Igre 
Krize se nizale jedna za drugom: Svi događaji koji su obeležili petogodišnji mandat Evropskog parlamenta
Komentari04/05/2024
-19:30
Evropski parlament je zatvorio poslednju plenarnu sednicu u svom devetom mandatu. Poslanici se sada vraćaju u svoje matične zemlje kako bi se pripremili za izbore u junu na kojima će birači izabrati 720 članova koji će služiti novi mandat u ovom zakonodavnom telu.
Mnogima u parlamentu dobro će doći predah nakon pet godina "plivanja" u ogromnom nizu globalnih vanrednih situacija, ali i sa rasprava o spornim zakonima i borbi sa kriznim PR katastrofama.
"Nikada ne bih mogla da predvidim koliko smo uspeli da postignemo, ali i koliko smo kriza i izazova morali da prevaziđemo i da se sa njima nosimo", rekla je za Euronews predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Međutim, dok se zavesa dosadašnjeg saziva spušta, pročitajte kojih je to 11 trenutaka obeležilo prethodni mandat EP-a.
Uspon Ursule fon der Lajen
Tanjug/AP/Johanna Geron
Pošteno je reći da se Ursula fon der Lajen pojavila iz vedra neba.
Političarka koja je rođena u Briselu bila je, ironično, uglavnom nepoznata ličnost sve do leta 2019, pošto je služila u saveznoj vladi kancelarke Angele Merkel i imala nekoliko resora - odbrana je bio poslednji.
Njen uspon dogodio se u tren oka nakon što je Evropski savet, pod snažnim uticajem Emanuela Makrona, odbacio kandidaturu Manfreda Vebera, pretpostavljenog kandidata, za čelo Evropske komisije.
Povezane vesti
Pošto je Veber bio van slike, Evroska narodna partija desnog centra (EPP) požurila je da nađe novog kandidata iz svojih redova. Tada je Makron navodno "izvukao" Fon der Lajen niotkuda, pozdravljajući je kao pragmatičnog konzervativca koji bi takođe mogao da zadovolji liberalne, socijalističke i zelene frakcije. S tim se složio čak i Viktor Orban.
Premda je Parlament besno reagovao na urušavanje Spitzenkandidaten sistema (kandidati koje stranke biraju za najviši položaj), francuski predsednik im se glasno protivio. Konačno, Fon der Lajen je izglasana sa 382 glasa "za", samo devet glasova iznad potrebih 374, što je rekordna razlika.
"Auld Lang Syne"
AP Photo/Francisco Seco
Bregzit je za Brisel bio težak zalogaj za progutati. Povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva bila je dugotrajna, mučna vežba koja je testirala granice diplomatske dobre volje.
Za kraj je "zvonilo" 29. januara 2020. kada su poslanici EP dali saglasnost na sporazum kojim je Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično napustilo EU nakon 47 godina članstva, čime je postalo ujedno i prva država koja je to učinila.
Odmah nakon što su objavljeni rezultati glasanja (621 "za" i 49 "protiv"), poslanici su ustali, uhvatili se za ruke i počeli da pevaju "Auld Lang Syne", popularnu škotsku pesmu koja podseća na kraj dugogodišnjeg prijateljstva.
Potresni trenutak propraćen je aplauzima, zagrljajima i suzama. Nekoliko dana kasnije, parlament je izvršio preraspodelu upražnjena 73 mesta koja su ostala nakon odlaska birtanskih poslanika.
Čekajući Godoa
AP Photo/Jacquelyn Martin
Suočena sa pandemijom koja se javlja jednom u veku, EU je prešla na zajedničku kupovinu vakcina protiv kovida, stavljajući veliki novac na sto farmaceutskih multinacionalnih kompanija. Dok su početne isporuke bile razumljivo spore zbog ogromne globalne potražnje, jedna kompanija je prešla sve pragove kašnjenja - AstraZeneca.
Povezane vesti
Kompanija se obavezala da će obezbediti 90 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, ali je ubrzo smanjila taj cilj na samo 30 miliona.
Parlament je polako počeo da se vraća u realnost održavanjem virtuelnog saslušanja kako bi ispitao izvršne direktore farmaceutskih kompanija, koji su bili preplavljeni pitanjima o proizvodnji, ovlašćenjima i rasporedu. Neizbežno, svi prsti su bili uperani u izvršnog direktora AstraZeneke Paskala Soriota, koji se smatra glavnim krivcem.
"Kako je moguće da nemate pojma?", pitala ga je finska poslanica u EP Silvija Modig, koja ga je nazvala "komadom sapuna" zbog njegovih zbunjujućih izjava o isporukama.
