Igre 
Lideri EU i Zapadnog Balkana danas na Brdu kod Kranja, region čeka poruke o proširenju
Komentari06/10/2021
-07:02
Samit Evropska unija - Zapadni Balkan održava danas na Brdu kod Kranja u Sloveniji. Ovaj samit okuplja lidere država članica Evropske unije i Zapadnog Balkana, a glavna tema je proširenje EU na ovaj region.
Slovenija je domaćin kao država koja predsedava Evropskim savetom do kraja godine, a uz premijera Janeza Janšu, EU će predstavljati predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Uz to, ovom samitu će prisustvovati i dva najvažnija lidera Evropske unije, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Sve oči uprte u u ovaj Samit, jer je već neko vreme tema zamor proširenja EU, te se ovaj skup na Brdu kod Kranja se vidi kao prilika da se potvrdi evropska perspektiva Zapadnog Balkana i njegova dalja integracija u EU, ali i da se pruži dodatni podsticaj primeni Evropskog investicionog i ekonomskog plana.
Očekivanja zemalja Zapadnog Balkana koje su već otpočele svoje pregovore sa EU, Srbije i Crne Gore, uoči održavanja Samita bile su usmerene na određivanje datuma ulaska u EU, dok Severna Makedonija i Albanija čekaju zeleno svetlo za početak pregovora.
Iz tog razloga, ovom skupu je prethodila i poseta Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu Zapadnog Balkana.
Ona je tokom svog boravka u glavnim gradovima zemalja potencijalnih članica jasno istakla da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, što je dodatno povećalo očekivanja pred ovaj Samit.
Unsplash
Povezane vesti
Veče uoči samita Šarl Mišel je bio domaćin liderima država clanica EU na neformalnoj večeri u Sloveniji.
Srbiju u na Samitu predstavljaa predsednik Aleksandar Vučić, koji je u utorak prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije (EPP), u koju je kao pridruženi član SNS primljena 2016. godine.
Različiti dokumenti prethodili Samitu
Očekuje se da države članice, uz pristanak zemalja Zapadnog Balkana, na kraju samita usvoje deklaraciju, čiji su tekst prethodno usaglasile zemlje članice EU.
Deklaracijom će lideri 27 država EU potvrditi svoju "jednoglasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana", kao i podršku "procesu proširenja", zasnovanog na "kredibilnim reformama partnera".
Međutim, usvajanju teksta deklaracije prethodili su i različiti navodi i dokumenti o stavovima EU o proširenju i daljoj budućnosti regiona Zapadnog Balkana.
Najpre je agencija Rojters, pozivajući se na interni dokument EU u koji je imala uvid, objavila da Evropska unija više ne može da pristane na davanje garancija za buduće članstvo balkanskim držvama kojima je obećano mesto u Uniji.
Samo dan kasnije, dok se još uvek govorilo o dokumentu Rojtersa, EUObzerver objavio je još jedan dokument. Preneo je da su članice Evropske unije otvorile pitanje mogućnosti ukidanja bezviznog režima za pet zemalja, među kojima su i Srbija i Albanija, a zbog problema nezakonitog boravka i neosnovanog traženja azila.
Povezane vesti
Ipak, iz Evropske komisije su rekli za Euronews Srbija, da je naša zemlja nastavila sa ispunjavanjem uslova za bezvizni režim putovanja u zemlje članice Evropske unije i sa uvažavanjem prošlogodišnjih preporuka.
profimedia
Međutim, pozitivni stav stigao je u okviru predloga Slovenije o proširenju EU.
U tom predlogu, koji je iznet na sastanku ambasadora u Briselu, navodi se da bi Evropska unija do kraja decenije trebalo da se proširi na čitav Zapadni Balkan. Predlog je navodno iznenadio ostale zemlje članice, a Tanjug je preneo da su ga neke opisale kao potpuno nerealan, s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu.
Povezane vesti
Šta se desilo sa procesom proširenja?
