"Na Cetinju su pale maske": Abazović za Euronews Srbija - zašto je njegova izjava o rušenju Vlade upozorenje

Komentari

Autor: Nataša Đulić Banović, Euronews Srbija

13/09/2021

14:52

"Na Cetinju su pale maske": Abazović za Euronews Srbija - zašto je njegova izjava o rušenju Vlade upozorenje - Copyright Euronews

veličina teksta

Aa Aa

"Dobro je što je taj čovek bio na Cetinju, zato što su pale maske. On je dugo van Crne Gore, ali i u značajnom delu Crne Gore bio prepoznat kao faktor stabilnosti. Sada je prepoznat kao čovek koji je faktor ekstremizma i primitivizma. Njegove izjave u tom pravcu ruše međuverski sklad u Crnoj Gori, i to je jako ružno. Ljudi imaju pravo da ispovedaju svoju veru", rekao je, između ostalog, u intervjuu za Euronews Srbije potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović u vezi sa izjavama crnogorskog predsednika Mila Đukanovića povodom dešavanja na Cetinju tokom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorsko Joanikija.

Abazović je u intervjuu za Euronews Srbija govorio o tome da li će biti rušenja Vlade u toj zemlji, da li je zadovoljan reakcijom policije prilikom incidenata na Cetinju, ali i o tome da li u Crnoj Gori vidi elemente "srpskog hegemonizma" koji narušavaju jedinstvo zemlje.

Da li je Vlada Crne Gore u krizi? Ako jeste, koliko je duboka ta kriza?

Ja ne bih rekao da je u krizi. Možda je došlo do određenih neslaganja, mislim da to nije nešto što nije karakteristično i za druge države. U svakom slučaju, nadam se da ćemo ovu situaciju, kao i par nekih iz prethodnog perioda, kada su se desile određene turbulencije, završiti vrlo uspešno.

Šta je onda izjava da ćete, ako bude novog ministra policije, obarati Vladu? Da li je to upozorenje?

To je upozorenje, i to je ono što sam ranije govorio, da je sektor bezbednosti jedna od crvenih linija kada je u pitanju građanski pokret URA. Ne bih tu rečenicu ili tu izjavu doživeo zlonamerno, kako god me može da interpretira bilo ko, bilo kako, tako da, to je nešto što je vrlo precizan i jasan stav bio u početku. Ja sam molio sadašnjeg premijera, tada, pre nego što smo sastavili Vladu i naveo šta su crvene linije za građanski pokret URA, sve što se tiče nacionalnih interesa Crne Gore - tada smo, zbog građana, rekli da nema govora o preispitivanju nezavisnosti Crne Gore, njenog evropskog puta, regionalne saradnje, NATO članstva i grba. Sve to nije taknuto, na svu sreću, i jedan od tih segmenata je bio sektor bezbednosti. Dakle, ako neko želi da ode van onoga što je bio sporazum, onda ne može adresirati odgovornost na nekoga ko je to jasno naveo pre nego što smo taj dogovor imali. Stoga, ja mislim da neće biti ništa specijalno. Mi smo imali Biro za operativnu koordinaciju. Dogovorio sam se sa premijerom, dan ranije, da Biro izvrši koordinaciju sektora bezbednosti, da vidimo da li je bilo nekih propusta, ili nečega što nije bilo u skladu sa zakonom. Ako se nešto bude utvrdilo, mislim da ćemo da se poneti odgovorno prema tome, ali da vučemo poteze koji dosta izazivaju skepsu i nevericu, mislim da nema potrebe.

Sektor bezbednosti je, dakle, po Vašem mišljenju, odradio kako treba posao kada je reč o događajima na Cetinju?

Mi smo jedan događaj izuzetnog visokog rizika, koji je mogao da bude u produženom trajanju, sproveli na način koji je, sa aspekta policije i bezbednosti, skoro perfektan. Nijednu žrtvu nemamo, nijednu tešku telesnu povredu, niti izazivanje sukoba nakon toga. Imamo samo lakše telesne povrede određenih lica, ali to nije nešto što je neracionalno u tako velikoj grupi koja se tamo našla, i imamo realizaciju svih aktivnosti. Ne vidim da se tamo desilo nešto što bi trebalo da podrazumeva neku veću odgovornost. Da se tamo desila neka katastrofa, koja je bila u najavi, mi bismo sami podneli ostavke, ne bi morao niko da nas smenjuje. To se na svu sreću nije desilo, i mislim da bi trebalo da budemo zadovoljni. Sa aspekta politike, to je druga stvar kako će neko da interpretira. Imali smo situaciju kakvu smo imali, i na svu sreću, umesto da sada pričamo o velikim građanskim sukobima i broju žrtava, mi nemamo ništa od toga, osim možda gorkog ukusa, jer nikome nije prijatno zbog situacije koja je bila.

