Poljska preuzima predsedavanje EU: Bezbednost na vrhu agende, a gde je proširenje i može li Srbija konačno do klastera 3

Drugi put, otkako je članica Evropske unije, Poljska danas preuzima predsedavanje Savetom EU. Na tom mestu nasledila je Mađarsku, čije je šestomesečno predsedavanje, uz značajne rezultate, bilo suočeno sa brojnim izazovima. U aktuelnim geopolitičkim okolnostima, Varšavi će tokom narednih šest meseci bezbednost biti ključna stvar na agendi. Ipak, ono što najviše zanima region Zapadnog Balkana jeste koliko će na toj agendi visoko biti pitanje proširenja i hoće li Srbija uspeti konačno da otvori Klaster 3, nakon što joj je to ipak izmaklo krajem prošle godine.

Poljski premijer Donald Tusk nedavno je rekao da je u toku priprema za poljsko predsedavanje, te je naglasio važnost saradnje sa Evropskim parlamentom i svim njegovim grupama. U trenutnim nestabilnim uslovima zbog oružanih sukoba, Tusk je naglasio da Evropa mora da sarađuje i da i dalje ima šansu da postane "najsigurnije i najstabilnije mesto na svetu".

"Mnogo je posla pred nama, ali sam uveren da ćemo pronaći zajednički jezik gde bude potrebno", rekao je Tusk i dodao da će poljsko predsedavanje biti obeleženo akcijama koje se odnose na bezbednost u svim aspektima, uključujući politički, vojni, ekonomski, ekološki i ljudski.

Govoreći za Euronews Srbija, direktor strategije i istraživač u Centru za evropske politike Miloš Pavković kaže da Poljska nastoji da maksimizuje vojnu i civilnu podršku Ukrajini, da održi čvrstu politiku prema Rusiji i Belorusiji i da odgovori na šire bezbednosne izazove EU i njenih partnera.

Euronews

"Kao jedan od vodećih potrošača za odbranu u EU, sa izdvajanjima od 5 odsto BDP-a za ovu svrhu, očekuje se da Poljska zagovara povećanje izdvajanja EU za odbranu. Ključna inicijativa u ovoj agendi je predlog 'Istočni štit', koji se fokusira na jačanje vojnog prisustva i tehnoloških kapaciteta duž granica sa Rusijom i Ukrajinom. Osim vojne dimenzije, Poljska usvaja višedimenzionalni pristup bezbednosti, koji uključuje migracione, ekonomske i prehrambene aspekte", rekao je Pavković.

Kada je reč o ekonomiji - energetska bezbednost, poljoprivredna otpornost, i povećanje konkurentnosti takođe će biti u fokusu, sa ciljevima usklađenim sa Zelenom agendom. Poseban akcenat biće na diverzifikaciji izvora energije i razvoju nuklearne energije.

Otpravnica poslova u ambasadi Poljske u Srbiji Kamila Duda Kavecka rekla je nedavno da Poljska preuzima predsedavanje u periodu velike neizvesnosti i međunarodnih tenzija, zbog čega će glavni lajtmotiv predsedavanja biti bezbednost, pre svega vojna, koja je najočiglednija, ali i informaciona, energetska, ekonomska bezbednost.

Gde je tu proširenje?

Iako se o proširenju Evropske unije priča godinama, ono je poseban zamah dobilo izbijanjem rata u Ukrajini. Od tada su status kandidata za članstvo dobile Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Bosna i Hercegovina, ali na tom putu vrlo često, osim verbalne podrške potencijalnim članicama, pomaka ima jako malo. 

Na svom putu ka EU zasad je najdalje otišla Crna Gora, koja je 2024. završila optimistično kad je reč o evrointegracijama. Srbija, sa druge strane, već tri godine nije otvorila nijedan klaster, iako je klaster 3 tehnički spreman. Može li poljsko predsedavanje nešto da promeni?

"Poljska je uverila zainteresovane strane i javnost na Zapadnom Balkanu da neće biti primene 'dvostrukih standarda' u procesu proširenja EU, čime se garantuje da proširenje na Istok neće imati prioritet u odnosu na Jugoistok. U tom kontekstu, pozitivni odnosi između Beograda i Varšave, dodatno ojačani nedavnom državnom posetom Donalda Tuska Beogradu, pružaju novu perspektivu za napredak Srbije na putu ka članstvu u EU. Uprkos postojećim razlikama i neslaganjima, posebno u oblasti spoljne politike, čini se da postoji prostor za konstruktivan napredak", kaže Pavković.

