Ko je s kim u okršaju koji drma crnogorsku vladu: Kakav bi mogao da bude rasplet nezapamćene krize vlasti u Podgorici

Komentari

Autor: N. Zdravković

22/01/2022

16:30

Ko je s kim u okršaju koji drma crnogorsku vladu: Kakav bi mogao da bude rasplet nezapamćene krize vlasti u Podgorici

Ap/Risto Bozovic - Copyright Ap/Risto Bozovic

veličina teksta

Aa Aa

Godinu i po dana od kako su održani izbori koji su doveli do pada Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića sa vlasti, politička scena Crne Gore našla se u nezapamćenoj krizi. Od trenutka kada je koalicija "Crno na bijelo" iznela inicijativu za formiranje manjinske vlade, u parlamentu su zakazane čak tri vanredne sednice, a epilog inicijativa o budućnosti aktuelne vlasti očekuje se početkom februara.

Predstavnici koalicije "Crno na bijelo", lideri Građanskog pokreta URA Dritan Abazović i Saveza građana CIVIS Srđa Pavićević, predstavili su u ponedeljak na konferenciji za novinare model manjinske vlade koji bi trebalo da razreši aktuelnu političku situaciju. Međutim, održana konferencija bila je samo uvod u burne političke poteze koji su usledili i koji su, kako se čini, još više podelili parlamentarnu većinu na one koji su na strani premijera, te one koji su na strani vicepremijera.

Nakon što su poslanici URA i drugih opozicionih partija, ukupno 31 poslanik, inicirali glasanje o nepoverenju Vladi Crne Gore, od premijera Zdravka Krivokapića stigao je odgovor u vidu inicijative za smenu potpredsednika Vlade Dritana Abazovića. Poslanici Demokratskog fronta će podržati inicijativu da u skupštinsku proceduru bude uvrštena tačka dnevnog reda vezana za razrešenje potpredsednika Vlade Dritana Abazovića i glasaće za Abazovićevu smenu, saopšteno je danas iz tog političkog saveza. Ko će i da li će uopšte neko uspeti da skupi većinu od 41 poslanika u skupštini zasad je neizvesno, a analitičari ocenjuju da su vanredni izbori neminovni, ali i najbolja opcija.

Šta traži Krivokapić, a šta Abazović?

U inicijativi koju je pokret URA podneo skupštini, tačnije u predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi, navedeno je, između ostalog, da Krivokapić ne poštuje Ustav ni osnovne demokratske principe, kao i da je svojim delovanjem ugrozio saradnju između zakonodavne i izvršne vlasti.

Istog dana, na istu adresu, stigla je Krivokapićeva inicijativa za smenu Abazovića u kojoj je predložio ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića za novog potpredsednika.

Kako je za Euronews Srbija rekla Milena Bešić, direktorka Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), prilike na političkoj sceni su toliko uzburkane da sve deluje kao kulminacija onoga što se dešavalo do sada.

"Svi politički akteri koji su u trenutnoj vlasti imaju svoje viđenje ili svoj scenario za razrešenje političke krize što naravno nije dobro. Ovo dovodi celo društvo u jednu apsurdnu situaciju u kojoj se predlažu inicijative koje su jedna drugoj suprotstavljene ili baš nemaju smisla", rekla je ona.

Kako je ona objasnila, ono što je izazvalo krizu u Crnoj Gori jeste činjenica da je teško obezbediti u parlamentu većinu za bilo šta. Dodaje da je zemlja u statusu quo više od godinu dana jer procesi stoje upravo zbog toga što nema bazičnih dogovora.

Ko je na čijoj strani?

Podsetimo, o razrešenju potredsednika Vlade Dritana Abazovića, na Krivokapićev predlog, raspravljaće se 3. februara. Dan kasnije, 4. februara, sledi rasprava i o nepoverenju Vladi. U međuvremenu, stigao je poziv i za opoziv predsednika parlamenta Alekse Bečića.

Za izglasavanje nepoverenja Vladi Zdravka Krivokapića, prema nekim najavama, postoji natpolovična većina od ukupno 81 poslanika.

Naime, osim pokreta URA, glas će dati i deo Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratska partija, Socijaldemokrate i partije manjina Albanaca i Bošnjaka.

Na drugoj strani, ko će podržati Krivokapićev predlog je neizvesno.

"Svi odnosi unutar same vlasti su kulminirali, na jednoj strani imamo pristalice premijera, pošto on nema političku partiju zvanično iza sebe. Isto tako su se u vladi određeni ministri jasno svrstali da li su na strani premijera ili potpredsednika", kaže Milena Bešić.

Kako piše Radio Slobodna Evropa, prvi ministri koji su se svrstali u red podržavalaca premijera Krivokapića su ministri finansija i ekonomskog razvoja Milojko Spajić i Jakov Milatović, koji su pozvali na ostavku potpredsednika Vlade Dritana Abazovića. Kontrirali su im podrškom vicepremijeru Abazoviću ministri unutrašnjih i spoljnih poslova, Sergej Sekulović i Đorđe Radulović. Na trećoj strani, barem zasad, ima i onih koji su "između dve vatre".

Među partijama, dodaje Bešić, tu je i Demokratski front koji se još nije izjasnio glasno i jasno, te ništa nije sigurno koja će od ovih inicijativa imati većinu.

"Toliko je sve neizvesno da ne može niko sa sigurnošću da predvidi, ali uočava se da ova inicijativa koju je premijer uložio za skraćenje mandata potpredsedniku neće dobiti većinu, dok s druge strane postoje neke naznake da bi se uskraćivanje poverenja vladi moglo izglasati ukoliko se nešto ne promeni do početka februara", istakla je ona.

Kako je i za Tanjug rekao direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević, u skupštini postoji više od 41 poslanika, što je većina u podgoričkom parlamentu, koji, prema njegovim rečima, samo čekaju momenat da se glasa protiv vlade Zdravka Krivokapića, i za izglasavanje nove vlade ili za odluku o prevremenim parlamentarnim izborima.

Vetar u leđa DPS-u?

I dok je u vladajućoj strukturi u sporu gotovo svako sa svakim, neki komentarišu da bi aktuelna situacija mogla da da dodatnu snagu sada opozicionoj Demokratskoj partiji socijalista.

Pavićević, međutim, kaže da je DPS u kontinuiranom padu od izbora avgusta 2020. do danas, podsećajući da je i Abazović garantovao da DPS neće imati nikoga u manjinskoj vladi.

"Ako se bi se desilo da u njoj ipak budu funkcioneri DPS-a onda bi to zaista bilo prekrajanje izborne volje građana, koji to ne bi dozvolili", uveren je Pavićević.

Sličnog je mišljenja i Milena Bešić koja navodi da je nakon poraza DPS bilo očekivano da dođe do nekih promena unutar same partije, što se nije desilo.

Ipak, ono što ostaje kao opcija jesu vanredni parlamentarni izbori. Bešić kaže da je njihovo održavanje neminovno, međutim, ono što ostaje kao pitanje jeste koja će vlada imati mandat za to.

Sa druge strane, Pavićević navodi da da bi u ovakvim okolnostima prevremeni izbori bili najbolje rešenje, a na pitanje da li pada vlada u Podgorici, odgovara - "Krivokapićeva vlada je već pala", a to obrazlaže time što, kaže, svaki dan postoji sve veći broj poslanika koji će biti spreman da glasa za pad te vlade, jer su građani zainteresovani da se Krivokapić "skloni", pre svega zbog odsustva rezultata, ali i nesnalaženja na tom mestu.