Igre 
Brutalno ubistvo na Kosovu koje je diglo žene na noge: "Dosta nam je!"
Komentari02/09/2021
-21:08
Krajem avgusta, dva muškarca ostavila su krvavo i teško izudarano telo 18-godišnje devojke ispred bolnice u Uroševcu, na jugoistoku Kosova.
Nedugo potom, utvrđeno je da je Marigona Osmani bila seksualno zlostavljana i mučena dva dana dok nije podlegla povredama. Jedan od dvojice muškaraca bio je njen suprug za kog se udala dva meseca pre.
Vest o ubistvu, posebno zbog njegove brutalne prirode izazvala je proteste širom Kosova, od Uroševca do Prištine. Demonstranti su se okupili u Uroševcu 24. avgusta i simbolično bacili crvenu boju na policajce ispred lokalne stanice, uzvikujući da "policija ima krv na rukama", što je bila implikacija da su vlasti krive zbog svoje nemogućnosti da prestupnike drže iza rešetaka.
Dvojica osumnjičenih, Dardan Krivaća (29) i Arber Sejdiu (32) već su poznati policiji od ranije.
Preko stotinu prekršaja
Obojica su uhapšeni, s tim što je za Krivaćem policija tragala danima. Pre ubistva, Krivaća je imao rekord od 135 krivičnih dela, uključujući silovanje, iznudu, prevaru, zastrašivanje, pljačku, fizički napad, krađu i ubadanje policajca.
Njegovo saslušanje pred sudom je u međuvremenu odloženo iz zdravstvenih razloga. Lokalni mediji na Kosovu izvestili su da su ga drugi zatvorenici pretukli.
Ubistvo je izazvalo neviđen nivo besa, posebno među ženama, kaže sociolog i aktivistkinja Aurelja Kadriu, koja je učestvovala na avgustovskim protestima.
Povezane vesti
"Kada vam stalno prete, osećate se kao da treba da reagujete. Mislim da se tako osećaju mnoge žene na Kosovu. Nikada mi nije bilo bliže razmišljanje, koje imam u poslednjih nekoliko godina, da mogu umreti iz bilo kog razloga. Prva dva dana nakon što sam pročitala vest o ubistvu ove mlade žene, mišići su mi bili jako napeti, bila sam u stalnom vanrednom stanju", rekla je i nastavila:
"Ulaziš u taj način razmišljanja koliko god želiš da se boriš protiv njega. Koliko god da je muškaraca sa kojima koegzistirate, sa kojima živite, vi i dalje vidite potencijalnog ubicu u većini od njih. Mislim da nije nenormalno tako razmišljati jer je to i te kako prisutno i moguće"
Sada se postavlja pitanje može li ubistvo Marigone Osmani predstavljati prekretnicu za društvo?
"Ženama je zasigurno dosta", kaže Kadriu i nastavlja - "Ako se dogodi još jedan ovakav slučaj, verujem da protesti bili mnogo gori. Već nam je dosta"
Očekuje se da će vlada Kosova reagovati, a obećanja da će posao biti obavljen bez vidljivih rezultata posebno su uznemirujuća.
"Postoje hitni koraci i mere koji se mogu preduzeti kao što je da se femicid proglasi nacionalno hitnim slučajem jer u ovom trenutku, on to i jeste. Ovo nije način na koji društvo treba da funkcioniše, nije ono čemu bi trebalo da bude izloženo na nedeljnom ili svakodnevnom nivou", smatra Kadriju.
Više žena u parlamentu, a gde je zakonodavstvo?
Neuspeh u suzbijanju nasilja nad ženama na Kosovu rezultat je višedecenijskog institucionalnog zanemarivanja, pri čemu većina političkih lidera, gotovo isključivo muškaraca - nije uspelo da pruži prioritet ovom pitanju.
Povezane vesti
Na februarskim izborima u parlament Kosova je ušlo više žena, a kvota od 30 odsto lako je premašena u glasanju. Od 40 poslanica u parlamentu (od ukupno 120 članova), samo devet je izabrano korišćenjem sistema kvota na stranačkim listama.
Vjosa Osmani, koja je izabrana za predsenika, postala je druga žena na toj funkciji, što je presedan ne samo za Kosovo, već i za ostatak regije.
Međutim, promena moći i jače prisustvo žena na pozicijama odlučivanja nije značilo promenu u politici, barem ne za sada. Prisustvo političara na protestima, kao što je to bio slučaj sa ministarskom pravde Aljubljena Hadžiu, smatra se samo simboličnim činom u vreme kada tako nešto mora da se prevaziđe, smatra Kadiu.
Povezane vesti
"Naš bes, čak iako je nasleđen, prevazišao je simboliku. Sada želimo nešto konkretno, da se nešto uradi. Osećam da bi ovakav odgovor na naš otpor bio uspešan da je to bilo pre 10 godina, ali sada smo toliko ljuti i besni da simbolika nije dovoljna", rekla je.
