Igre 
Nedelja raspleta političke krize u Crnoj Gori - kakva je atmosfera pred glasanje o ključnim inicijativama u skupštini
Komentari01/02/2022
-09:55
Početak godine bio je veoma buran za političku scenu Crne Gore na kojoj su se, kako se čini, za veoma kratko vreme produbile podele unutar same vlasti. Četiri inicijative stigle su za samo nekoliko dana u crnogorski parlament, a rasplet se očekuje već ove nedelje kada su zakazane prve rasprave, između ostalog i o izglasavanju nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića.
Od trenutka kada je koalicija "Crno na bijelo", kao način za izlazak iz aktuelne krize, predložila formiranje manjinske vlade, počele su da se nižu inicijative upućene skupštini, teške reči upućene su na relaciji vlast i opozicija, ali i unutar same vladajuće koalicije u kojoj je gotovo došlo do spora svakoga sa svakim.
Tenzije su, podsetimo, tinjale mesecima, ali je inicijativa Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića i Saveza građana CIVIS Srđe Pavićevića o formiranju manjinske vlade dovela do zapleta kakav nije viđen na crnogorskoj političkoj sceni. Na sve to, politički akteri, kako su ocenili analitičari pokušavali su da pridobiju svaki poen, pa je tako jedan od ključnih faktora u celoj krizi odigralo i potencijalno potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Nekoliko dana pre održavanja prve vanredne sednice, zakazane za 3. februar, na kojoj će se raspravljati i o smeni potpredsednika vlade Dritana Abazovića, tenzije su se, barem kako se čini, za nijansu stišale. Ipak, da li će rasplet aktuelne situacije biti formiranje manjinske, tehničke vlade ili će Crna Gora na prevremene izbore verovatno će biti poznato vrlo brzo.
Šta traži URA, a šta Demokratski front
Lideri URA i CIVIS predstavili su pre dve nedelje model manjinske vlade u kojoj ne bi bilo mesta za Demokratsku partiju socijalista, svrgnutu s vlasti na izborima 2020, i Demokratski front. Abazović je istakao da taj model nikome neće biti nametnut, da će biti ponuđen 81 poslaniku i da bi bilo dobro da ga podrži najmanje 49 njih.
U saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici URA kao ciljevi manjinske vlade navedeni su, pre svega, deblokada institucija, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, sekularno i multietničko društvo, potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, što je, inače, bio i najavljeni prioritet aktuelne vlade, pa do toga nije došlo.
Ipak, da bi ovakav koncept prošao u skupštini, kako su pisale Vijesti, potrebno je da ga podrži i DF ili DPS, kao dva najveća politička subjekta u parlamentu. Međutim, u opticaju je, kako je i sam Abazović isticao, i model tehničke vlade, za koju se zapravo DF i zalaže.
Tanjug/Zoran Mirković
Povezane vesti
Nakon razgovora sa Abazovićem, lideri DF Andrija Mandić i Milan Knežević insistirali su da rešenje za novi kabinet bude traženo u sadašnjoj parlamentarnoj većini koja bi bila pojačana partijama nacionalnih manjina. To bi, kako su prenele Vijesti, bila tehnička vlada, za koju bi tražili i podršku Demokrata.
Suštinska razlika između manjinske i tehničke vlade je u sastavu, objasnio ranije je za Euronews Srbija docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić. Ova druga je, prema njegovom mišljenju, ipak manje realna.
"Suštinski je razlika u sastavu, odnosno u tome da li će u manjinskoj vladi biti kadrovi partija koje će činiti tu osnovu, a to su URA, SNP i manjine ili će opet biti reč o nekoj široj prelaznoj vladi koja bi bila vremenski oročenija, a koju bi činili verovatno i pripadnici Demokratskog fronta i DPS, možda čak i eksperti što bi bila tehnička vlada. Ja mislim da je ova druga opcija manje realna, iako je DF to predložio, jer je URA u startu rekla kako ne bi prihvatila vladu u kojoj su DPS i DF", istakao je Krstić.
Na pitanje kolike su šanse da Crnu Goru ipak sačekaju prevremeni izbori, Krstić kaže da su one velike, čak i u slučaju da se formira manjinska vlada.
