Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanović reizabran sa 74,66 odsto glasova, Primorac osvojio 25,54

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/01/2025

19:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Na osnovu 99,48 odsto prebrojanih biračkih mesta Zoran Milanović je reizabran za predsednika Hrvatske sa istorijskim rezultatom 74,66 odsto glasova birača.

Njegov protivkandidat u drugom krugu predsedničkih izbora Dragan Primorac (HDZ) dobio je 25,34 odsto podrške izašlih birača, rezultati su Državnog izbornog poverenstva (DIP).

Na izbore je izašlo 44,15 odsto biračkog tela.

Milanović je zahvalio biračima na podršci u drugom krugu predsedničkih izbora.

"Hvala vam", napisao je Milanović na Fejsbuku.

On će na funkciji predsednika ostati u narednih pet godina.

"Obišli smo danas nekoliko biračkih mesta i mogli smo da se uverimo da se na njima ne stvaraju gužve i da građani relativno brzo, svega nekoliko minuta, ostvaruju svoje biračko pravo. Izbornih nepravilnosti jeste bilo u manjem obimu, o njima je govorilo i Državno izborno poverenstvo, ali i nevladina organizacija Gong koja prati izborni proces, ali i sam izborni dan", javio je reporter Euronews Srbija iz Zagreba.

U prvom izbornom krugu učestvovalo je osam kandidata, a u drugi krug su ušli Milanović sa 49,1 odsto osvojenih glasova i Primorac sa 19,35 odsto podrške birača.

Drugim izbornim krugom za predsednika Hrvatske zaokružena je "superizborna" godina, s obzirom na to da su u Hrvatskoj prošle godine održana tri izborna ciklusa.

Osim predsedničkih, u aprilu su održani parlamentarni izbori, a u maju izbori za Evropski parlament. Hrvatsku u ovoj godini očekuju i lokalni izbori.

Izbori za predsednika Hrvatske bili su osmi od sticanja nezavisnosti.

Ovlašćenja predsednika Hrvatske

Ovlašćenja predsednika Hrvatske su da raspisuje izbore za Hrvatski sabor i saziva prvo zasedanje, raspisuje referendum u skladu s Ustavom, poverava mandat (mandataru) za sastavljanje vlade osobi koja, na osnovu raspodele poslaničkih mesta u Hrvatskom saboru i obavljenih konsultacija, uživa poverenje parlamentarne većine.

Predsednik Hrvatske daje pomilovanja i dodeljuje odlikovanja i priznanja određena zakonom, na predlog vlade i uz supotpis predsednika vlade.

Predsednik odlučuje o osnivanju diplomatskih misija i konzularnih predsedništva Hrvatske u inostranstvu, prima agremane i pisma opoziva inostranih šefova diplomatskih misija.

Hrvatski predsednik je ujedno i komandant Oružanih snaga Hrvatske, imenuje i razrešava vojne komandante u skladu sa zakonom, na osnovu odluke Hrvatskog sabora. Predsednik Hrvatske objavljuje rat i sklapa mir, u skladu s Ustavom i zakonom, sarađuje s Vladom u usmeravanju rada bezbednosnih službi i tokom ratnog stanja može donositi propise sa zakonskom snagom na osnovu i u okviru nadležnosti koje je dobio od Hrvatskog sabora.

Od Tuđmana, preko Mjesića, do Milanovića

Franjo Tuđman je bio prvi predsednik samostalne Hrvatske i na toj poziciji je bio dva mandata, od 1992. do 1999. godine.

Nasledio ga je Stjepan Mesić, koji je na poziciji predsednika Republike bio od 2000. do 2010. godine.

Predsednik Hrvatske od 2010. do 2015. godine bio je Ivo Josipović. Nasledila ga je Kolinda Grabar Kitarović, koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine.

Zoran Milanović je funkciju predsednika preuzeo od Grabar Kitarović pobedom u drugom izbornom krugu na predsedničkim izborima 2020. godine.