Velike posledice nevremena u Češkoj– tornado u Evropi sve češći, koliko je Srbija ugrožena?

Najmanje pet osoba je nastradalo, a više stotina njih je povređeno u snažnom nevremenu propraćenom tornadom koje je sinoć pogodilo jugoistočni deo Češke.

Sedam gradova i sela je pretrpelo veću materijalnu štetu, čitave zgrade pretvorene su u ruševine, a automobili su prevrnuti, dok je više od120.000 domaćinstava ostalo bez električne energije, prenosi AP.

U to područje je poslato oko 360 dodatnih policajaca, zajedno sa vojskom, a spasilačkim timovima iz mnogih delova zemlje koji su došli da pomognu pridružili su se kolege iz Austrije i Slovačke. Ruševine se pretražuju dronovima i helikopterima u potrazi za povređenima i natradalima.

Udari vetra dostizali su i 322 kilometara, što je najjače u poslednjih nekoliko decenija, a ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček objavio je na Tviteru da je situacija u pogođenim oblastima ozbiljna i da su spasilački timovi na terenu.

Tornado je relativno retka pojava u Evropi koja je iznenadila mnoge, ali profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević ističe da se u poslednjih nekoliko godina povećao broj manjih tornada na našem kontinentu.

"Veliki tornadi koji razaraju kuće veoma su retki, ali poslednjih godina je klima postala energičnija, pa se povećao broj tih pojava", istiće Đurđević za Euronews Srbija.

Kako zapravo nastaje tornado?

"Tornado je samo deo jednog znatno većeg oblaka, kumulonimbusa koji može da bude različitih intenziteta. Najrazvijeniji kumulonimbusi, u narodu poznatiji kao grmljevinski oblaci mogu da razviju tornado. Na to utiče strujanje vazduha oko oblaka, koji izaziva 'vrtežni' deo", objasnio je meteorolog.

On dodaje da ti oblaci mogu da imaju prečnik od nekoliko desetine kilometara. Upravo zato je veoma teško predvideti na kojoj lokaciji će tačno da se pojavi tornado.

U Evropi su ove pojave ređe, kako ističe Đurđević, zbog odnosa položaja kopna i mora. 

"U Americi kod Golfskog zaliva isparava topla okeanska voda u ogromnim količinama, a iz tog zaliva vazduh stiže u deo kontinenta sa veoma niskim nadmorskim visinama. Kada taj topao i vlažan vazduh dođe u dodir sa kontinentalnom hladnom vazdušnom masom tipičnom u Severnoj Americi, često se stvaraju oblaci iz kojih može da nastane tornado", rekao je naš sagovornik.

Za razliku od toga, u Evropi Mediteran nije toliko topao kao Golfski zaliv i ne postoji toliko velika vodena površina, a veći deo evropskog kontinenta je "sakriven" planinama, što čini prepreku tom poluvlažnom vazduhu da dođe u kontakt sa hladnijom vazdušnom masom.

Da li je Srbija u opasnosti?

"U Srbiji su zabeleženi tornadi u prošlosti iako, naravno, nisu bili toliko jaki kao ovaj u Češkoj. U proteklih pet-šest godina javljali su se u Pančevu i Somboru. Tornago gotovo uvek nastaje na ravnicama, zato su se i kod nas javljali na teritoriji vojvodine", objasnio je meteorolog.

Đurđević dodaje da do sada u Srbiji nikada nije bilo tornada koji je naneo veliku materijalnu štetu, ali takve pojave nisu nemoguće u budućnosti.

Na to znatno i utiče sve topliji vazduh koji ovih dana stiže u Evropu iz Afrike. Verovatno je i u Češkoj, ističe meteorolog, vreo vazduh došao u kontakt sa kontintentalnom vazdušnom masom, što je izazvalo tornado.

Koliko unapred može da se predvidi tornado?

Đurđević naglašava da je veoma komplikovano prognoziranje tačne lokacije tornada jer je on veoma mali u odnosu na oblak iz kog nastaje.

"Obično možemo da znamo dva-tri dana unapred koja je potencijalno rizična lokacija za nastajanje tih velikih oblaka. Iako znamo da je određena oblast u opasnosti veoma je teško prognozirati apsolutno tačnu lokaciju gde će da se pojavi tornado. Sistemi upozorenja baziraju se na merenjima uz pomoć radara, gde možemo da vidimo gde postoje razvijeni oblaci koji su problematični", zaključio je Vladimir Đurđević za Euronews Srbija.