Niz inicijativa u skupštini, prvo o smeni Abazovića
Za samo nekoliko dana u Skupštinu Crne Gore stigle su četiri inicijative koje bi mogle da "razmrse" aktuelnu situciju. Prvo su poslanici Građanskog pokreta URA, koji predvodi Dritan Abazović, i opozicionih partija, ukupno 31 poslanik, zatražili glasanje o nepoverenju Vladi Crne Gore.
Inicijativu su potpisali poslanici koalicije "Crno na bijelo", Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Bošnjačke stranke (BS), Albanske liste i Albanske koalicije, Liberalne partije (LP) te deo poslanika Demokratske partije socijalista (DPS). Među potpisnicima nije bilo poslanika Demokratske Crne Gore, Demokratskog fronta (DF), Socijalističke narodne partije (SNP), Prave Crne Gore, Ujedinjene Crne Gore (UCG) i Radničke partije (RP).
Istog dana kada je u skupštinu stigla inicijativa za izglasavanje nepoverenja vladi, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić je naveo da je Skupštini Crne Gore podneo inicijativu za smenu Dritana Abazovića. Krivokapić je na Tviteru napisao i da je predložio ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića za novog potpredsednika Vlade Crne Gore.
profimedia
Povezane vesti
U nizu inicijativa Vlada Crne Gore podnela je i zahtev za skraćenje mandata Skupštini Crne Gore, a na kraju su i opozicione stranke podnele 21. januara inicijativu za smenu predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića.
Tri sednice zakazane su već za ovu nedelju. Prva na redu 3. februara ima dve tačke dnevnog reda - predlog za razrešenje Abazovića i predlog za izbor novog potpredsednika vlade. Narednog dana, održaće se dve sednice i to sa samo sat vremena razlike. Na prvoj će reči biti o skraćenju mandata skupštini, a na drugoj i o izglasavanju nepoverenja aktuelnoj vladi. O eventualnoj smeni Bečića raspravljalo bi se 7. ili 8. februara.
"Mislim da ishod za izglasavanje nepoverenja Krivokapiću i kasnije predsedniku parlamenta Bečiću je u ovom trenutku dosta izgledan imajući u vidu da deluje da je postignut dogovor oko ovog novog jezgra URA-SNP i manjinske partije, gde bi verovatno DPS bio tas na vagi koji bi podržao manjinsku vladu", rekao je nedavno Krstić.
Povezane vesti
Ko će potpisati Temeljni ugovor
U jeku pomenute krize ponovo je postalo aktuelno i pitanje potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a čak osam crnogorskih političara u prethodnih nekoliko dana razgovaralo je sa srpskim patrijarhom Porfirijem.
Crnogorska vlada objavila je prošle nedelje da je spremna za potpisivanje u najkraćem mogućem roku, a nedugo zatim potpredsednik vlade i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović obreo se u Beogradu gde je razgovarao sa patrijarhom Porfirijem.
Takođe, nakon informacije o razgovoru patrijarha sa Abazovićem, SPC je u petak izvestila i o razgovorima sa drugim političkim akterima iz Crne Gore.
Tanjug/Miloš Milivojević
Premijer Zdravko Krivokapić tvrdi da je sve uradio što je bilo do njega kada je reč o Temeljnom ugovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali sumnja da će ga on potpisati. Prema njegovim rečima cilj svega toga je da se nakon 4. februara, kada će poslanici glasati o poverenju njegovoj vladi, pojavi spasilac srpstva i SPC u imenu nekoga drugog. Odgovarajući na pitanje ko bi to bio iz Crne Gore, Krivokapić je rekao, neko iz Socijalističke narodne partije.
Povodom razgovora sa vrhom SPC i kulminacijom krize u Crnoj Gori, Marko Pejović programski menadžer Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice, kaže za Euronews Srbija da sastanci sa čelnikom SPC nisu iznenađenje.
"Imajući u vidu da je rezultat parlamentarnih izbora 2020. godine i formiranje Vlade Crne Gore posledica snažnog delovanja SPC u predizbornom i postizbornom procesu, ne iznenađuju učestale posete u poslednjem periodu.
Pejović objašnjava i da je "izvršna vlast u Crnoj Gori podeljena na deo oko Abazovića i deo oko Krivokapića". Iz tog razloga, kako je prethodno objasnio sada svi koji su na vlasti traže način za promociju svoje politike.
Preporuka za vas
Komentari (0)