Demokrate su Vam, povodom izjave da ćete oboriti Vladu ako bude novog ministra policije, odgovorile da im zabijate nož u leđa, da trgujete, i da ne smete da oborite Vladu. Kakvi su odnosi u koaliciji?

Odnosi sigurno nisu dobri, ako neko čita saopštenja Demokrata. Ja ta saopštenja ne doživljavam ozbiljno, kao i njihovu politiku. Njih nije bilo nigde u ovoj kriznoj situaciji. Prvi put su se javili u subotu uveče, kad je situacija bila pred eskalacijom, i to negativno, da traže ostavke u sred operacije. Do tad su se negde sakrili, nadajući se da će sve ovo proći, kao i pre, pored njih, i bez nekog njihovog stava. Nema razloga da odnosi u nekom kasnijem periodu ne budu opet dobri, ali ako Demokrate misle da ćemo da vodimo njihovu politiku i da ćemo da se svrstamo na jednu stranu, suprotno onome što je nacionalni interes Crne Gore, onda stvarno treba da traže nove partnere. Mislim da znam šta je posledica njihovog ponašanja, ali ne bih da opterećujem javnost u ovom trenutku. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.

Prošle godine, došlo je do promene vlasti u Crnoj Gori, na izborima, posle 30 godina. Šta se promenilo za godinu dana? Da li je došlo samo do promene na vrhu, ili su promene i dubinske?

To je krucijalno pitanje, i građani bi voleli da tu postoje neka jednostavna rešenja, ali njih nema. Ako komparativno posmatrate zemlje gde su se dešavale promene nakon tolikog niza godina vlasti jedne partije, a ja kažem nije nakon 30 godina, već prvi put od 1906. godine, od kada smo zvanično dobili parlamentarizam, smenjena vlast. Mi od tada nismo nikada imali promenu vlasti na izborima. Normalno da će ta promena da izaziva tektonske poremećaje i velike društvene izazove. Sve ovo što se sad nama dešava nije nikakvo iznenađenje. Mi smo u porođajnim mukama demokratije, nemamo nikakvu demokratsku tradiciju, ni demokratsku kulturu na nekom višem nivou. Mi nismo preuzeli vlast u Švedskoj, već imamo zarobljene institucije sistema - tužilaštvo i sudstvo na izdisaju i institucije iz izvršne vlasti koje se reformišu. Za to je sve potrebno vreme, ja na ovo ne gledam kao nešto nezadovoljavajuće. Promenila se vlast, vratio se suverenitet građanima, to je prva stvar. Drugo, svi oni izazovi za koje su tvrdili da nćeemo moći da ih prevaziđemo... da će Crna Gora ući u bankrot, da će da krahira zbog krize kovida, koja je tada bila jako izražena, da nećemo imati turističku sezonu, da se nećemo obračunati sa mafijom, da neće biti hapšenja, da ćemo promeniti spoljnopolitički kurs... to se nije desilo. Mnoge dobre stvari su se, na neki način, desile u Crnoj Gori. Ali treba još vremena da se fokus sa negativnih stvari konačno okrene prema nekim stvarima koje su pozitivne i vezane za ekonomiju, sigurnost i bolji životni standard građana. Svaki put kad pomerimo taj fokus, neki političari i neke strukture nas vrate nazad.

Šta Vam govori poslednji događaj na Cetinju? Strani mediji su konstatovali tog dana da je Crna Gora podeljena, kako se to prevazilazi?