Povezane vesti
Zbogom Davidu Sasoliju
AP Photo/Jacquelyn Martin
U ranim satima 11. januara 2022. godine objavljeno je da je preminuo David Sasoli, predsednik Evropskog parlamenta.
Ovaj šezdesetpetogodišnji italijanski socijalista je duže vreme imao problema sa zdravljem i prethodno je čak hospitalizovan. Ipak, ova objava potresla je grad jer je on bio omiljena ličnost širom političkog spektra.
Parlament je bio domaćin komemorativnog događaja sa poslanicima i liderima, koji je započeo hvalospevom i koji je na italijanskom jeziku izgovorila njegova naslednica Roberta Mecola.
"Evropa je izgubila lidera, demokratija je izgubila šampiona i svi smo izgubili prijatelja", rekla je Mecola i nastavila: "Čovek velike vizije i dubokih uverenja, uvek je znao da vrednosti u koje je verovao pretoči u konkretna dela".
Sasoli je sahranjen u Rimu nakon državne sahrane u bazilici Santa Maria degli Angeli.
"Dokažite da ste uz nas"
AP Photo/Jacquelyn Martin
Dok su ruski projektili padali iznad Kijeva, a sudbina Ukrajine bila neizvesna, predsednik Volodimir Zelenski je sproveo hrabro geopolitičko prestrojavanje podnošenjem zahteva za članstvo EU.
Nastojeći da odagna sve sumnje u svoje prave ambicije, Zelenski se praktično pridružio vanrednoj sednici Evropskog parlamenta 1. marta 2022. i izneo argumente za svoju ratom razorenu naciju, obećavajući da ih "niko neće slomiti".
"Borimo se za svoja prava, za naše slobode i sada se borimo za opstanak. Takođe se borimo da budemo ravnopravni članovi Evrope", rekao je Zelenski poslanicima EP.
"Dokažite da uz nas. Dokažite da nas nećete pustiti. Dokažite da ste zaista Evropljani. I tada će život pobediti smrt i svetlost će pobediti tamu. Slava Ukrajini!"
Govor je odmah postao jedna od najstrastvenijih, nezaboravnih molbi ikada izrečenih u EP. Čak se i prevodilac "slomio", savladan emocijama.
"Katargejt", skandal nad skandalima
profimedia
Nije da nikada nije bilo političkih skandala u EP, ali niko nije bio spreman za oluju koja ga je pogodila u decembru 2022.
Belgijska policija otkrila je postojanje šeme "gotovina za uslugu" koja uključuje velike svote novca i "značajne" poklone koje su navodno plaćali Katar i Maroko kako bi uticali na donošenje odluka u EP. Obe zemlje i dalje negiraju bilo kakvo krivično delo.
Slučaj je doveo do hapšenja potpredsednice Eve Kaili, zvezde u usponu u parlamentu, zajedno sa njenim partnerom Frančeskom Đorđijem, dugogodišnjim akreditovanim pomoćnikom. Kaili je navodno "uhvaćena na delu" pokušavajući da se reši torbi napunjenih gotovinom, što je dovelo do automatskog ukidanja njenog imuniteta. U zatvoru je provela više od četiri meseca.
Optužbe za korupciju podignute su i protiv Marka Tarabele i Andree Kozolino, dvoje poslanika, i Pjera Antonija Pancerija, bivšeg poslanika u EP koji je kasnije sklopio nagodbu sa tužiocima u zamenu da prizna svoju ulogu u podmićivanju i podeli detalje "o šemi".
Kaili, Tarabela i Kozolino negirali su Pancerijeve tvrdnje i osporili krivične prijave, nazivajući ih neosnovanim i insistirajući na tome da su nevini.
Ipak, vrtlog optužbi, policijskih racija, procurelih priznanja i upiranja prstom između pravnih timova, pokazao se veoma štetnim za Parlament, koji se trudio da donese novi kodeks ponašanja u očajničkom pokušaju da obuzda jednu od svojih najgorih PR kriza u istoriji.
Nažalost, bauk stranog uticaja se vratio da proganja ovu instutuciju u obliku Rašngejta i Čajnagejta.
Žestoka bitka za prirodu
EPA-EFE/RONALD WITTEK
Mandat EP-a 2019-2024 doveo je do dalekosežnih, ambicioznih zakona, od kojih se o nekima intenzivno pregovaralo i raspravljalo sve do cilja. Ali, niko se nije približavao Zakonu o obnovi prirode, predlogu za postepenu rehabilitaciju kopnenih i morskih područja EU degradiranih klimatskim promenama i ljudskim aktivnostima.