"Ne želim da mi se političari pridružuju na protestima i zauzimaju mi prostor. Trebalo bi da mi ostavite moj prostor za žalbe, moj prostor da budem ljuta i da tražim odgovornost, a zadržite svoj prostor u kojem ste osobe koje donose rešenja, a ne da nam se pridružujete u žalbi na problem"
Jedno ubistvo na svake tri nedelje
U poslednjih deset godina ženska pitanja postala su neretka tema javnih rasprava. Ali, brojke su i dalje zapanjujuće.
Prema izveštaju Mreže žena Kosova za 2020. godinu, najmanje 74 žene su ubili njihovi muški partneri ili rođaci od 2017. do 2020. godine, čineći tako jedno ubistvo na svake tri nedelje. U većini slučajeva, žrtve su napadane ili zlostavljane pre ubistva.
Balkanska istraživačka mreža dodatno je otkrila da je broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici na Kosovu u porastu, sa 1.541 u 2018. na 1.915. u 2019, i nešto više od 2.000 u 2020.
Još jedno istraživanje koje je 2019. godine sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazalo je da je 66 odsto žena na Kosovu bilo žrtva nekog oblika nasilja od svojih muških partnera.
AP Photo/Visar Kryeziu
Veliki deo nasilja proističe iz činjenice da žene na Kosovu, posebno u ruralnim područjima, nisu u mogućnosti da nezavisno određuju svoju sudbinu - od zaposlenja do posedovanja imovine.
"Žene su i dalje u nepovoljnom položaju u društvu, nedostaju im mogućnosti za posao. Vrlo mali procenat žena deo je formalnog tržišta rada, a još manje žena deo je strukture koja donosi odluke. Tako da 50 odsto stanovništva zavisi od svojih partnera ili tradicionalnih porodičnih struktura, što održava tradicionalne modele življenja i organizovanja porodičnog života, koji ostavljaju žene zatvorene kod kuće da se brinu o deci i starijim osobama", kaže Ljura Ljimani, društvena aktivistkinja.
Međutim, stanovništvo Kosova sa prosečnom starošću od 30,8 godina, najmlađe je u Evropi, što znači da postoji nova generacija onih koji su voljni da se bore za prava žena.
"U poslednjih nekoliko godina smo svedoci eksponencijalnog rasta feminističkog pokreta i to ne samo na protestima koji su specifična reakcija na femicid, veći i generalno, poput skupova za 8. mart", dodaje Ljimani i nastavlja:
"Nasilje zasnovano na polu više se ne vidi samo kao pitanje o kojem bi žene trebalo da brinu. Ovo je rezultat višegodišnjeg rada feministkinja koje imaju svoju ideju o tome kako bi aktivizam trebalo da izgleda, pa izlaze na ulice i to pokazuju"
Ali, predstoji još mnogo posla, kažu, a sledeći potez je čvrsto u rukama institucija.
"Poslednji niz protesta u avgustu imao je vrlo konkretne zahteve, a aktivisti vide vladu kao deo problema, ako ne promene svoju politiku", kaže Ljimani.
"Napredna vlada ili ne, ako se neće direktno baviti činjenicom da je potrebna reorganizacija pravosudnog sistema, ne rade ništa od onoga što govore na papriu. Ovo je vreme za radikalne akcije, a ne za mlake izjave", zaključuje.
Duboko ukorenjeno pitanje
Eurisa Rukovci, osnivač publikacije "Grazeta", čije ime je kombinacija albanskih reči za ženu (Gra) i novina (gazena), veruje da je ubistvo Marigone Osmani učinilo da se žene osećaju kao da su prepuštene same sebi.
Problem je toliko duboko ukorenjen da je za većinu muškaraca u kosovskom društvu nasilje koje žene trpe još u velikoj meri nevidljivo, a društvu generalno nedostaje empatije mimo površnih izjava podrške.
"Postoji veliki uticaj patrijahalnog društva i institucija, mnogo je veći od protesta i donošenja zakona. Radi se o odvajanju mentaliteta koji hrani nasilje, toksičnost i mačoizam koji pogađaju žene u svim poljima njihovog života", kaže Rukovci i dodaje:
"Muškarci toga nisu svesni. Postoji gledište koje nedostaje, iskustvo koje nedostaje jer oni to ne doživljavaju. U patrijahalnim društvima nasilje je toliko normalizovano da je legitimisano kulturnim normama. Ljudi obično kažu: 'Zamisli da je to bila tvoja ćerka ili sestra?' Pa šta ako nije, zar ne možete zamisliti da je to čovek? Šta - ako ste u srodstvu, onda će vas to pogoditi, a ako nije onda je to zaslužila?", zaključuje.
(Priredila: T.T.)
Komentari (0)