Istraga pred Tužilaštvom BiH protiv političara iz Republike Srpske - dodatni zaplet u političkoj drami

Komentari

Autor: T. Krnjaić

25/01/2022

21:01

Istraga pred Tužilaštvom BiH protiv političara iz Republike Srpske - dodatni zaplet u političkoj drami - Copyright tuzilastvobih.gov.ba, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine nastavlja saslušanja lidera opozicionih stranaka u Republici Srpskoj, a u okviru istrage protiv zvaničnika o, kako navode, napadu na ustavni poredak BiH, zbog usvojenih Zaključaka parlamenta o prenosu nadležnosti na entitete.

Naime, u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine vodi se predmet protiv nekoliko osoba iz Republike Srpske zbog sumnje da su počinili krivično delo "napad na ustavni poredak". Istraga je počela krajem decembra, a pozive da u svojstvu svedoka budu saslušani u tom predmetu su najpre dobili lideri opozicionih partija u Republici Srpskoj. U pozivima nije bilo navedeno o čemu je tačno reč.

Kako se istraga vodi zbog "napada na ustavni poredak", imajući u vidu aktivnosti političara u BiH, više nije upitno da se to odnosi na sednicu Skupštine Republike Srpske održanu 10. decembra, na kojoj su doneti akti kojima je započet proces vraćanja nadležnosti koje se odnose na pravosuđe, odbranu i indirektne poreze entitetima a koje su, "neustavno preuzeti od RS", .

Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) Bosne i Hercegovine zatražila je tim povodom dokumentaciju od šest stranaka u vladajućoj koaliciji u Republici Srpskoj.

Ova dešavanja samo su dodatak na političku krizu sa kojm se BiH suočava mesecima. Nalazi se u "Začaranom krugu" između unutrašnjih i spoljnih političkih uticaja, a istraga koju Tužilaštvo vodi, samo je nastavak produbljivanja problema. Sa ove tačke gledišta kraj se ne nazire, a prema oceni stručnjaka epilog se može očekivati samo ukoliko zvanični predstavnici tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine zajedno sednu za pregovarački sto i na taj način dogovore dalje korake koji vode ka rešenju. Naznaka o tome, međutim, i dalje nema.

Sa jedne strane, nastavlja se bojkot državnih institucija političara Republike Srpske, a prema navodima lidera SNSD Milorada Dodika u iste se neće vraćati dok se ne ukinu sporne izmene Krivičnog zakona koje je doneo bivši Visoki predstavnk u BiH Valentin Incko. Istovremeno, na drugoj strani, pokrenut je ovaj proces pred Tužilaštvom BiH, koji otvara pitanje da li su u tom slučaju institucije politički zloupotrebljene ili je u pitanju legitiman pravni proces.

Aktuelni postupak u Tužilaštvu BiH

Mesecima se govorilo o zahtevu RS da se nadležnosti vrate na nivo entiteta - nakon sednice održane 10. decembra preduzeti su i prvi koraci u tom smeru, a situacija na nivou Bosne i Hercegovine dodatno se zakomplikovala.

Do sada je u Tužilaštvu BiH, zbog "napada na ustavni poredak", odnosno zbog održavanja sednice RS o vraćanju nadležnosti, ispitano nekoliko ministara i drugih političkih aktera u Republici Srpskoj.

U sva politička dešavanja se, očekivano, umešao i međunarodni faktor, ali do sada nije bilo naznaka da će do rešenje krize doći, naprotiv, situacija se samo komplikuje. Takođe, SAD su zbog aktuelnih dešavanja početkom januara rešile da uvedu dodatne sankcije Miloradu Dodiku.

Poslednji u nizu sastanaka Predsedništva BiH sa predstavnicima SAD održan je u petak sa administratorkom američke Agencije za razvoj Samantom Pauer, kojem je prisustvovao i američki ambasador u BiH Erik Nelson, ali nakon sastanka nisu objavljeni konkretni dogovori, kojih, pretpostavlja se, nije bi bilo.

