Mala zainteresovanost u Srbiji za izbore u Hrvatskoj: Teme kampanje su korupcionaška afera, odnos prema EU i Ukrajini

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/12/2024

18:32

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a pravo glasa ima oko tri i po miliona birača. Kandidaturu je do sada najavilo 13. kandidata, ali je procedura prikupljanja potpisa još uvek u toku, pa konačan broj kandidata nije poznat. Najveći potres u kampanji izazvalo je hapšenje ministra zdravstva Vilija Beroša, a pravo glasa imaće i hrvatski državljani u Srbiji.

Pod sloganom predsednik za predsednika, drugi mandat na Pantovčaku pokušaće da osvoji aktuelni predsednik Zoran Milanović. Njegov najozbiljniji izazivač, Dragan Primorac, koga su kandidovali HDZ i Domovinski pokret, ovu kampanju vodi pod teretom hapšenja HDZ-ovog ministra zdravlja Vilija Beroša, koji je osumnjičen za korupciju.

"Da nije bilo toga, Andrej Plenković bi vrlo agresivno i direktno napadao Zorana Milanovića, vratio bi mu na neki način za ono što je Zoran Milanović učinio na parlamentarnim izborima, kada se pojavio kao neformalni kandidat opozicije i napadao celo vreme Plenkovića, premda formalno nije mogao biti kandidat za premijera. Međutim, to se sada ne može dogoditi. Svaki takav napad bi izazvao odmah protivnapad koji bi se fokusirao na pitanja korupcije", rekao je za Euronews Srbija profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.

Kampanje će se voditi i u Srbiji, i to ne prvi put. Više od 25.000 državljana Hrvatske koji žive u Srbiji ima pravo glasa, ali i u prethodna tri izborna ciklusa izlaznost je bila zanemarljiva. Tako je 2016. i 2020. glasalo manje od 500 birača, da bi u aprilu ove godine organizovana kampanja pozivanja i prevoza biračkih mesta u Subotici i Beogradu na biralište izvela nešto više od 1.000 glasača.

Istu kampanju hrvatski politički predstavnici u Vojvodini najavljaju i za decembarske predsedničke izbore, ali kažu da je za podršku određenim kandidatima još rano.

"Još nije počela nikakva aktivnost na tom planu, još nisu zaključeni svi izborni kandidati. Ne znamo na koji način ćemo, i spram koga pružiti podršku. U svakom slučaju prati se ono što se na tom planu događa unutar javnosti hrvatske zajednice, unutar Vojvodine, Republike Srbije, i kao i do sada, mislim da će biti određenih organizovanih nastojanja da se pruži podrška određenom kandidatu na izborima", kazao je Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini.

Srpsko pitanje, migranti i zaštita granica za sada prolaze ispod radara glavnih kandidata, ali ne i "Mostovog" kandidata i ratnog veterana Mira Bulja, što Jović opisuje kao tipične desničarske teme.

"Ja ne očekujem da će Srbija i Srbi biti tu veliko pitanje, jer ipak glavni kandidati se razlikuju po drugim stvarima, kao što je, na primer, pitanje trebaju li da učestvuju i na koji način pomoći u ratu u Ukrajini. Jednim delom kakav je odnos između Hrvatske i Evropske unije, dakle koliko Brisela nam treba, i onda ove unutrašnje političke stvari, a to je ko je kriv, zato što četiri i po godine zapravo nema nikakve saradnje između predsednika i premijera", navodi hrvatski profesor.

"Bio bi dobar znak da Srbi više ne budu tako dominantna tema u Hrvatskoj"

Istoričar Milan Gulić, objašnjavajući malo interesovanje za glasanje na hrvatskim izborima u Srbiji, kaže da se ti građani mogu podeliti u dve grupe.

"Jedno su građani Srbije hrvatske nacionalnosti koji imaju i državljanstvo svoje matične države. A s druge strane se radi o Srbima koji su građani Republike Srbije, ali su poreklom iz Republike Hrvatske i poseduju dokumenta tamošnja pa samim tim i pravo da učestvuju u izbornom procesu. Ja iskren da budem, ne bih znao koliko Hrvata iz Srbije ima i državljanstvo Hrvatske, ali broj Srba iz Hrvatske koji imaju i državljanstvo Hrvatske, pa i pravo glasa, je zaista prilično veliki. I tu, čim vidite ove brojke koje ste vi izneli, gde se radi o nekoliko stotina ljudi koji glasaju u Beogradu i u Subotici na biračkim mestima, vidimo da interesovanje nije ni približno značajno. Kada su u pitanju Srbi iz Hrvatske, koji bi naravno dominirali, jer poslednji popis je pokazao da u Srbiji živi negde oko 39.000 Hrvata, a kad su u pitanju Srbi poreklom iz Hrvatske, to je teško reći, ali radi se o značajno većem broju među kojima većina ima državljanstvo Hrvatske", objašnjava istoričar za Euronews Dan.

On nezainteresovanost ove kategorije birača deli na nekoliko razloga, pre svega razočaranošću politikom Hrvatske prema Srbima od 90-ih pa nadalje, ali i činjenicom da zbog rata mnogi ne doživljavaju Hrvatsku kao svoju zemlju.

"Treći razlog, rekao bih, je da su ti ljudi duboko integrisani u društvu u Republici Srbiji, u svojoj matičnoj zemlji i da otuda nemaju ni naročito veliko interesovanje za ono što se dešava u Republici Hrvatskoj. Tamo odlaze jednom, dva puta, tri puta, pet puta godišnje, ali je njihov život u potpunosti ovde", napominje Gulić i dodaje da su Srbi takođe prilično razočarani svojim političkim predstavnicima u Hrvatskoj.

U predizbornoj kampanji Srbi i odnosi sa Srbijom skoro uopšte nisu bili zastupljeni, dok bi naš sagovornik voleo da tako i ostane.

"Ne samo kada su u pitanju ovi predsednički izbori, nego zaista bih voleo da Srbi više ne budu tako dominantna tema u Hrvatskoj, jer bi to bio jedan dobar znak. Dok god su Srbi dominantna tema u Hrvatskoj, nešto nije zaista u redu. Moramo imati na umu da je Hrvatska jedna prilično nacionalno homogena zemlja. Dakle, gotovo 92 odsto su Hrvati. Od nacionalnih manjina, jedina iole brojna, iole značajna je u stvari srpska manjina, ali to je jedva 3,2 odsto. Dakle, to je prilično jedna takođe minorna manjina, ali je zbog istorijskog iskustva, zbog ratova 90-ih i zbog posledica tog rata, nekako su stalno zastupljeni", kaže istoričar.