Gde je granica dobrog muzičkog ukusa i da li je "zabranjeno voće najslađe": Euronews Region o žanrovskim barijerama

Nastupi srpskih muzičara u regionu ne prestaju da iznenađuju ni regionlane medije, a ni političare. Pojedini hrvatski i sprpski izvođači bez ikakvih problema, od Beograda do Zagreba, pune arene i rasprodaju koncerte, a neki i to čine više puta zaredom. Pubika zna gotovo svaku njihovu pesmu uprskos tome što baš i nema priliku da ih čuje na radiju ili televiziji  u svojoj zemlji. Sagovornici emisije "Euronews Region"  saglasi su u tome da je upravo to pokazalo da muzika briše granice i to u svakom smislu - od onih fizičkih, pa do žanrovskih.

Oni navode i da nema sumnje da se ponovo pokazalo da je "zabranjeno voće najslađe". To potkrepljuje i činjenica da je na primer pevačica narodne muzike Aleksandra Prijović napunila nekoliko Arena u Zagrebu, ali i da to bez ikakve sumnje u Beogradu čini i Dino Merlin.

Govoreći o popularnoj kulturi i narodnoj muzici na postjugoslovenskom prostoru navode i da mlađe generacije dosta drugačije doživaljavaju muziku u poređenju sa njihovim roditeljima. 

Zbog toga, kažu, deci ne treba zabranjivati da slušaju narodnu muziku i kao i da prate influensere, ali da je važno da im se objasni kako da razlikuju dobro od lošeg. Znanje bi trebalo, dodaju, da doprinese manjku predrasuda kojih, na žalost, poslednih godina ima poprilično. 

Zbog čega srpski narodnjaci pune zagrebačku Arenu?

Pisac i kritičar iz Hrvatske Đorđe Matić kaže da je upravo dosadašnja praksa pokazala da je zabrana pojednih izvođača iz susednih zemalja napravila kontraefekat - postali su još popularniji.

"Došli smo do toga da  Aleksandra Prijavoić napuni pet Arena u Zagrebu. Zato ja i kažem da je tih pet punih Arena pokazatelj da hrvatski roditelji ništa ne znaju o svojoj deci i njihovim ukusima. Ovde im se ništa nije dozvoljavalo, a oni su ipak slušali tu muziku i njeni koncerti su to potvrdili", kaže Matić.

Ovu praksu potvrđuje i pevačica narodne muzike Seka Aleksić koja kaže da je imala slično iskustvo, koje je potvrdilo pavilo da ako nekom nešto branite ne znači da on o tome ne zna ništa.

"Ja imam prijateljicu koja brani deci da slušaju muziku i meni je to beskrajno smešno. Uprkos tome, sin moje drugarice je jednog dana došao u školu i rekao "znaš da moja mama poznaje Seku Aleksić. On zna ko sam ja i ako njegova mama brani to njemu. Hoću reći da deci treba sve dozvoliti, ali da im treba pokazati šta je dobro, a šta nije. I da je naš zadatak kao roditelja da im to usadimo", kaže ona.

Euronews Srbija

Komentarišući natupe svojih kolega po reginonu i činjenicu da uprsko brojnim zabranana, oni rasprodaju koncerte, kaže da je kvalitet njihovih pesama ključan za to, a ne zemlja iz koje dolaze.

"Dolazimo do onog da je zabranjeno voće možda najslađe, ali sa druge strane mora da kažem da ja ne mislim da će neko napuniti bilo koju arenu a da to ne zaslužuje. On mora da ima hitove, dobru muziku i mora da ima jako slušanu muziku", kaže ona.

Komentarišući opšti stav da turbo-folk i muzika žanrovski slična njemu i nije baš zvanično oprešteprhvaćena, kaže da je važno da muzika bude ta koja nosi emociju, ne šalje ružnu poruku i da je pre svega važno kako se intrepetira i ko to čini.