Od kako je Slovenija 1. jula preuzela predsedavanje Evropskom unijom, region Zapadnog Balkana čekao je angažovanje ove zemlje u procesu proširenja, koji je proslednjih godina bio na margini ovog bloka.
Iz Slovenije su stizale ohrabrujuće poruke o zalaganju za proširenje EU na ovaj region, te su upravo iz tog razloga očekivanja od ovog samita nedeljama pre održavanja bila velika.
Sve to vreme i Brisel je povtvrđivao stav da je proširenje EU na ZB neupitno, ali nije bilo konkretnih predloga, a ponajmanje datuma mogućeg ulaska zemalja regiona u EU.
Iz ugla Srbije, proces stagnira već dve godine, jer nijedno poglavlje nije otvoreno od decembra 2019. godine, dok je u međuvremenu usvojna i nova metodologija u procesu pregovora, te je potrebno da države budu spremne za otvaranje celog klastera.
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije istakao je za Euronews Srbija da dolazak Emanuela Markona i Angele Merkel poručuje da oni daju značaj Zapadnom Balkanu i da shvataju geostrateški značaj ovog područja i da je greška što ovaj region nije primljen u EU ranije.
"Merkel i Makron nameravaju da isprave to, jer to nisu smeli na dozvole. Potpuni je promašaj imati u članstvu Mađarsku, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, a Srbiju ne. To je potpuna besmislica u geostrateškom smislu. Dozvoliti da ovo bude teritorija nekakvih uticaja Kine ili Rusije, sa njohovog aspekta potpuno pogrešno", naveo je Zečević.
profimedia
Takođe, Dragiša Mijačić koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 - pitanje Kosova, je ranije za Euronews Srbija da je važna simbolika posete Ursule fon der Lajen uoči ovog Samita, te da je to iskorak EU kada je u pitanju proces proširenja.
"Ova poseta će svakako vratiti Balkan u žižu evropske javnosti, doprineće medijskoj promociji zemalja Zapadnog Balkana, neophodnosti teme pregovora, jer znamo da EU nije polazala želju i razumevanje za nastavak procesa proširenja, koji je u zastoju nekoliko godina. Važno je da se da značaj temi da je proces pregovora jako bitan i da je još uvek živ, na apartima, ali da je živ i da je neophodno nastaviti u tom pravcu", naveo je Mijačić.
Glavni fokus: Reafirmacija evropske perspektive
Šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider, pred Samit EU-Zapadni Balkan u Sloveniji, zatražio je verodostojnu evropsku perspektivu za region.
"Umesto da postave razumljivu mapu puta za pristup, zemlje članice EU su, u dogovoru uoči Samita, ostavile ponovo otvorena vrata za povlačenje", kritikovao je Šider u saopštenju.
Prema njegovim rečima, strpljenje će u jednom trenutku nestati, jer se godinama građanima u zemljama Zapadnog Balkana vodi politika jednog koraka napred i dva unazad na putu ka Evropi.
Samit će biti održan kroz dve odvojene sesije, na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana.
U fokusu skupa biće reafirmacija evropske perspektive Zapadnog Balkana, koja je, kako ističu u Evropskoj komisiji, od obostranog strateškog interesa i ostaje zajednicki strateški izbor.
Logo
Teme skupa biće i intenziviranje regionalne saradnje, kao i potencijali za dalju saradnju u politickim i bezbednosnim pitanjima od zajednickog interesa.
Na plenarnoj sednici liderima EU pridružiće se predstavnici Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i Saveta za regionalnu saradnju.
Samit je deo strateškog angažmana EU sa Zapadnim Balkanom, u skladu sa Strateškom agendom 2019-2024, a prethodili su mu Samit EU-Zapadni Balkan 2018. u Sofiji i samit EU-Zapadni Balkan 2020. u Zagrebu, koji je održan u online formatu.
Preporuka za vas
Komentari (0)