Meštani portugalskog sela protiv rudarske kompanije – bura zbog nalazišta litijuma

Smešteno u udaljenoj dolini severne Portugalije, mirno selo Kovas do Baroso centar je velikih sukoba između rudarske kompanije i građana koji ga naseljavaju.

Na prvi pogled ovo malo selo se uopšte ne razlikuje od hiljade sela širom južnog dela Evrope koja su ostala gotovo prazna zbog iseljavanja velikog broja ljudi i odlaska u veće gradove. Prazne ulice postale su tihe, a mir jedino ponekad naruši zvuk traktora koji prolaze ili razgovor starijih ljudi koji su odlučili da ostanu u svom selu.

Međutim, planine koje okružuju Kovas do Baroso kriju u sebi velike količine skupocenog litijuma. Ovaj redak metal godinama se koristi za proizvodnju elektronike, kao i u industriji lekova i keramike a posebno je postao potreban jer je nezamenjiv u proizvodnji punjivih baterija koje se koriste za pokretanje električnih vozila.

Veoma je važan i u proizvodnji mnogih digitalnih uređaja i sistema koji se koriste za skladištenje obnovljive električne energije kao što su solarna i struja nastala radom vetra. 

Euronews

Prema izveštajima Evropske komisije, Evropi će do 2050. godine biti potrebno 60 puta više litijuma za pokretanje električnih automobila i skladištenje električne energije. Ta godina je obeležena i kao godina kada se planira nulta emisija izduvnih gasova. To je i glavni razlog međunarodne trke za nalazištima litijuma kojeg ima u stenama i geotermalnim vodama.

Ova trka teško je pala stanovnicima mirnog sela Kovas do Baroso jer im je ulila strah zbog mogućeg uništavanja šume, zagađenja vazduha i vode, buke i, što je najvažnije, kraja njihovog povučenog načina života. 

Euronews je razgovarao sa desetinama stanovnika ovog sela i došao do zaključka da je većina meštana protiv planova za vađenje litijuma iz obližnjih planina, dok je vrlo malo ljudi ostalo ravnodušno.

Euronews

"Mislim da nam ovo neće doneti ništa dobro“, kaže Pablo Pires, lokalni pastir i dodaje da će se  rudarenjem litijuma smanjiti zalihe vode koja im je potrebna za stoku i zalivanje zemljišta.  On se plaši da će umesto zvuka raspevanjih ptica čuti samo zvuke eksplozija i građevinskih mašina dok će zagađenje značajno da poraste.

"Nisam protiv litijuma, ali nisam ni za njegovu eksploataciju jer će moje selo i druga sela brzo da se zagade a sve u cilju smanjenja zagađenja gradova, istakao je Pablo Pires.“ 

Euronews

"Savana resursi“, rudarska kompanija iz Londona otkupila je prava na iskopavanje zaliha portugalskog litijuma još 2017. godine. Njeni stručnjaci su zaključili da oko 200.000 tona koncentrovanog spodumena, minerala koji sadrži 6 odsto litijum-oksida može da se izvadi iz ovog malog mesta tokom narednih 15 godina.

To bi donelo 1.3 milijardi evra zarade tokom eksploatacije rudnika i značajno ojačalo ekonomiju Portugalije, saglasni su iz rudarske kompanije. 

Upotrebu litijuma aktivno podržava Evropska unija jer je on bitan elemenat za prestanak zagađenja životne sredine izduvnim gasovima koje proizvode motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

Stoga je prošle godine ovaj redak metal stavila na listu strateških materijala.
Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište kaže da je veliki broj retkih materijala veoma bitan za Evropu kako bi ostvarila svoje planove za smanjenje i ukidanje zagađenja ali i kako bi ostali najveći industrijski kontinent. On ističe da ne mogu da dozvole da se oslanjaju na druge zemlje u svetu, pogotovo za neke materijale koji se trenutno rudare samo u Kini. 

U studiji koji je uradio portugalski Univerzitet Minho, a koju je naručila firma "Savana resursi“, došlo se do podataka da 60.000 tona poznatih rezervi litijuma u Portugaliji (to je oko 0,4 odsto svetskih rezervi), nije dovoljno da obezbedi potrebne količine litijuma za proizvodnju baterija u Evropi. Međutim, u izveštaju stoji i da su ove rezerve veoma bitne za smanjenje zavisnosti Evrope od uvoza litijuma.

Euronews

Nekoliko analitičara, među kojima je i Aleksandar Lima sa Univerziteta Porto, veruje da su zalihe litijuma u Portugaliji mnogo važnije od procene u izveštaju. Ovaj geolog je sa svojim timom u okviru projekta koji finansira EU, napravio mape mesta gde se nalaze zalihe litijuma širom severne Portugalije. On se slaže da utvrđene zalihe državi nude jedinstvenu mogućnost za uvođenje novog i čistog načina rudarenja koje bi moglo da smanji zavisnost Evrope od uvoza litijuma iz Kine i Čilea koje su posle Australije, dve vodeće zemlje proizvođači litijuma. Ali,  ove tri zemlje su platile cenu uspeha jer su značajno povećale zagađenje vode i tla. 

Kompanija "Savana resursi“ obećala je da će primeniti najsavremenije i ekološke načine za rudarenje litijuma kojima će izbeći da dođe do zagađenja ili smanjenja kvaliteta života ljudi koji žive u okolnim selima. 