Tekst je bio prilično niskog profila u poređenju sa drugim delovima Zelenog dogovora koji su privukli veću pažnju. Međutim, u proleće 2023. godine, Evropska narodna partija (EPP) započela je punu kampanju za obaranje zakona, tvrdeći da bi to ugrozilo proizvodnju hrane, povećalo maloprodajne cene i uništilo tradiconalnu egzistenciju poljoprivredika.
Tačke razgovora direktno su osporavali progresivni poslanici EP, organizacije za zaštitu životne sredine, pravni naučnici, pa čak i multinacionalne kompanije, koji su rekli da je obnavljane prirode neophodno za održavanje prosperitetne ekonomije i održivih lanaca snabdevanja.
EPP je nastavila sa kontroverznim pritiskom na društvenim mrežama, čak i do tvrdnji da će zakon pretvoriti grad Rovanijemi, u kojem "živi" Deda Mraz, u šumu.
Iako je parlament na kraju odobio razvodnjeniju verziju zakona sa 329 glasova "za" i 275 "protiv", bitka je utrla put za šire osporavanje Zelenog dogovora uoči izbora 2024.
Decembarski maraton
AP Photo/Jacquelyn Martin
Kako su se izbori bližili, Parlament se ubacio u "šestu brzinu" da zatvori što više zakonodavnih dosijea. Koncentrisani napori su dostigli vrhunac u decembru 2023. godine kada su poslanici uspeli da postignu privremeni sporazum sa državama članicama o dva najznačajnija zakona u mandatu: Zakon o veštačkoj inteligenciji, prvi u svetu pokušaj da se zauzda revolucionarna tehnologija i novi Pakt o migracijama i azilu, sveobuhvatna reforma migracione politike bloka.
Ipak, nije bilo lako. Zakon o veštačkoj inteligenciji zaključen je nakon rekordnih razgovora koji se protezali preko 35 sati u tri uzastopna dana, dok su poslanici stajali na svom terenu da prošire listu zabranjenih praksi koje bi mogle da krše osnovna prava. Pregovori o Novom paktu podeljeni su na nekoliko sednica kako bi se Parlamentu i Savetu omogućilo da donesu pet odvojenih, ali međusobno povezanih zakona.
Na klasičan briselski način, oba ugovora su proslavljena kao "istorijska".
"Prestanite da budete dosadni"
AP Photo/Jean-Francois Badias
Odevena u crno, Julija Navaljni pojavila se pred EP krajem februara 2024. godine, samo nekoliko dana nakon što je njen suprug Aleksej Navaljni umro pod sumnjivim okolnostima u zatvoru u Rusiji.
Julija je odala počast hrabrosti pokojnog supruga tako što je odvažno rekla poslanicima da "stave novac tamo gde su im usta", odnosno da preduzmu radnje kojima će potkrepiti svoje izjave i stavove.
"Ako zaista želite da pobedite Putina, morate da postanete inovatori. Morate prestati da budete dosadni", rekla je ona.
"Ne možete povrediti Putina drugom rezolucijom ili drugim setom sankcija koji se ne razlikuje od prethodnog. Ne možete ga pobediti misleći da je on čovek od principa koji ima moral i pravila. On nije takav. I Aleksej je to odavno shvatio. Nemate posla sa političarem, već sa krvavim monstrumom", rekla je ona.
Njeno obraćanje završeno je gromoglasnim ovacijama.
EU na sudu
AP Photo/Jean-Francois Badias
Ova lista ne bi bila upotpunjena bez trunke međuinstitucionalne drame.
U protekloj deceniji, EP je predvodio optužbe protiv Viktora Orbana i "demokratskog nazadovanja" u Mađarskoj. Ova tema je bila lajtmotiv i poslednjeg mandata u kojem su poslanici EP izglasavali razoluciju za rezolucijom uz sve oštriji ton.
Ovo objašnjava zašto je Parlament besno regovao kada je Evropska komisija Budimpešti deblokirala 10,2 milijarde evra kohezionih fondova koji su prethodno bili zamrznuti zbog zabirnutosti oko vladavine prava. Jedan deo zakonodavaca je tu odluku "dočekao na nož", rekavši da reforma pravosuđa koju je uvela Orbanova vlada "nije ispunila neophodne uslove".
Činjenica da je EK deblokirala novac dan pre ključnog samita EU na kojem je Orban i zapretio, dodatno je podstakla optužbe o zakulisnim poslovima i quid-pro-quo mahinacijama, što je Fon der Lajen negirala.
Ipak, Evropski parlament je u martu 2024. podneo tužbu protiv Komisije, što je radikalan potez koji je obuhvatio večnu borbu bloka da održi svoje fundamentalne vrednosti suočene sa regresivnim silama.
Preporuka za vas
Komentari (0)