Abazović upisao prvi poen, Krivokapić se "oprašta": Prvo poluvreme raspleta krize završeno, zagrevanje za finiš

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

03/02/2022

14:47

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Politička kriza koja potresa Crnu Goru ušla je u kulminaciju. Skupština Crne Gore je danas trebalo da glasa o prvoj u nizu inicijativa koje će odrediti budućnost vlade, a to je predlog premijera Zdravka Krivokapića o smeni potpredsednika vlade i lidera Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića. Međutim, nakon što su u parlament stigli i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije, dnevni red nije usvojen. Sutra se očekuje rasprava o izglasavanju nepoverenja vladi.

Tenzije unutar vladajuće koalicije tinjale su proteklih meseci, a sve je kulminiralo predlogom koalicije "Crno na bijelo" za formiranje manjinske vlade, čime bi se, kako si rekli, razrešila aktuelna politička kriza. U parlament su, u međuvremenu, stigle četiri inicijative, vanredne sednice su zakazane, a prva na redu, o smeni Abazovića, završila se zapravo i pre nego što je počela.

O dnevnom redu glasalo je 77 poslanika, 20 je bilo za, 11 protiv i 46 uzdržano. Abazović je uoči sednice rekao da "ne očekuje ništa spektakulatno", te da očekuje da nepoverenje vladi bude izglasano. Da zapravo i sam misli da od sutra neće biti premijer, rekao je na konferenciji za novinare i Zdravko Krivokapić.

Abazović ima podršku i veću nego što je tražio?

Lideri URA i CIVIS-a predstavili su, podsetimo, model manjinske vlade u kojoj neće biti mesta za DPS i DF. Abazović je istakao da taj model nikome neće biti nametnut, da će biti ponuđen 81 poslaniku i da bi bilo dobro da ga podrži najmanje 49.

Kako, međutim, stvari stoje, nakon današnjih dešavanja, Abazović zapravo možda ima i veću podršku od one koju je tražio.

Kako javlja reporter Euronews Srbija koji se nalazi u Crnoj Gori, upravo današnje brojke u parlamentu pokazuju da postoji neka vrsta volje poslanika da se priklone ideji Dritana Abazovića i da se formira manjinska vlada. Tih 46 uzdržanih i 11 protiv je zapravo i više od onoga što je Abazović tražio kada je reč o formiranju manjinske vlade.

"Ja ne vidim nikakav veliki otpor da padne postojeća vlada, a kako treba da izgleda buduća verovatno će biti više solucija i više opcija. I izbori su opcija, njih ne treba zanemariti, ali što se tiče postojeće mislim da je kraj", rekao je Abazović.

Idealan scenario, prema njegovim rečima, bio bi da Crna Gora dobije vladu koja će imati podršku najmanje 49 poslanika. Na pitanje ko može da bude u tih 49 poslanika, Abazović kaže - bilo kojih 49 poslanika koji žele da zemlja ide napred.

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić održao je potom konferenciju za novinare na kojoj je zapravo rekao da i sam zna da će sutra prestati da bude premijer.

"Ostao sam na stavu požrtvovane borbe za zdravu Crnu Goru i dostojanstven život njenih građana. Spekulisalo se da ću podneti ostavku, neki su me nagovarali da je to najbolji put. Ja kažem da meni ništa ne znači hoću li biti premijer danas ili ijedan dan više. Želim da građani vide ko je ko u Crnoj Gori. Ja znam da ću prestati da budem premijer sledećeg dana, jer je to dogovorio gospodin Đukanović sa onim delom zajedničke koalicije koja je iskazana voljom građana 30. avgusta 2020", rekao je Krivokapić.

Manjinska, tehnička vlada ili izbori

Iako se zalaže za manjinsku vladu, Abazović je i ranije naveo da je jedna od opcija koja je na stolu i formiranje tehničke vlade. Takođe, izbori nisu isključeni.

Suštinska razlika između manjinske i tehničke vlade je u sastavu, objasnio ranije je za Euronews Srbija docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić. Ova druga je, prema njegovom mišljenju, ipak manje realna.

"Suštinski je razlika u sastavu, odnosno u tome da li će u manjinskoj vladi biti kadrovi partija koje će činiti tu osnovu, a to su URA, SNP i manjine ili će opet biti reč o nekoj široj prelaznoj vladi koja bi bila vremenski oročenija, a koju bi činili verovatno i pripadnici Demokratskog fronta i DPS, možda čak i eksperti što bi bila tehnička vlada. Ja mislim da je ova druga opcija manje realna, iako je DF to predložio, jer je URA u startu rekla kako ne bi prihvatila vladu u kojoj su DPS i DF", istakao je Krstić.

Komentarišući aktuelnu političku situaciju, izvršna direktora Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević rekla je da definitivno ulazimo u dinamičan period. Na pitanje kakav je najizgledniji scenario i da li je to manjinska vlada ili vanredni izbori, ona kaže da Ustav poznaje samo vladu kao koncept i da nije bitno da li će se ona zvati manjinska ili tehnička.

"To je sada već pitanje toga kakva će struktura biti, ali ono što je činjenica je da vlada mora da bude vrlo kratkog vremenskog trajanja kako bi pripremila neke osnovne stvari za održavanje izbora. U smislu toga da li će biti tehnička ili manjinska, to neće biti nešto što će presudno značiti, činjenica je da ona neće imati ključne reprezente iz parlamenta u njoj", rekla je ona.

Analitičari su, podsetimo, ranije predviđali ovakav scenario. Ovakva kriza vlasti nije bila iznenađenje, a na pitanja koja bi od inicijativa mogla da prođe u parlamentu, blagu prednost su davali upravo ovoj o izglasavanju nepoverenja vladi.

"Mislim da ishod za izglasavanje nepoverenja Krivokapiću i kasnije predsedniku parlamenta Bečiću je u ovom trenutku dosta izgledan imajući u vidu da deluje da je postignut dogovor oko ovog novog jezgra URA-SNP i manjinske partije, gde bi verovatno DPS bio tas na vagi koji bi podržao manjinsku vladu", rekao je nedavno Krstić.

Kako je došlo do ovakve krize?

Godinu i po dana od održavanja izbora koji su označili prekretnicu na političkoj sceni Crne Gore, kada je DPS Mila Đukanovića smenjen s vlasti, temlja se našla nezapamćenoj političkoj krizi. Kako je zapravo došlo do nje, Uljarević navodi da se od početka radilo o vrlo heterogenim koalicijama koju su u tom trenutku vodili Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović.

"Krivokapić je u međuvremenu napravio distancu od koalicije koju je vodio i jedino vezivno tkivo koje su imali je borba protiv DPS i režima Mila Đukanovića. Međutim, sve nakon toga je otvorilo jedno more razlika i prosto su te razlike vremenom postale nepremostive. Sve ovo je moralo pre ili kasnije da se desi, posebno što nova vlada nije imala inkluzivan i strateški pristup i ona je ubrzala i sopstveni pad", naglasila je ona.

Kako je ranije za Euronews Srbija objasnila Milena Bešić, direktorka Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), ono što je izazvalo krizu u Crnoj Gori jeste činjenica da je teško obezbediti u parlamentu većinu za bilo šta. Dodala je da je zemlja u statusu quo više od godinu dana jer procesi stoje upravo zbog toga što nema bazičnih dogovora.

Inače, osim inicijative Kirvokapića za smenu Abazovića i inicijative Abazovića za glasanje o nepoverenju vladi, u Skupštinu Crne Gore stigle su i inicijative vlade o skraćenju mandata skupštini, te zahtev opozicije za smenu predsednika parlamenta Alekse Bečića.