Euronews

Dejvid Arčer, direktor "Savana resursa“ dodao je da će kompanija reciklirati vodu koju budu koristili tokom rada i da će uložiti šest miliona evra kako bi napravili puteve kojima će prolaziti kamioni. Ovi komentari  razljutili su farmera Nelsona Gomeza koji kaže da mu nije jasno kako ovo „ekološko“ vađenje litijuma može da bude ekološko kada se već u fazi ispitivanja vide posledice koje utiču na uništenje prirode.

"Ovo neće doneti ništa dobro jer ljudi ovde ne žive od rudarenja, sve je ovo laž i propaganda kojom pokušavaju da prevare ljude, istakao je Nelson. “

Nelson i njegova supruga Aida Fernandez počeli su sa kampanjom protiv osnivanja rudnika, pod sloganom "Ne rudniku, da životu“, koja je rezultirala potpisivanjem peticija, organizacijama protesta i privlačenjem hiljade pristalica na njihovoj Fejsbuk strani. Dobili su podršku Kverkusa, velike organizacije za zaštitu prirodne sredine, Portugalske nacionalne asocijacije za očuvanje prirode i organizacije Prijatelji Zemlje koji su nedavno objavili da Evropa troši kao da imamo tri planete na raspolaganju.

Kako bi dokazali svoje tvrdnje, Aida i Nelson odveli su reportera Euronews-a do dela rudnika  koji ima najveće rezerve litijuma gde su, posle odlaska istraživača, ostale duboke rupe u tlu koje su izbušene tokom istraživanja. Bacanjem kamenčića u te rupe čuo se udar u vodu što je za njih dokaz da će početkom rada rudnika biti ugrožene zalihe vode kojom se snabdeva selo.
Aida je i lokalni predsednik Baldiosa, jedinstvenog sistema u Portugaliji koji se zalaže da su planine i okolna polja isključivo u vlasništvu lokalnih stanovnika kojima je dozvoljeno da ta polja koriste za uzgoj biljaka.

Organizacija UN za hranu i agrikulturu označila je region Baroso kao jedno od sedam mesta u Evropi koja su globalno važna za očuvanje poljoprivrednog nasleđa zbog njegove ruralne ekonomije tipične za planinske regije gde je nivo potrošnje stanovništva relativno nizak u odnosu na druge regione zemlje.

"Ovde smo odrasli moj brat i ja i čuvali krave. To je i razlog zašto za mene selo ima veliki značaj, u njemu živim od malena. Srce mi se cepa na pomisao da će sve oko nas nestati, istakle je Aida.“

I pčelari zabrinuti

Karlos Gomez Gonzalves takođe je veoma zabrinut. On poseduje 500 košnica koje se nalaze širom oblasti gde je planirano otvaranje rudnika. Njegove pčele prave med koji je specifičan za oblast Barosa i obezbeđuju mu godišnje priliv novca od prodatog meda dovoljan za šest meseci života.

"Početkom rada rudnika možemo da očekujemo samo prašinu i zagađenje koji će da unište cveće i druge biljke, istakao je Gonzalves.“

Protesti protivnika izgradnje rudnika verovatno će se povećati narednih meseci jer je portugalska Agencija za zaštitu prirodne sredine objavila da planovi „Savana resursa“ zadovoljavaju uslove koje je propisala vlada. Kompanija mora da prođe kroz poslednji korak a to je međunarodno razmatranje planova i javne konsultacije posle kojih može i zvanično da dobije dozvolu za rad. 
Treba naglasiti da se više od 95 odsto meštana ne slaže sa idejom o osnivanju rudnika, uprkos obećanju kompanije  da će se početkom rada rudnika otvoriti 200 radnih mesta, a indirektno još 600. 

Fernando Kveroga ističe da je sve zabluda iz razloga što oni imaju vrlo malo nezaposlenih ljudi. On kaže da će posao dobiti uglavnom ljudi koji će doći sa strane, ljudi koji će dolaziti ujutru i odlaziti uveče. To će, kako on kaže, uništiti njihove poslove i ruralni turizam, gastronomiju i farme. 

Čak i da njegovo mesto nastavi da odbija početak realizacije projekta vađenja litijuma, Vlada Portugalije može da ih nadglasa i da proglasi osnivanje rudnika za nacionalni interes čime bi započeo proces izgradnje rudnika što bi dovelo do početka dugih pravnih borbi. 
Za Vladu u Lisabonu litijum je veoma važna sirovina koja Portugaliji može da omogući da postane bitan faktor u promeni industrijske proizvodnje. 

Žoao Pedro Matos Fernandez, portugalski ministar za zaštitu prirodne sredine i praćenje klimatskih promena izjavio je da je energetska tranzicija velika ekonomska i industrijska šansa za zemlju. On ističe da zemlja želi da koristi litijum kako bi postala bitan faktor u lancu smanjenja zagađenja prirode. 

Vlasti Portugalije prihvatile su se posla da naprave izveštaj i procenu koliko vredi lanac proizvodnje baterija za električna vozila, od nabavke sirovina do gotovih baterija. Prema nekim procenama ovo tržište bi do 2025. godine moglo da vredi 250 milijardi evra. 

Uprkos velikom novčanom interesu, vlasti Portugalije još nisu potpuno dozvolile početak otvaranja rudnika litijuma širom zemlje. Sve u svemu, naša sagovornica Aida ističe da njeno selo može da posluži kao podsetnik koliko uništenja prirodne sredine može da prouzrokuje osnivanje rudarske industrije koja tvrdi da svojim radom sprečava klimatske promene. 

"Ljudi koji šire ove iluzije treba da budu iskreni, kada kažu da proizvode električne automobile kako bi izbegli zagađenje, treba da pomenu i šta će sve biti uništeno tokom njihove proizvodnje, istakla je Aida.“