političke krize: Burni dani pred Crnom Gorom, za rasplet dva scenarija najizvesnija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/02/2022

06:56

Odmotavanje klupka političke krize: Burni dani pred Crnom Gorom, za rasplet dva scenarija najizvesnija - Copyright Tanjug/AP/Risto Božović

veličina teksta

Aa Aa

Vladi premijera Zdravka Krivokapića crnogorski parlament u petak je izglasao nepoverenje, a samo tri dana kasnije smenjen je i predsednik parlamenta Aleksa Bečić, čime je počelo da se odmotava politička kriza u Crnoj Gori. Glavno pitanje sada je u kom pravcu će klupko da nastavi da se kotrlja, a prema rečima analitičara najizvesnije su dve opcije: nova, manjinska vlada ili prevremeni izbori.

Manjinska vlada - najizgledniji scenario

Prva opcija o kojoj je najviše bilo reči i pre glasanja o nepoverenju Krivokapićevoj vladi jeste manjinska vlada, što je koncept koji su predložili predstavnici koalicije "Crno na bijelo", lideri Građanskog pokreta URA Dritan Abazović i Saveza građana CIVIS Srđa Pavićević. Prema tom modelu, u vladi ne bi bilo mesta za Demokratski front i Demokratsku partiju socijalista.

Od kada je predlog iznesen, i kada je postalo izvesna da će Krivokapićeva vlada da “padne”, često se govorilo o tome uz čiju bi podršku mogla da bude formirana ta manjinska vlada, a zbog toga što su i poslanici DPS-a bili među onima koji su izglasali nepoverenje vladi Zdravka Krivokapića, najviše pitanja je upućivano na adresu te partije.

Lider DPS-a i aktuelni predsednik Milo Đukanović je rekao da će oni podržati svaku vladu koja čuva građanski i sekularni karakter Crne Gore, multietničku demokratiju i koja doprinosi dinamičnom ekonomskom razvoju. Više se može naslutiti iz Đukanovićevog podsećanja da je DPS i nakon prošlogodišnjih izbora ponudio da podrži manjinsku vladu.

"Danas kažemo: spremni smo da pružimo podršku manjinskoj vladi – dakle koalicijama koje su građanskog karaktera, koje žele da pomognu Crnoj Gori da ide ka Evropi – spremni smo da podržimo tu vladu i u njoj nećemo učestvovati. Trebalo je očigledno ovakvih 14 meseci neuspešnog iskustva da bi se sada vratili tom predlogu“, rekao je Đukanović.

Kako je za Euronews Srbija rekao istoričar Tomaš Damjanović ovo bi moglo formalno da znači da se DPS vratio u igru kao ključni akter. Ipak, navodi da u tom smislu ne misli da oni mogu da upravljaju baš svim tokovima u zemlji, već je situacija dosta kompaktnije.

Euronews

Upravo, manjinska vlada Dritana Abazovića je najizvesnija opcija za rešenje krize, smatra profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić.

"Izvesno je da je Abazović morao da dobije garancije od DPS-a da bi formirao tu vladu, bez njih ne bi mogao da uradi ništa. To vrlo verovatno znači ozbiljne kadrovske promene u DPS, čini mi se tiho povlačenje Mila Ðukanovića, i još nekoliko važnih promena kada je reč o ključnim ljudima u DPS jer to je nešto što je verovatno tražio kao garanciju da bi pravio manjinsku vladu", naveo je Bešić za Tanjug TV.

U sličnom tonu oglasio se i direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević koji je rekao da bi DPS podršku manevru lidera Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića za rušenje Vlade Zdravka Krivokapića, mogla da plati političkim penzionisanjem Mila Đukanovića.

Miloš Bešić je ukazao da vrlo često politički akteri nešto dogovore, ali to ne poštuju i dodao da bi se u tom scenariju Abazović našao u na velikom problemu, jer ta manjinska vlada, ako je pravi Ujedinjena reformska akcija, mora biti antiDPS, jer je to platforma na kojoj su zasnovani. Dodao je da je u velikom išcekivanju kako će sve to funkcionisati, odnosno kako će imati podršku DPS-a za antiDPS platformu.

A da li bi Abazović mogao da bude premijer te manjinske vlade, Damjanović kaže da kako sada stoje stvari, on ima najbolje šanse, ali nije jedini čije se ime spominje.

"Pominju se Vladimir Joković, Miodrag Lekić, stvar je procene samog Abazovića i njegovih manevarskih sposobnosti. Evidentno je da pod uticajem Eskobara i Lajčaka, spoljnih faktora, da se očekuje se da ta manjinska vlada u suštini ima podršku 49 poslanika zbog svih izmena u pravosuđu. Može da bude realizovano samo u situaciji ukoliko bi SNP bio deo te vlade i onda je naravno pitanje kakav je Abazovićev manevarski prostor da se izbori za poziciju premijera. Ima najviše izgleda da će on biti premijer, što ne znači da će to i biti", rekao je on.

I dalje postoje šanse za izbore

Druga opcija o kojoj se govori, doduše mnogo ređe nego o manjinskoj vladi, jesu vanredni parlamentarni izbori. Pre glasanja o nepoverenju Krivokapićevoj vladi, ministar Jakov Milatović je rekao da je jedino demokratsko rešenje za prevazilaženje aktuelne političke situacije skraćanje mandata Skupštini, čime bi se stvorili uslovi za vanredne parlamentarne izbore, zajedno sa loklanim. Tada je i poslanik DF-a Slaven Radunović rekao da su izbori najpoštenije rešenje.

Dritan Abazović je još sredinom januara u jeku krize govorio da, ako situacija ne bude mogla da se reši, izbori ostaju kao "čisto rešenje". Međutim, da to nije prva opcija ua URA govore i reči potpredsednika pokreta Filipa Adžića koji je nedavno za Euronews Srbija rekao da se oni nadaju formiranju manjinske vlade, jer bi izbori oduzeli barem šest meseci što bi, kako kaže, usporilo dalji napredak Crne Gore.

Lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić rekao je posle glasanja o rušenju Krivokapićeve vlade da nije zabeleženo da opozicija u bilo kom trenutku ne želi izbore.

"Kada podnesete incijativu za rušenje vlade, a jedini sedite u njoj, a pale vatromete oni koje smo zajedno pobedili sa 220.000 građana, mislim da nema potrebe više komentarisati", rekao je Bečić.

Nakon što su poslanici izglasali smenu Bečića sa funkcije predsednika Skupštine Crne Gore, potpredsednik građanskog pokreta URA Miloš Konatar je rekao da je prioritet tog političkog subjekta što pre formirati manjinsku vladu, a ako se ne uspe da se ide na izbore.

Profesor Miloš Bešić smatra da je verovatnoća za nove izbore 20 odsto. Podsetio da je pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao da Demorkatski front nije saveznik Vašingtona.

Bešić je dodao da se srpske stranke marginalizuju pod uticajem Zapada i da bi hipotetički gledano, da je na poziciji DF-a i Demokrata, sa Abazovićem dogovrio manjinsku vladu. Promešao bih karte i rekao imamo manjinsku vladu, bolje da ih mi podržavamo nego da bude antiDPS vlada sa podrškom DPS-a, rekao je profesor i dodao da je to varijatna koju niko nije pokšao da odigra.

Inače, inicijativa opozicije o smeni Alekse Bečića prošla je glasanje u skupštini sa 43 glasa "za". Za smenu Bečića glasala su 43 poslanika opozicije i koalicije "Crno na bijelo". Protiv su bili Demokrate, Demos, DF, PzP, SNP, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora i Radnička partija.