Igre 
Neformalni sastanak lidera EU u Briselu: Ko će zauzeti ključne pozicije u evropskim institucijama?
Komentari17/06/2024
-18:50
Lideri EU sastatili su se danas na neformalom sastanku u Briselu na kojem će razgovarati o raspodeli vodećih funkcija u evropskim institucijama.
Kako javlja dopisnica Euronews Srbija, diskutovaće se o predlozima za mesto predsednika Evropske komisije, visokog predstavnika za spojnu politiku i bezbednost, kao i o predsedniku Evropskog saveta.
U pitanju je neformalni sastanak i lidere očekuje još jedan zvanični za nedelju dana, tačnije krajem ovog meseca 27. i 28. juna, kada će oni i definitivno izaći sa imenima za ove tri funkcije koje se spominju.
Međutim, sa druge strane, u javnosti se pominje da već postoji veliki konsenzus među liderima zemalja članica, da su na neki način te pozicije već raspoređene i da bi već večeras moglo da se zna koga će oni predložiti Evropskom parlamentu za te funkcije. Što se tiče imena, ono najčešće pominjano kada je u pitanju predsednik Evropske komisije jeste zapravo predsednica, odnosno Ursula von der Lajen. Najizvesnije je da će lideri dati podršku njoj s obzirom na to da ona dolazi iz Evropske narodne partije koja je osvojila najviše mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.
S obzirom na to da je ovo neka vrsta političke trgovine, ostala dva pomenuta mesta, trebalo bi da zauzmu oni koji su drugi i treći po broju mesta u Evropskom parlamentu, dodala je dopisnica Euronews Srbija iz Brisela.
Prema njenim rečima, nisu samo političke grupacije te koje se uzimaju u obzir, nego se gleda i da bude jednak odnos polova kao i geografski elemnt da ne budu svi iz istih zemalja ili sa istog dela Evrope, već da cela Evropa bude obuhvaćena.
U tom kontekstu socijalisti koji će imati 136 mesto u novom sazivu Evropskog parlamenta, traže da iz njihovih redova bude novi predsednik Evropskog saveta, a kao ime koje se najčešće pominje je ime bivšeg portugalskog premijera Antonija Košte.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Povezane vesti
Ostaje još jedna važna funkcija, nama posebno važna, a to je mesto šefa Evropske diplomatije na kome je i dalje Žozep Borelj. Najidealnija za sada, po onome što se govori u javnosti, jeste aktualna estonska premijerka Kaja Kalas. Ona dolazi iz Grupe Obnovimo Evropu, koja je treća po broju poslanika u novom sazivu Evropskog parlamenta. Iako su oni izgubili oko 20 evropskih poslanika, imaće ih 80 u ovom novom sazivu. Upravo funkcija visokog predsednika za spojenu politiku i bezbednost se bavi i trećim zemljama gde spada i Srbija, dakle zemljama koje nisu članice, ali i dijalogom Beograda i Prištine.
"Zadovoljan sam konsenzusom koji se najavljuje. Pitanje je da li će taj konsenzus da bude postignut, zato imamo ovu neformalnu večeru danas. Ja sam optimističan da će do njega doći i mislim da je Ursula fon der lajen odlična da nastavi da bude na poziciji predsednice Evropske komisije. Ne očekujem da naša nova vlada zauzme drugačiji stav, jer će nova holandska vlada po pitanju Evrope, NATO-a, Ukrajine nastaviti poziciju ove vlade", rekao je premijer Holandije Mark Rute.
Tanjug/AP/Omar Havana
Sastanku prisustvuje i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
"U ime Evropskog parlamenta radujem se da diskutujemo o ishodima evropskih izbora sa liderima vlada i država zemalja članica. Ja ću istaći tri stvari: Prvo da je demokratija živa, da izgleda da proevropske snage mogu da nastave saradnju u narednim godinama. Drugo, zahtevi parlamenta i rezultati se moraju uzeti u obzir prilikom izbora predsednika Evropske komisije i mogu da potvrdim da je većina političkih grupa u parlamentu podržava proces vodećeg kandidata", rekla je Mecola.