Mi jesmo duboko podeljeni, i to je ono što meni jako smeta. Ne želim da budem deo nastavka politike podele. Ne želim da bude glavna ideja da ova strana, koja je možda imala osećaj da je jedan period bila u manjini, da ima osećaj da sada treba da bude u većini kao što je to bila prethodna vlast. Ne želim referendumsku Crnu Goru, a mislim da ni građani to ne žele. Misija ove Vlade je pomirenje. Zašto bismo imali dva pola? Svi treba da budemo jedan pol - taj jedan pol je građanska i evropska Crna Gora. Unutar tog pola imamo različite ideologije, političke stranke, sukobe ideje o tome kako treba uređivati sopstvenu državu, i to je to. Ako neko želi da se zadrže referendumske podele, i da mi imamo opet neki referendum na sledećim izborima gde ćemo opet da biramo dve strane, ja za to nisam. To može da se desi, ali mi to nećemo legitimisati. Došli smo da pomirimo narod, i sve aktivnosti koje smo imali 4. i 5. septembra su išle u tom pravcu. Nikada nisam imao problem da saslušam i uvažim mišljlenja ljudi sa drugačijim mišljenjem, ali ako neko to želi da zloupotrebi, to će se vratiti kao bumerang. Ne političarima, jer su oni prolazni, već građanima Crne Gore.

Kako reagujete na izjave crnogoskog predsednika kad kaže da je SPC "intrument velikosrpskog nacionalizma" i "duga ruka srpske imperijalne politike, koja je naterala na poslušnost Vladu Crne Gore"?

Dobro je što je taj čovek bio na Cetinju zato što su pale maske. On je dugo van Crne Gore, ali i u značajnom delu Crne Gore bio prepoznat kao faktor stabilnosti. Sada je prepoznat kao čovek koji je faktor ekstremizma i primitivizma. Njegove izjave u tom pravcu ruše međuverski sklad u Crnoj Gori, i to je jako ružno. Ljudi imaju pravo da ispovedaju svoju veru. Ne možemo da kolektivizujemo i da kažemo da je cela jedna institucija instrument nečega. Naročito institucija koja je jedna od onih u koju građani Crne Gore imaju najviše poverenje. I da je najmanje poverenje, to se tako ne radi. Predsednik Crne Gore bi trebalo da okuplja verske zajednice. Imao je apsolutnu vlast 30 godina i nije mogao da reši nijedan problem tog karaktera. I sada, umesto da svi idemo sa nekom pomiriteljskom retorikom, mi idemo ovakvim porukama koje samo podgrevaju nacionalne i verske tenzije. To je tipično dolivanje ulja na vatru i latnenti poziv na konflikt koji ne mora da bude uvek fizički, već može da bude i medijski.

Da li ste Vi primetili negde taj "srpski hegemonizam koji ugrožava Crnu Goru"?

Nisam ga nigde primetio institucionalno, ali jedan kod nekih grupa, i kod određenih individualaca i struktura. Mislim da su to recidivi prošlosti. Nacionalizma imate svuda, i u Nemačkoj, i političkih grupacija koje se otvoreno deklarišu da su skroz desno, i onih koje su otvoreno podržane od strane struktura drugih država. I mi imamo saradnju sa pojedinim partnerima iz Crne Gore, ali ponekad imate osećaj da je to instrumentalizacija. To je razlika. Primećujem, ali ne mislim da je to nešto što dominsantno opredeljuje političku scenu Crne Gore.

Imali smo nedavno šestu sednicu vlada Srbije i Mađarske, što znači da su odnosi dobri. Da li bi odnosi i saradnja trebalo da budu bolji i između Srbije i Crne Gore?

Mislim da bi bilo lepo da se održi sednica i vlada Srbije i Crne Gore. Mi smo u prethodnom periodu imali sa nekim drugim susedima zajedničke sednice vlade, i ja bih voleo da se to održi i sa Srbijom. Ne da bi trebalo, nego moramo da nađemo zajednički jezik. Jako je ružno da dve države koje su toliko dugo bile jedna država, i nemaju samo istorijske veze, već i kulturološke i familijarne, da se oseća neko zahlađene i neki otpor, odnosno komunikacija koja nije baš na nivou. To se ne radi jer je za tango potrebno dvoje - ne možete da igrate sami sa sobom. Kada biste ovo pitali potpredsednika Vlade Srbije, ili predsednika, možda bi se odgovorilo da naša strana ne radi dovoljno afirmativno. Istina je negde na sredini, i afirmativno govorim u pravcu da se ta komunikacija mora poboljšati, i da se ta saradnja mora dovesti na značajan nivo.

Da li će biti popisa do kraja godine? U medijima se govori da će biti 1. novembra, da li je to realno?