"Verujte mi da pesme Jelene Rozge, kad bih otpevala ja ljudi bi rekli u Hrvatskoj da su to "cajke". Zato što ja ima trilere i pevam onako sličnije narodnoj muzici. Jelena nema to u svom glasu. Ona peva malo ravnije. Tako da je to malo i stvar izvođača ko izvodi koju pesmu. Ja pevam na svojim nastupima pesme zabavnjaka. Pevam Dina Dvornika, Zdravka Čolića, Merlina. Ja to izvodim, meni se to dopada. I to zvuči fenomenalno, ali ne pevam kao narodnjak", objašnajva. 

Turbo-folk kao deo našeg kultrunog nasleđa

Matić kaže da turbo-folk ne treba da se ignoriše i navodi da je on bez ikakve sumnje deo našeg kulturnog nasleđa. On navodi da nema sumnje da je to "krizna muzika u mnogo čemu", ali da bez obzira na to ne treba da se marginalizuje.

"Turbo-folk je žanr koji je spoijio više strana. Vidite, imamo Tomu Zdravkovića na primer. On je čovek koji je reciomo mešao starogradsku muziku sa španskom, sa šansonama i tako dalje. Takođe, turbofolk ima mnogo širu sliku, on je i jedan duboki odraz krize devedesetih. Ujedno on je preplavio ceo region, a po prirodi stvari kvanitet može da rodi i kvanditet", smatra on.

Euronews Srbija

Teoretičarka medija i kulture dr Irena Šentevska kaže da ne treba sve generalizovati pa i sam turbo-folk, ali da nema sumnje da je on svakako obeležio jedan period. Kako objašnajva, svaki muzički žanr je nastao u drugom istorijskom kontekstu, okolnosti su bile drugačije. 

"Naravno, 90-e su bila izuzetno teško vreme za rock scenu, prosto njen kulturni prestiž je u tom periodu na neki način potonuo. Mislim, desio se jedan veliki preokret u našoj popularnoj kulturi", kaže.

Ona dodaje i da ne treba skrajnuti činjenicu da je ta muzika bez ikakve sumje deo naše popularne kulture i da je to uvek nešto što ostaje.

Euronews Srbija

"Mi na neki način moramo da kultivišemo i publiku, i svest o tome da je popularna kultura zapravo važan segment naše kulture. meni je žao što, eto, sami izvođači nemaju više prostora da govore o, na neki način i kod publike, kultivišu tu neku refleksiju o tome šta oni zapravo rade i kakva je njihova uloga u društvu", kaža ona.

Šta poručuju pesme?

Aleksić kaže da je svesna težine svog posla i svog uticaja kao javne ličnosti. Zbog toga, trudi se, vodi računa oko toga koju poruku će njena pesma da nosi jer, kako objašnjava tanka je granca između onoga što je kulturno i ono što nije.

"Imala sam nekih zaista kritičnih tekstova. Bio je jedan tekst koji sam smatrala da ja ne treba da pevam. I bukvalno je bila svađa u mom timu da ja to treba da pevam. Rekli su mi da sam ja jedna jaka žena koja nosi jasnu poruku. Ja sam onda razmišljala i rekla sebi da probam. Ta pesma jeste hit. Međutim, kada je izvodim na trgovina, ja ne izgovaram tu reč. Sramota me je. U mojim pesma se pominje i alkohol. Imam pesmu koja govori o čivasu, ali u njemu ja jasno kažem da to što te ja noćas zovem je zbog pića, ne zato što te volim. I to je maksimalno koliko može da se spomene alkohol u nekoj mojoj pesmi", objašnjava Aleksić.

Matić kaže da je važno da ljudi nemaju predrasuda, i da svako ima pravo da se predsatvi na onaj način na koji smatra da treba, i da je muzika živa stvar koja se razvija.

"Mislim se recimo Lepa Brena koja je počela sa njim u Čačku, međutim 15 godina kasnije peva božanstvenu pesmu o Jednom pariskom lokalu, Bate Kovača, i zvučala je kao Tereza Kristofova", rekao je on.