Igre 
"Više bih volela da me je tukao": Hrvatska policija optužena za brutalan tretman migranata i spaljivanje pasoša
Komentari10/10/2024
-21:17
Hrvatska se ponovo našla na udaru stranih medija i humanitarnih organizacija zbog navodno neprimerenog i brutalnog postupanja prema migrantima, tražiteljima azila kojima, kako piše londonski Guardian, pale telefone i lična dokumenata, što zvanični Zagreb negira.
Guardian je danas objavio fotografije, koje možete videti ovde, na kojima su spaljene stvari, uključujući i dokumenata potreba za podnošenje azila i dodaju da su to poslednji u nizu dokaza o brutalnosti na granicama EU.
"Čini se da hrvatska granična policija spaljuje odeću, mobilne telefone i pasoše zaplenjene od tražilaca azila koji pokušavaju da pređu u Evropsku uniju pre nego što ih vrati nazad u Bosnu i Hercegovinu", piše danas Guardian.
profimedia
Humanitarna organizacija No Name Kitchen (NNK) podelila je sa Guardianom izveštaj sa fotografijama spaljenih stvari, uz svedočenja i o navodnim seksualnim napadima i premlaćivanjima od hrvatske policije, prenosi zagrebačka N1 tv.
Svaki dan hiljade ljudi iz južne Azije, Bliskog istoka i severne Afrike, a sve više i Kine, pokušava da pređe Balkan na putu ka EU. Većinu tog putovanja provode u improviziranim kampovima ili na železničkim stanicama.
Mnoge od njih zaustavlja hrvatska granična policija i pretražuje ih, a neki su navodno opljačkani i nasilno vraćeni u susednu BiH, piše Guardian.
Takvo vraćanje se smatra kršenjem međunarodnog prava koje kaže da migranti moraju imati priliku za podnošenje zahteva za azil nakon što se nađu unutar granica zemlje.
Povezane vesti
NKK je detaljno otkrio lokacije osam velikih hrpa sa spaljenim stvarima na kojima su hrvatski policajci navodno spaljivali lične stvari i dokumente migranata koje su im bili potrebni za podnošenje zahteva za azil kada stignu u EU.
Omar Ornelas/El Paso Times via AP
Na spaljenim pametnim telefonima mogli bi se nalaziti i dokazi o zlouporabama koje sprovodi hrvatska policija u obliku videa i fotografija koje su snimili tražitelji azila, saopšteno je iz NKK.
Predstavnici NKK su boravili na bosansko-hrvatskoj granici krajem 2023. i početkom 2024. kako bi pronašli dokaze o zgarištima koji se spominju u svedočenjima ljudi koji su potisnuti sa granice.
Organizacija je, navodi se, identifikovala lokacije u područjima koja su poznata po vraćanju ljudi i takođe je prikupila svedočenja o navodnom nasilju granične policije.
Navodi se i da je u decembru 2023. godine, 23-godišnja trudna Marokanka rekla je da su je seksualno napastvovali hrvatski službenici pre nego što su stražari spalili njene stvari, zajedno s predmetima drugih članova njene grupe.
Žena, koja je putovala sa suprugom, još jednom ženom i troje maloletnika, rekla je da je bila podvrgnuta intenzivnom pregledu, uključujući i genitalije, te da su joj pretili da će je silovati.
“To je bila najgora stvar koja mi se dogodila. Više bih volela da me je tukao tuče nego tako pretresa”, izjavila je Marokanka i dodala da je videla policajce kako spaljuju predmete oduzete od migranata.
Prema drugom svedočenju, iz novembra prošle godine, grupu od četvorice Marokanaca navodno su pretukli policajci koji su potom zapalili njihove stvari.
profimedia
Povezane vesti
Policija je muškarce navodno terala da bosi hodaju po vrelom pepelu, preteći im palicama. Prema NNK-u, Marokanac koji je dao iskaz zadobio je opekotine na tabanima.
Uprkos ovim svedočenjima humanitarnih radnika i novinara, Hrvatska poriče da je vraćala tražitelje azila u BiH ili da je bila nasilna. NKK je nedavno podneo podnesak posebnom izvestiocu UN za mučenje sa svojim dokazima.
Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova kažu, piše Guardian, da imaju “politiku nulte tolerancije prema bilo kakvim potencijalnim nezakonitim aktivnostima koje počini osoblje” te da imaju nezavisan mehanizam za nadzor ponašanja policije.