Ipak, ako se vratimo na slučaj koji se vodi pred Tužilaštvom Bosne i Hercegovine, analitičari su za Euronews Srbija govorili o tome kako bi to moglo da se završi.

"To naravno može da se nazove političkom zloupotrebom institucija. Imamo dve vrste poziva i dve vrste saslušanja, pozivaju se tzv. sveodci, pre svega predstavnici opoziconih stranaka u RS i neki funkcioneri koji nisu direktrno u situaciji da budu optuženi da su učinili nešto protivustavno", naveo je za Euronews Srbija politikolog Cvjetin Milivojević.

Takođe, doktorand Fakulteta političkih nauka Vuk Lazić navodi da je ovaj potez novi pritisak na Republiku Srpsku..

"Istražne radnje koje sprovodi Tužilaštvo BiH predstavljaju još jedan u nizu instrumenata u okviru sve snažnijih pritisaka na rukovodstvo Republike Srpske, usmerenih ka odustajanju od legitimnih zahteva za povratkom "dejtonskih ovlašćenja", naveo je Lazić za Euronews Srbija.

On ističe da bi u ovom slučaju mogli da prisustvujemo "apsurdnoj situaciji u kojoj bi Tužilaštvo BiH podiglo optužnicu protiv lica koja se zalažu za poštovanje odredaba Dejtonskog sporazuma na kome se zasniva i celokupni pravni sistem Bosne i Hercegovine".

To potvrđuje i Cvjetin Milivojević i ukazuje na jedan od problema koji utiče na aktuelnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini.

"Sudstvo i tužilaštvo nisu u nadležnosti BiH, prema Dejtonskom sprazumu i Ustavu one su u nadelžnosti entiteta. Radi se o pariranju sudija u Ustavnom sudu. Imate dvojicu Bošnjaka, dvojicu Srba, dvojicu Hrvata, ali i trojicu stranaca. Stranci dolaze iz NATO zemalja i po pravilu su na bošnjačkoj strani i tako će ostali uvek biti nadglasani. Ista situacija je i u Tužilaštvu", objašnjava Milivojević.

On navodi da se krizi u ovoj situaciji ne nazire kraj jer ne postoji volja svih da se situacija razreši, ističući da bi treblao poštovati Dejtonski sporazum, jer zahvaljujući njemu nije bilo sukoba na teritoriji Bosne i Hercegovine poslednjih 26 godina.

"Mislim da će se stvari, kada je reč o istrazi Tužilaštva, rešiti tako što će Republika Srpska osnovati svoj Visoki tužilački i sudski savet jer prosto ne vidim da će neko brzo da kaže da se ne može silom uvoditi bošnjačko pravo na teritoriji Bosne i Hercegovine, pod američkim uticajem", naveo je Milivojević.

Ima li naznaka o rešavanju krize?

Kao moguće rešenje aktuelne krize i ranije se navodio sastanak predstavnika tri konstitutivna naroda BiH. Uz to, iako je međunarodni faktor već prisutan, govori se i o učešću Srbije, Hrvatske i Turske, kao tri zemlje na koje se narodi u BiH oslanjaju.

"Dobar put je da se stvari ponovo vrate institucijama, u kojima se neće razgovarati pro forme, već da o tome razgovaraju svi legitimni predstavnici naroda BiH - Izetbegotić, Čović i Dodik, kao i predstavnici onih koji su garanti sporazuma SAD, Rusije kao i potpisnice Sporazuma, Srbije i Hrvatske, kao i Turska, na koju gleda bošnjački deo BiH", kazao je za Euronews politikolog Cvjetin Milivojević.

Da je zajednički sastanak predstavnika svih naroda rešenje za aktuelnu krizu navodi i Vuk Lazić.

"Rešenje za novonastalu i ukupnu političku krizu u BiH mora se tražiti isključivo uz široki dijalog, dogovor i poštovanje interesa sva tri konstitutivna naroda", kazao je doktorand Fakulteta političkih nauka Vuk Lazić za Euronews Srbija.