Igre 
Demografski problem u Crnoj Gori: Mladi odlaze iz zemlje, tržište rada "oživljavaju" doseljenici sa Istoka
Komentari04/02/2025
-07:06
Odliv stanovništva, pogotovo mlađe populacije, problem je sa kojim se Crna Gora susreće već deceniju unazad. Ujedinjene nacije procenjuju da će Crna Gora do 2100. imati 328.000 stanovnika. Istovremeno, dok traje pražnjenje zemlje, u Crnu Goru se doseljavaju građani Turske, Rusije, Ukrajine i drugih zemalja Istoka.
Crna Gora već tri decenije stagnira u broju stanovništva, kažu statistika i brojevi iz prethodna tri popisa. Praksa, s druge strane, govori da sve više građana, a posebno mladih, život odlučuje da gradi daleko od domovine.
Luka Zečević iz Nikšića pre četiri godine svoje "mesto pod suncem" zatražio je u Americi.
"Jedan od razloga zašto sam to uradio je loš životni standard gde mladi ljudi nemaju priliku da sebi obezbede kvalitetne uslove za život. Jednostavno nisam video priliku i odlučio sam da svoju budućnost gradim u Americi. Mnogo naših ljudi iz Crne Gore je koji uveliko stvaraju i zarađuju. Budući da znamo da se situacija neće promeniti, pitanje je da li ćemo se uopšte i vratiti", kaže za Euronews mladi Zečević.
Iako je u očima domaćeg stanovništva Crna Gora često zemlja bez perspektive, državljani zemalja, čak i "dalekoistočnih", baš u Crnoj Gori vide priliku za miran život.
Na podgoričkim ulicama, u školama, bolnicama, marketima može se primetiti sve veći broj stranog stanovništva. Crnu Goru kao bolje mesto za život najčešće prepoznaju stanovnici iz zemalja Istočne Evrope.
Broj doseljenika "značajan"
Nikolaj Konsuhin iz Rusije došao je na studije u Podgoricu gde se i zaposlio i odlučio da nastavi svoj život,
Povezane vesti
"Došao sam u Crnu Goru tokom leta 2019. godine. Došao sam da studiram. Našao sam na internetu privatni fakultet, to je fakultet filma i medija u Podgorici. Bilo mi je teško sa jezikom, naravno, ali imao sam svakodnevnu praksu na fakultetu, van fakulteta sa društvom", kaže za naš medij Konsuhin.
Na pitanje da li će se vraćati u svoj rodni kraj, Nikolaj kaže da se ipak više nada dobijanju crnogorskog državljanstva i budućnosti u zemlji čiji državni organi ne raspolažu podacima o migracionim kretanjima i doseljenom stanovništvu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Profesor Miroslav Doderović, s druge strane, procenjuje - na osnovu poslednjih popisa, broj novo doseljenih je značajan.
"Takođe je interesantno da je Crnu Goru napustilo 150.000 njenih građana, da je stranaca u 2023. godini pre popisa bilo oko 120.000", kaže demograf Doderović.
Prema statističkim podacima, popisano je 44.017 lica koja imaju državljanstvo Crne Gore, a na radu su, školovanju ili boravku u inostranstvu.
Predstavnici vlasti obećali su razmatranje mehanizama kojima bi mogli zadržati i omogućiti povratak stanovništva u Crnu Gora. Međutim, konkretnih poteza još uvek nije bilo.
Slično i u Srbiji
Slično je i u Srbiji. Prošle godine u našoj zemlji rođeno 60.813 beba, što je 500 manje nego prethodne godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Stručnjaci upozoravaju da svake godine postajemo sve starije društvo i da se mladi odlučuju da sve kasnije osnuju svoje porodice, odnosno da rade i rađaju decu.
Povezane vesti
Manje beba će, dodaju, imati dugoročne posledice i po ekonomski sistem.
Vladimir Nikitović, demograf sa Instituta društvenih nauka kaže za Euronews Srbija da je starosna struktura jedan od dva uzroka trenda što se nalazimo na istorijskom minimumu po broju novorođene dece.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"To je nešto što mi registrujemo iz godine u godinu i to je proces koji se uočava kroz te podatke već 30 godina. A uzroci su duplo ranije počeli. Već 60 godina imamo problem sa stopom rađanja, a poslednjih 30 godina to vidimo i u broju dece. Tako da, ključni razlog jeste ta starosna struktura, jer već 60 generacija nije imalo onaj prosek od dvoje po jednoj ženi. Tako da, kakvu god da imate sada promenu u stopama i tako dalje, kada imate takvu nasleđenu starosnu strukturu, tu ne možete ništa promeniti", ističe Nikitović.
Povezane vesti
"Negativan trend će se nastaviti"
Smatra i da će se vaj trend nastaviti, bez obzira na mere koje se sprovode.
Upitan da li doseljinici mogu da poprave demografsku situaciju, Nikitović ocenjuje da to može da bude slučaj.
"Ove stope rađanja koje smo pomenuli, to je u suštini jedan od faktora na koji je jako teško uticati. I ono što mi znamo, koji se bavimo time, ta druga dva faktora na koja postoji uticaj prepoznati su u drugim zemljama, znači postoje vrlo jasni efekti, to jeste imigracija. Svi znamo kako je u zapadnoj Evropi. To je jedan od načina da vi sada i sve da krenete sa nekim merama koje daju pozitivne efekte na stope rađanja. Vama treba 20-25 godina da te generacije stignu na tržište rada. U međuvremenu možete imati taj imigracioni impuls", dodaje on.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Ističe i podatak da je učešće na tržištu rada jako nisko u čitavom regionu, ali i da je to nešto što je "najlakše popravljivo".
"Imate sad situaciju da je kod nas svi stari od 50 godina, te stope aktivnosti su vrlo niske. Znači, ono o čemu se priča godinama, to je praktično da imate neku vrstu prekvalifikacije, da je tržište fleksibilno u tom smislu, da ljudima pruža tu šansu, a ne da ih drži van tržišta rada. Znači, vi imate jedan ogroman deo ljudi koji su stari od 50 ili 55 godina, oba pola, koji nisu uključeni na tržište rada. To nije demografski problem, to su ljudi koji postoje i oni mogu veoma da doprinesu ekonomiji. Modeli su brojni, to nije nešto što je nepoznato", zaključuje Nikitović.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)