Šolc očekuje brzo donošenje odluke o predsedniku EK
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je večeras da je uveren da će Evropska unija moći brzo da se dogovori o narednom predsedniku Evropske komisije i ocenio da je to neophodno jer Evropa prolazi kroz teška vremena.
"Imajući u vidu da politička platforma koja je do sada podržavala predsednicu (Evropske komisije Ursulu fon der Lajen) u parlamentu ponovo ima većinu, verujem da će biti moguće brzo pronaći smisleno rešenje", rekao je Šolc novinarima po dolasku na samit lidera EU u Briselu.
On je dodao da je važno da se odluka donese brzo jer, kako je naveo, "živimo u teškim vremenima i važno je da znamo šta je budućnost Evrope", prenosi Reuters.
Povezane vesti
Ursula fon der Lajen – favorit za čelo Evropske komisije
Od kada je objavila da će se ponovo kandidovati za predsednicu Evropske komisije, Ursula fon der Lajen se smatra nespornim favoritom za tu funkciju. Šezdesetpetogodišnja Nemica je bila na čelu izvršne vlasti EU tokom nekoliko uzastopnih kriza u prethodnih pet godina, osiguravajući istovremeno i da zakonodavna vlast održi svoju izvornu ambiciju.
Njen izrazito centralizovani način rada, dalekosežni Zeleni dogovor, reakcija na proteste poljoprivrednika, i što je najvažnije, njen početni odgovor na rat Izraela i Hamasa kada se rukovala sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom, nekada su posmatrani kao prepreke na putu do drugog mandata.
Ipak, ubedljiva pobeda Evropske narodne partije (EPP) na junskim izborima i 190 mesta u Evropskom parlamentu koje će te snage desnog centra imati, otklonile su zabrinutost. Fon der Lajen je već započela pregovore sa Socijalistima i Liberalima o izgradnji centrističke koalicije bez formalnog uključivanja tvrdo desnih snaga italijanske premijerke Đorđe Meloni.
EPA-EFE/Denis Balibouse
Povezane vesti
Fon der Lajen, koja je članica Evropskog saveta, prisustvovaće današnjem samitu, ali će se povući kada počne razgovor o kandidatima. Ukoliko dobije blagoslov evropskih lidera, sledeća stanica za nju će biti Evropski parlament, gde mora da dobije podršku većine novoizabranih poslanika, a to znači 361 glas.
Uoči izbora, Briselom su se raširile spekulacije o mogućim alternativama Ursuli fon der Lajen.
Imena koja su bila u igri iz redova EPP su hrvatski premijer Andrej Plenković, Klaus Johanis iz Rumunije, Kirjakos Micotakis iz Grčke, ali i aktuelna predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Bivši premijer Italije Mario Dragi je bio još jedna alternativa koja je provejavala u medijskim naslovima. Ali taj predlog, koji se pripisuje francuskim zvaničnicima kao strategija za dobijanje ustupaka od Fon der Lajen, uvek je bio na klimavim nogama. Dragi nije povezan ni sa jednom političko strankom, i njegovo imenovanje bi potpuno poremetilo igru trgovanja funkcijama.
Antonio Kosta na čelu Evropskog saveta?
Socijalisti i demokrate zauzeli su drugo mesto na evropskim izborima, i imaće 136 mesta u Evropskom parlamentu. Ipak, taj rezultat ne umanjuje njihove ambcije.
Porodica stranaka levog centra se fokusirala na poziciju predsednika Evropskog saveta, To je posao koji ne podrazumeva zakonodavna ovlašćenja ali u vremenima krize dobija posebnu važnost. Lideri se tada okupljaju na hitnim sastancima da bi doneli ključne odluke.
Aktuelni predsednik Evropskog saveta je Šarli Mišel, belgijski liberal koji ne može ponovo da bude izabran zato što je odlužio dva uzastopna mandata od 2,5 godine. Ali njegovo predsedavanje je izazivalo različite reakcije. Njegov neuspešni pokušaj da se kandiduje na evropskim izborima ranije ove godine je razotkrio opasnosti kandidovanja nekog relativno mladog (i ambicioznog) za vođenje Evropskog saveta.