Tanjug/Jadranka Ilić

Kako napominje, sa Poljskom na čelu, Srbija će verovatno imati prijemčivog i podržavajućeg sagovornika. Međutim, kako je naglašeno opreznim izjavama poljskog predstavnika u vezi sa vremenskim okvirom za otvaranje klastera 3, ovo pitanje ostaje uslovljeno kredibilnim dokazom posvećenosti Srbije i njenom sposobnošću da iskoristi ovu priliku.

"U svetlu nedavnih masovnih protesta i rastućih tenzija sa Prištinom, ključno je odgovoriti na skepticizam pojedinih zemalja članica EU, pre svega Holandije i baltičkih država. Ukoliko rukovodsvo Srbije zaista krene u obračun sa korupcijom, kako je to najavio nedavno predsednik Vučić, to će svakako poslati pozitivnu poruku državama članicama EU u kontekstu jačanja vladavine prava. S druge strane, odnosi sa Prištinom predstavljaju posebno izazovan segment jer ne zavise isključivo od Beograda, a dinamika odnosa je nepredvidljiva u poslednjih nekoliko godina", istakao je Pavković.

Govoreći upravo o baltičkim zemljama, Pavković kaže da su one i dalje među najskeptičnijim članicama EU, navodeći kao glavne razloge slabu usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnopolitičkom strategijom EU i, pre svega, njeno odbijanje da uvede sankcije Moskvi.

"Slično tome, iako generalno ima simpatije prema Srbiji, Poljska ostaje čvrsto privržena principima proširenja zasnovanim na zaslugama. Da bi poljsko predsedavanje ostvarilo svoj potencijal kao zagovornik Srbije i pridobilo skeptične baltičke države, Srbija mora preuzeti inicijativu. Simbolični potezi, poput usklađivanja sa deklaracijama visokog predstavnika EU o ratu u Ukrajini ili usvajanja određenih paketa sankcija, mogli bi da pokažu kredibilnu posvećenost. Takvi koraci bili bi od ključnog značaja za prevazilaženje rezervi baltičkih država i napredak Srbije na putu evropskih integracija. U tom kontekstu, Poljska može igrati ulogu mosta između Srbije i Baltika (Litvanija, Letonija, Estonija) s obzirom da Srbija nema diplomatska predstavništva u ovim trima državama", istakao je Pavković.

Po čemu će se pamtiti mađarsko predsedavanje?

Tokom svog predsedavanja, Mađarska je postigla značajne rezultate uprkos suočavanju s brojnim izazovima, kaže Pavković.

"Među tim dostignućima su potpisivanje Budimpeštanske deklaracije o konkurentnosti EU, priprema 15. paketa sankcija protiv Rusije, napredak u poljoprivrednoj politici kroz postavljanje temelja za buduću Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP), kao i, najznačajnije, dugo očekivano punopravno članstvo Bugarske i Rumunije u šengenskom prostoru", rekao je on.

profimedia

Takođe, Mađarska je dala veliki značaj proširenju EU, s posebnim fokusom na Srbiju, zadržvajući klaster 3 visoko na agendi.

"Ipak, reputacija Mađarske kao 'crne ovce' EU umanjila je ove napore, jer je njena podrška Srbiji često izazivala sumnju i distanciranje među drugim državama članicama, s obzirom na mešoviti učinak Beograda u oblasti vladavine prava i usklađivanja sa zajedničkom spoljnopolitičkom agendom EU", dodao je on. 

Ostaće zabeleženo da su tokom mađarskog predsedavanja održane dve međuvladine konferencije između Evropske komisije i vlade Albanije, u oktobru i decembru 2024. godine, i da je Albanija uspela za svega nekoliko meseci da otvori dva klastera (klaster 1 i klaster 6). Takođe, Crna Gora je zatvorila 3 poglavlja u pregovorima u decembru na međuvladinoj konferenciji, i time se značajno približila cilju članstva, za koje se nada da može dostići do 2028. godine. 

"Uprkos napetim bilateralnim odnosima Mađarske i nekih država članica EU, njeno predsedavanje Savetu može se okarakterisati kao izrazito uspešno u različitim oblastima politike EU", zaključio je Pavković.