“Potpuno je nezamislivo da bi se takav incident dogodio, a da se odmah ne prijavi policiji”, navode iz MUP-a, komentarišući svedočenje trudne Marokanke i četvorice Marokanaca.
Iz MUP-a kažu i da su krijumčari ljudi često odgovorni za nasilje i krađe na granici te da je policija dokumentovala “mnoge slučajeve izmišljenih tvrdnji”.
Navode takođe da “migranti ponekad uništavaju stvari koje nose sa sobom i odbacuju lične stvari prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice".
Guardian podseća da je 2019. Evropski sud za ljudska prava presudio da je hrvatska policija odgovorna za smrt šestogodišnje avganistanske devojčice koja je zajedno sa porodicom morala da se vrati u Srbiju, kada je prešavši železničku prugu udario voz i preminula je na licu mesta.
MUP Hrvatske odbacuje pisanje Guardiana kao neosnovano
Hrvatski MUP odbacio je kao nepotvrđeno pisanje Guardiana o navodnom brutalnom maltretiranju migranata od hrvatskih graničara, ističu da ni Nezavisni mehanizam nadzora nije primio nikakvu prijavu i ukazuju da nema saznanja o navodnim događajima o kojima piše londonski dnevnik.
U veoma opširnom reagovanju na pisanje Guardiana, MUP podseća da je Hrvatska policija još od 2016. godine, suočena s optužbama o postupanju prema migrantima jer, kako navode, dosledno sprovodi mere zaštite spoljne granice EU i sprečava nezakonite ulaske.
Navode da je tvrdnja da je zaštita državne granice u suštini “pushback” vešta manipulacija koja nema uporište ni u nacionalnim niti u evropskim propisima, a posebno ne u delu koji se odnosi na postupanje policije na samoj spoljnoj granici EU kada uoče osobe koje pokušavaju da nezakonito uđu. "Hrvatska policija nikada nije sprovodila tzv. 'pushback', nego zakonite postupke i obaveze u skladu sa Šengenskim zakonikom", navodi se u saopštenju MUP.
Navode i podatke o izraženim namerama za međunarodnu zaštitu prema kojima je u 2022. godini izraženo 12.872 namera, a u 2023. godini 68.114.
U vezi slučajeva o kojima piše Guardian iz MUP-a napominju da je Hrvatska prva zemlja koja je uvela Nezavisni mehanizam nadzora postupanja policijskih službenika, pokazavši transparentnost policijskog postupanja pa svi događaji mogu biti i nezavisno ispitani.
Podsećaju da je taj mehanizam uspostavljen u saradnji sa Evropskom komisijom i ima za cilj da posluži kao efektivni nezavisni nadzor postupanja policije prema nezakonitim migrantima i tražiteljima međunarodne zaštite, kao i model svim državama članicama EU za uspostavljanje monitoringa na spoljnoj granici u okviru Pakta o migracijama i azilu, a prvi je i jedini takav u EU.
Navode da je proverama utvrđeno da događaji o kojima piše Guardian nisu potvrđeni, a o njima nije obavešten čak ni Nezavisni mehanizam nadzora i nema saznanja o navodnim događajima.
Navode, između ostalog, i da je rok od jednog dana, kojim im je Guardian ostavio za odgovor, prekratak da bi, kako kažu, od granične policije BiH dobili proveru da li je takav događaj prijavljen policiji i imaju li oni kakvih saznanja.
"Zbog toga pozivamo novinare i druge osobe koje imaju informacije o ovim i drugim događajima, da jave nama ili nezavisnim telima kao što je Nezavisni mehanizam nadzora i narodni pravobranitelj, da bismo mogli da dodatno proverimo navedene događaje", poručili su iz MUP.
Kao važno su napomenuli da na području BiH grupe krijumčara migranata koje vodi migrantska populacija, uglavnom Avganistanci, učestalo tuku i oduzimaju stvari od migranata pa čak i otimaju migrante i od njihovih porodica traže otkupnine kako bi ih pustili da idu dalje.
Dodaju i da u poslednje vreme dolazi do sukoba suprotstavljenih krijumčarskih skupina, pucanja automatskim oružjem i ubistava, sve na području BiH, a slučajevi su dokumentovani od BiH vlasti i medija.
Naveli su i da su u dosadašnjoj praksi zabeleženi brojni slučajevi lažnih prijava, kao i povreda koje su najčešće nastale nesretnim slučajem i u međusobnim fizičkim obračunima migranata.
Komentari (0)