Tanjug/AP/Ana Brigida
Socijalisti su osetili da postoji prostor za njih i odigrali su na kartu veterana Antonija Koste, 62-ogodišnjeg političara koji je bio premijer Portugala između 2015 i 2024. godine. Tokom njegovog mandata postao je veoma cenjen zbog konstruktivnih stavova i pristupačnog karaktera.
On je u novembru 2023. godine podneo ostavku nakon što je nekoliko članova njegovog kabineta optuženo za korupciju i trgovinu uticajem. Kosta je bio osumnjičen da je omogućio neke od tih neregularnih poslova koji su se ticali koncesija za rudarenje litijuma, zelenog vodonika i projekta data centra.
Ubrzo posle ostavke tužioci su priznali da su pobrkali ime Antonija Koste, sa imenom ministra ekonomije Antonija Koste Silve u transkriptu prisluškivanja. Upravo ta greška, uz još neke, je potkopala pravni slučaj.
Ukoliko se lideri EU budu predomislili kada je reč o Kosti, alternativa bi mogla da bude Mete Frederiksen iz Danske, ali je ona negirala da je zainteresovana za bilo koju visoku EU funkciju.
Takođe, i Mario Dragi je pominjan kao kandidat i za ovu poziciju.
Kaja Kalas – ime u prvom planu za poziciju visokog predstavnika
Porodica liberalnih stranaka Obnovimo Evropu, koja je sa 102 spala na 80 mesta u Evropskom parlamentu, takođe želi da dobije jednu od ključnih funkcija u EU, uprkos tome što je njihov rezultat razočaravajući.
Zbog toga što su Socijalsti čvrsto fokusirani na Evropski savet, liberalima ostaje otvoren put ka poziciji visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Od kako se blok bavi globalnom krizom, ta pozicija je dobila na značaju, ali njena efikasnost i dalje ostaje ograničena zbog principa jednoglasnosti.
Trenutno je visoki predstavnik Žozep Borelj, nepokolebljivi socijalista koji je često frustrirao diplomate zbog toga što je delovao "van scenarija" i što je delio lične stavove koji nisu usaglašeni u 27 država članica.
Pri izboru njegovog naslednika geografija bi mogla da odigra značajnu ulogu. Pošto deluje da će Evropska komisija i Evropski savet otići ka zapadu i jugu Evrope, veruje se da bi pozicija visokog predstavnika trebalo da pripadne istoku.
profimedia
Dvostruki kriterijum liberalne i istočne Evrope značajno smanjuje listu kandidata i gura estonsku premijerku Kaju Kalas u prvi plan. Tokom prethodne dve godine Kalas je bila vodeći glas u odgovoru na rusku invaziju u Ukrajini. Pozivala je blok da usvoji strože sankcije protiv Kremlja i da kazni zapadne saveznike koji ne uspevaju da isporuče obećanu municiju Kijevu.
Njena politika se smatrala "tvrdom" i previše "baltičkocentričnom", ali je brutalna realnost rata donela bodove na njen konto. Ona je sada ozbiljan kandidat za budućeg šefa spoljne politike EU.
Ukoliko bude imenovana, moraće da dokaže da može ubedljivo da govori i o drugim regionima kao što su Afrika, Bliski istok i Latinska Amerika.
"Njeno ime ne predstavlja crvenu liniju za bilo koga. Pozicija visokog predstavnika je u velikoj meri određena mandatom koji obezbeđuju države članice", rekao je diplomata.
Još jedan liberalni kandidat jeste Belgijanac Aleksander de Kro, koji je nedavno podneo ostavku na mesto premijera, ali bi njegovo zapadnoevropsko poreklo moglo da mu bude otežavajući faktor u ovoj konstelaciji snaga.
Kriterijumima odgovara Radoslav Sikorski, bivši poslanik u Evropskom parlamentu koji je sada ministar spoljnih poslova Poljske. On snažno podržava Ukrajinu, ali je povezan sa EPP-om.
Preporuka za vas
Komentari (0)