To je obaveza koju mi moramo da završimo, a koja je odložena zbog situacije sa kovidom. Imali smo i situaciju da je trebalo da se odradi popis, ali se promenila vlast, pa je odložen jer ova nova vlast nije stigla da završi sve procedure. U momentu kada institucije sistema budu potpuno spremne, ne vidim nikakav problem da se ta statistička stvar, a neki je doživljavaju političkom, ali je statistička, ne završi. Ja sam izjavio ranije da od popisa ne treba da pravimo apokalipsu. Imamo i autoput koji nam kasni dve godine, ali šta da radimo, okolnosti su takve. Ne apelujem da se kasni, ali da to ne doživimo kao politički atak ako neke institucije nisu završile posao. U momentu kad budemo spremni, treba da odradimo popis. Kada je reč o nacionalnom izjašnjavanju, opet imamo nepotrebno politikanstvo. Ko je taj čovek ko će zbog promene vlasti, da promeni svoje nacionalno osećanje - da je bio Crnogorac, a sada je Srbin, ili je bio Crnogorac, a sada je Albanac. Ne vidim zašto imamo stalno potrebu da to podgrevamo. Ljudi neka se izjasne kako smatraju da bi trebalo, i neće biti nikakvih problema. Popisa će biti kad sve institucije budu spremne. Ne bih od popisa pravio nikakvu posebnu dramu. Gledam to kao jedan statistički niz, koji treba da pomogne državi da usmerava svoje politike u narednom periodu, u različitim sektorima.

Da li je Crna Gora oprezna po pitanju inicijative Otvoreni Balkan?

"Jeste, to je malo stvar one prošle diplomatije, koja je bila karakteristična u prethodnoj vladi, odnosno određene skepse. Mi smo uvek smatrali da, to što smo malo ispred u evropskim integracijama, da nam to daje malu komparativnu prednost da ranije stignemo do cilja. Naravno, navijajući da i druge države stignu i pre nas, jer je evropska perspektiva, makar deklarativno, svima na prvom mestu. Mi smo ostali malo u skepsi, ali imamo posmatramo. Imamo i Berlinski proces, i sastanak u tirani gde će biti prisutna i kancelarka Angela Merkel. Mislim da će to sve da pomogne pospešivanju regionalne saradnje. kada je reč o idejama koje nudi Otvoreni Balkan, one su kompatilbilne sa idejama EU, i to ne možemo da osporimo. Moj moto vezan sa spoljnu politiku, jeste da mi nismo ni za kakve promene granica, već da granice postanu nevidljive. To znači da mi imamo administrativnu granicu, kao što je imaju Luksemburg i Francuska, ali da ona, suštinski, ne usporava ljude, ne čiini im neprijatnosti, da ljudi i roba i biznisi cirkulišu. Da li smo mi kao balkanske zemlje spremni na to, to je drugo pitanje, ali to bi trebalo da bude naš ideja. Videli ste turističku sezonu u Crnoj Gori koja je bila izuzetno uspešna, takvu atmosferu treba da imamo 12 meseci godišnje. Ja živim na primorju, i tamo su ljudi zajedno iz Srbije, sa Kosova, BiH, iz Albanije, i naravno iz inostranstva... nigde nikakvog incidenta. Ljudi uživaju za svoj novac, provode se i lepo im je. Takva atmosfera treba nama, a mi ako želimo atmosferu konflikta, zadržavanja ljudi i tereta na granicama, usporavanja biznisa... može i to, ali mislim da to ide na štetu svih zemalja regiona.

Razmatra li se rekonstrukcija Vlade?

Mi moramo da uđemo u neke razgovore koji su bili aktuelni i bez ove situacije. Da ne bude da je došla tačka rekonstrukcije na dnevni red zbog nečega što se desilo, ili nije, na Cetinju. Vi znate da Demokratski front bojkotuje parlament, bez obzira na to što predsavljaju parlamentarnu većinu. Oni su iz svojih razloga nezadovoljni smenom ministara, i vrlo često su ucenjivali vladu nekim pitanjima, pa i sada spominju popis i tako dalje, što je politički legitimno. Mi sada već na stolu imamo neku vrstu dijaloga o tome kako da učvrstimo svoje relacije unutar parlamentarne većine. Ovo su novi događaji, ali to ne treba da isključi to da mi moramo sesti i videti kako ćemo dalje. Ako nađemo rešenje koje je održivo i dobro, onda treba da nastavimo. Ako ne nađemo, onda treba videti šta su alternative. Ja dajem prednost dijalogu. Vrlo rado ćemo se odazvati, ako i svaki put do sada, i pokušati sa kolegama sa kojima trenutno činimo većinu, da nađemo rešenja na pitanja koja, u ovom trenutku, možda ometaju jedan dinamičniji rad vlade Crne Gore.