Igre 
Španija - od zemlje koju je prvi talas bacio na kolena do "evropskog šampiona u vakcinaciji"
Komentari07/09/2021
-21:51
Bilo da se radi o zdravstvenim propusnicama ili o uvođenju obavezne vakcinacije, mnoge evropske zemlje morale su da preduzmu izvesne korake kako bi naterale stanovništvo da se vakciniše protiv koronavirusa. To, međutim, ne važi za Španiju, gde nema ni propusnica, ni vladinih naredbi, a ova zemlja ipak može da se pohvali jednom od najvećih stopa vakcinacije u Evropskoj uniji.
Više od 71 odsto ukupnog stanovništva Španije potpuno je vakcinisano, čime se nalaze ispred Italije (61 odsto), kao i ispred Francuske i Nemačke (po 60 odsto vakcinisanih), sudeći prema podacima sajta "Our World in Data".
"U poređenju sa ostale četiri najnaseljenije zemlje u EU, Španija je na prvom mestu po svim pokazateljima. Takođe, na prvom smo mestu zemalja G20 kako po broju onih koji su primili jednu dozu vakcine, tako i po broju potpuno vakcinisanih", saopštili su iz španskog ministarstva zdravlja.
Koji su razlozi uspešne kampanje španskih vlasti za vakcinaciju protiv koronavirusa, i šta druge evropske zemlje mogu da nauče?
Prema mišljenju stručnjaka sa kojima je razgovarao Euronews, dobri rezultati Španije rezultat su kombinacije zdrave javne politike i kulturnih faktora koji su duboko ukorenjeni u društvu.
Nezgodan prvi talas
Logistički problemi su, u početku, usporavali isporuku vakcina u zemljama EU. Shodno tome, isprva je i vakcinacija u Španiji išla prilično sporo.
Sredinom aprila, kada je 13 odsto Britanaca bilo potpuno vakcinisano, isto se moglo reći za samo sedam odsto stanovnika Španije.
Povezane vesti
Stvari nisu izgledale dobro početkom 2021. godine, kada je Španija započela svoju kampanju, rekao je direktor Medicinskog centra UNIR u Madridu, dr Visente Sorijano.
"U januaru, nakon odobrenja prve dve vakcine u Velikoj Britaniji, mislili smo da je naša situacija u stvari veoma loša. U staračkim domovima je preminulo mnogo ljudi. Ono što je usledilo bilo je veoma važno, a u pitanju je snažan odgovor vlade, ali i autonomnih zajednica u zemlji", rekao je Sorijano za Euronews.
Dodaje i da je Španija, zajedno sa Italijom, bila među najteže pogođenim zemljama EU tokom prvog talasa pandemije.
"Ljudi su bili veoma osetljivi jer su videli da je u nedostatku vakcina došlo do velikog kolapsa i zasićenja zdravstvene infrastrukture. Takođe, preminulo je gotovo 85.000 ljudi. Svi smo izgubili ponekog člana porodice", rekao je za Euronews Danijel Lopez-Akunja, bivši direktor SZO za upravljanje krizama, koji je trenutno profesor u Andaluzijskoj školi javnog zdravlja.
Sorijano je dodao i da su se u februaru stvari promenile, jer su svi zdravstveni radnici vakcinisani za manje od dva meseca, a brzo je bilo vakcinisano i više od 90 odsto štićenika u staračkim domovima.
Povezane vesti
"Moja bolnica je jedna od dve najveće u Madridu i mogu vam reći da je uticaj bio neverovatan. U martu, pred Uskrs, više nam nisu dolazili ljudi iz staračkih domova", rekao je Sorijano.
Zdravstveni sistem kome ljudi veruju
Lopez-Akunja smatra da je snažan zdravstveni sistem jedna od ključnih stvari za veliki broj vakcinisanih u Španiji.
"U početku je bilo problema kada je u pitanju nabavka vakcina, jer je ona dosta zavisila od Evropske unije. Međutim, kada se to stabilizovalo, španski zdravstveni sistem je veoma dobro funkcionisao", kaže Lopez-Akunja.
Za razliku od Španije koja ima javni zdravstveni sistem, dodao je, mnoge evropske zemlje imaju mešavinu javnih i privatnih sistema koji "ne moraju nužno pomoći" u raspodeli vakcine vakcine.
Ne radi se samo o efikasnosti zdravstvenog sistema kao takvog, već i o tome koliko mu građani veruju.
Tanjug/AP/Alvaro Barrientos
Poverenje Španaca u njihove javne zdravstvene ustanove bilo je kamen temeljac za uspešnu vakcinaciju,
u vakcinaciji zemlje, rekao je Đozep Lobera, profesor sociologije na Autonomnom univerzitetu u Madridu.
On smatra da bi razloge za pozitivnu percepciju javnog zdravstva trebalo tražiti u istoriji zemlje.
"Španija je imala kasnu tranziciju ka demokratiji. Nismo imali demokratiju sve do 1978. godine, a prelazak na demokratiju je okončan 1981. Tako smo 1980-ih razvijali javne zdravstvene ustanove, institucije socijalne sigurnosti, što je kasnije od drugih zemalja u Evropi. Za mnoge generacije u Španiji, posebno za one koji su živeli za vreme te tranzicije ka demokratiji, javne zdravstvene ustanove deo su modernizacije zemlje", kaže Lobera.
