Igre 
Iseljavanje iz Crne Gore: Čak 16 od ukupno 25 crnogorskih opština imaju najveći broj stanovnika u Srbiji
Komentari09/12/2024
-15:20
Više od 40.000 stanovnika Crne Gore "trbuhom za kruhom" otišlo je preko granice matične države, a među najčešćim destinacijama su Nemačka i Srbija. Trend iseljavanja građana Crne Gore poslednjih godina je u porastu, a iz Monstat apeluju na nadležne da pronađu rešenje kako bi se ovoj pojavi stalo na kraj.
Naime, više od 44.000 stanovnika Crne Gore živi, radi ili studira u inostranstvu i to najviše u Srbiji, pokazala je analiza Uprave za statistiku - Monstat.
"Ova lica ne ulaze u stanovništvo Crne Gore. To je jedinstvena metodologija. Ta lica će ući u stanovništvo zemlje u kojoj se nalaze, jer je njihovo uobičajeno mesto boravka u toj zemlji... Popis naših državljana koji žive u inostranstvu je isključivo nacionalni zahtev, dakle nije predviđeno regulativom niti metodologijom preporukama UNECE (Ekonomske komisije UN za Evropu), ali da bi izašli u susret, jer je bilo interesovanje da se popišu naši državljani, upravo za statistiku je izvršila obuhvat i takvih lica", rekla je za Euronews Srbija Milena Vukotić iz Uprave za statistiku - Mostat.
Analiza Monsrata je pokazala da opština Petnica ima više stanovnika u inostranstvu nego u tom gradu. Čak 16 od ukupno 25 crnogorskih opština imaju najveći broj stanovnika u Srbiji, u odnosu na ukupan broj onih koji su na radu, školovanju ili boravku van Crne Gore.
"Najveći broj naših lica se nalazi u Nemačkoj, a zatim sledi Srbija, a to je 7.346 naših državljana koji se nalaze u Republici Srbiji. Zatim slede Sjedinjene Američke Države sa 6.428 i Luksemburg sa 3.578... Na osnovu tog našeg podatka ja se nadam da će demografski analitičari i donosioci odluka smisliti neke politike koje će pozitivno uticati da se ovaj trend ne nastavi u nekom budućem periodu, rekla je Vukotić.
Ekipa Euronews Srbija pitala je građane Podgorice ukoliko bi se odlučili na korak iseljenja, koju bi državu odabrali.
"Pa, ili bih se odselila u Italiju, zato što sam tamo bila par puta i tamo je najlepša država, ili negde na neko tropsko mesto, na Zanzibar... Većina mojih prijatelja iz srednje škole je otišla za Beograd na studije. Mislim da je to zbog toga što većina naših mladih ljudi misli da su fakulteti u Beogradu prestižniji od ovih u Crnoj Gori", rekla je jedna mlada devojka.
Povezane vesti
Njen sugrađanin kaže:
"U Srbiju? Sretan put".
"Ja na Kubu, zato što je to zemlja provoda, zabave, uživanja i mislim da je tamo najlepše... Normalno, ja bih najviše volio da ostanem u Beogradu i Novom Sadu. Novi Sad je grad moje mladosti", kaže mlađi Podgoričanin, a još jedna sugrađanka rekla je da bi živela u Norveškoj jer je to "sređena država, bolji životni standard, sveukupno kao država mi se sviđa".
Statistika Monstata pokazuje da građani iz Crne Gore najčešće odlaze zbog posla, a potom i porodičnih razloga.
Čolović: Razloge migracija tražiti u rezultatima popisa
Ivo Čolović iz Cesida, komentarišući istraživanje Monstata, rekao je da razloge migracije stanovništva Crne Gore u Srbiju treba tražiti u rezultatima popisa.
"Razloge migracija treba tražiti u rezultatima popisa koji smo imali u Crnoj Gori, koji se skoro završio, a koji nam jasno pokazuje da jedna trećina građana Crne Gore sebe smatra Srbima, a više od dve petine građana Crne Gore govori srpskim jezikom. Samim tim, ta bliskost koja je istorijski utemeljena je svakako jedan od uzroka zbog kojih jedan deo stanovništva se odlučuje da izabere Srbiju kao zemlju koja će nastaviti sa radom i sa životom", rekao je on, te dodao:
"Ako uzmemo u obzir i činjenicu da je Srbija u brojnim generacijama Crnogoraca do sada pružala visoko obrazovanje, da je biraju kao zemlju koja će nastaviti sa obrazovanjem, zatim kasnije i zemlju u kojoj će ostati da žive, da formiraju porodicu i nastave sa svakodnevnim životom, ili zemlju u kojoj su se neki lečili, slično što datira iz stare Jugoslavije, ovaj rezultat na neki način ne treba da nas čudi. Uzmite u obzir i to da dobar deo građana Crne Gore i dalje ne pravi razliku između ova dva naroda, da smo dugo vremena bili u zajednici koja je trajala praktično 100 godina. Ako pogledamo skoro do referenduma od podgoričke skupštine pa do referenduma iz 2006. godine, i da su tu napravljeni, kako bih rekao, neki obrasci ponašanja koji dan-danas važe, iako ne u onoj meri u kojoj su važili recimo pre nekih 15 godina".
Povezane vesti
Na pitanje koliko je prema njegovom mišljenju, građanima bitno to što se političari ove dve zemlje ne slažu, Čolović odgovara:
"Ako bismo gledali političke odnose između država, koliko one utiču na iseljenje ljudi, zamislite koliko bi malo naših ljudi otišlo u Nemačku da žive, kada uzmemo u obzir sve što se dešavalo između ove dve zemlje. Tako da mislim da to nije ključni faktor koji utiče na odluku osobe da li će otići u zemlju ili neće".
Kako je dodao, činjenica je da su odnosi između Srbije i Crne Gore istorijski bili turbulentni, te podsetio na vreme Obrenovića, krajem 19. veka, kada su odnosi između zemalja bili loši.
"Ali su iz dinastije Obrenović podsticali tada već Crnogorce da se sele u Srbiju, pa se to nastavilo i kasnije. Tako da kažem, bez obzira na političke odnose, bliskost naroda je nešto što će prevagnuti u ovoj situaciji, ali na kraju krajeva i neki interes. Ako pogledamo činjenicu da u Srbiji ima zaista veliki broj gradova u kojima je ekonomija jača nego što je u nekim gradovima Crne Gore, posebno na severu, razumljivo je da jedan deo ljudi odlazi upravo u te gradove da žive i rade, jer im ti gradovi odgovaraju i, kao što smo već rekli, zbog jezičke bliskosti, etničke bliskosti, zbog mogućnosti da se bolje snađu, ali na kraju krajeva i zbog velikog broja rodbine ili rođaka koji dolaze iz Crne Gore koje će im pomoći u to snalaženju", navodi Čolović.
Dodaje i da je svakako Nemačka ekonomski zemlja koja je zanimljivija građanima Crne Gore, ali da ne treba zanemariti ni trendove koje ukazuju da Crnogorci zaista žele da dođu u u Srbiju.
"To na neki način može da bude i dobro za Srbiju, koja je i u prošlosti bila neki centar okupljanja naroda. Njoj su gravitirali i građani Bosne i Hercegovine, i građani Makedonije, i staroj Jugoslaviji, i građani Crne Gore, što je svakako bogatilo ovu zemlju, donelo novi ljudski potencijal i na neki način pomoglo razvoju Srbije", zaključio je sagovornik Euronews Srbija.
Komentari (0)