Solidarnost građana i poverenje u vakcine
Neodlučnost u vezi sa vakcinama u Španiji je tradicionalno bila niska nakon "kolektivne traume" koja datira još iz doba Fransiska Franka, smatra Lobera.
"Starije generacije u Španiji još se sećaju Frankove diktature, kada nije bilo vakcina protiv dečije paralize", dodaje.
Dok je većina zemalja počela vakcinaciju protiv dečije paralize sredinom 1950-ih, španske vlasti su započele kampanju vakcinacije skoro deceniju kasnije, što je dovelo do ozbiljnih invaliditeta i smrti. Vlada je nedavno saopštila da su ljudi koji tada nisu mogli da dobiju vakcinu, zapravo, "žrtve tadašnjeg režima".
Poverenje Španije u vakcine generalno, doprinelo je i poverenju u vakcinu protiv koronavirusa. Prema britanskoj studiji objavljenoj u junu, 79 odsto ljudi u Španiji veruje vakcinama protiv korone, u poređenju sa 62 odsto u SAD i 56 odsto u Francuskoj.
Tanjug/AP/Alvaro Barrientos
Još jedan važan faktor kada se govori o poverenju u vakcine u Španiji, naglašava Lobera, jeste upravo solidarnost.
S obzirom na to da 55 odsto ljudi starosti između 25 i 29 godina još uvek živi sa roditeljima u ovoj južnoevropskoj zemlji, mnogi mladi ljudi žele da se vakcinišu kako bi zaštitili svoje starije rođake od virusa.
Teorije zavere
važan činilac u borbi protiv koronavirusa jeste i to što su španske vlasti zauzele proaktivan pristup u rešavanju teorija zavere, rekao je Lobera, koji je član vladinog odbora za strategiju vakcinacije.
"Bili smo vrlo oprezni u suočavanju sa svim vrstama dezinformacija, što uključuje provere činjenica i reagovanja kada su se pojavili skandali sa trombozom u vezi sa AstraZenekon u martu i aprilu. predočavali smo ljudima dokaze o rizicima i koristima koje vakcine nose sa sobom, i stalno smo razgovarali sa novinarima", rekao je Lobera.
Dodaje i da su sugerisali političarima da ne prave od vakcinacije "političku arenu", i da prepuste samo stručnjacima da se bave ovom oblašću i daju preporuke.
Izazovi tek predstoje
Uprkos dosadašnjim snažnim efektima vakcina, Španija još uvek ne sme da se opusti.
"Najveći izazov sa kojim se danas suočavamo je to što je još uvek nevakcinisano 30 odsto stanovništva. Da bismo vakcinisali dovoljno ljudi iz svih ciljnih grupa, neophodno je da to učinimo sa još 7,8 miliona stanovnika", kaže Lopez-Akunja.
Smatra da 70 odsto vakcinisane populacije ne dovodi do kolektivnog imuniteta.
Tanjug/AP Photo/Alvaro Barrientos
"Kolektivni imunitet je iluzija u slučaju koronavirusa. Ne možemo ga postići ni sa 70 odsto, ni sa 80 odsto ili 90 odsto, jer nemamo vakcine koje štite od infekcija i zaraza. One štite od teških bolesti i smrtnog ishoda, što je vrlo dobro, ali to nije ono što proizvodi kolektivni imunitet, jer razne varijante virusa izbegavaju vakcinu", rekao je.
On je dodao i da, iako je broj novozaraženih u Španiji smanjio, ipak i dalje prilično visok - nešto iznad 200 slučajeva na 100.000 stanovnika.
Zbog toga je upozorio da se ne sme prebrzo odlučiti o ukidanju ograničenja u cilju suzbiljanja pandemije, naglasivši da se to odnosi na celu Evropu.
Šta druge zemlje mogu da nauče?
Govoreći o tome šta bi druge evropske zemlje mogle naučiti iz španskog iskustva, Lopez-Akunja je rekao da vlade država moraju da preuzmu punu odgovornost za kampanju vakcinacije i da je sprovedu, "a ne da budu puki posmatrači".
"Vlade moraju da pokreću pitanja kroz mehanizme koje imaju zdravstveni sistemi - u Španiji je to bio nacionalni zdravstveni sistem koji se regionalno administrira. U drugim zemljama, neophodno je regulisati privatno zdravstvo", dodao je.
Smatra da vakcinacija mora da bude nacionalni prioritet, i da svi resursi moraju da budu u službi toga.
"Morate aktivno da radite na vakcinaciji, a ne da čekate da ljudi dođu do vas", zaključuje Lopez-Akunja.
Komentari (1)
maverik
08.09.2021 08:13
Vratio se iz Barselone pre 10ak dana. Gde god da sam krocio unutra morao sam da imam masku i da koristim sredstvo za ruke. Ako probas da to izvrdas ili obezbedjenje ili obicni ljudi reaguju. Isto tako, pricao sam sa lokalcima i niko od njih me nije davio sa "dr", "naucnicima" sa YT ili sa nekom od teroija zavere prskanje, cipovanje itd. Sve u svemu, koliko je do kriznog staba, zdravstvenog sistema toliko je do naroda...