Velika promena u Briselu: Zelene zgrade, širi trotoari i manje parking mesta

Već godinama Brisel zaostaje za drugim evropskim gradovima kada je u pitanju kvalitet života, ali se sada glavni grad Belgije nada da će izmeniti tu sliku radikalnom novim urbanim planom poznatim kao "Dobar život".

Dok su Pariz, Beč i Barselona transformisali svoje urbane pejzaže novim parkovima, održivim stambenim projektima i zelenim kvartovima, Brisel je zadržao donekle neuglađen imidž sa ulicama prepunim automobilima i javnim prostorima punim betona, piše briselski portal Politiko.

Plan izgradnje grada "Dobar život" podrazumevao bi šire trotoare, zelenije javne prostore i održive zgrade, koji bi postali norma širom belgijske prestonice, uz zabranu rušenja i postepeno smanjivanje parkiranja na ulici.

U intervjuu za Politiko, briselska državna sekretarka za urbanizam Ans Persons, koja nadgleda plan, rekla je da će to osigurati kvalitet života i da je kvalitet javnog prostora u centru svakog projekta koji se sprovodi u gradu. 

Ali usvajanje novih pravila neće biti lako, navodi portal. Regionalnoj koalicionoj vladi koja se oslanja na levicu preostalo je manje od šest meseci mandata i moraće da prevaziđe nekoliko zakonodavnih prepreka da bi odobrila "Dobar život" pre izbora u junu.

profimedia

Mnogi stanovnici, posebno vozači, još se ljute zbog vladinog plana mobilnosti "Dobar potez" koji ima za cilj da automobile zadrži van centra grada.

Ako budu usvojena na vreme, nova pravila bi mogla da podstaknu društvene tenzije neposredno pre nego što ljudi izađu na birališta, navodi Politiko.

Plan "Dobar život" ima za cilj da u potpunosti ispiše gradske propise glavnog grada, koji datiraju iz 2007. i koji su potpuno zastareli, navodi Persons.

Brisel je tada bio veoma različit demografski i nismo se bavili stvarima poput pandemije ili ekstremne vrućine, pitanjima sa kojima moramo da se bavimo danas, objasnila je ona.

profimedia

Jedan od predloga predviđa proširenje širine trotoara sa 1,2 metra ili manje, na minimum dva metra, stvarajući prostor za udobnije kretanje i omogućavajući osobama sa invaliditetom i roditeljima sa kolicima da lakše priđu gradu.

Plan se, takođe, bavi klimatskim promenama sa novim minimalnim zahtevima za drveće i zelene površine: najmanje pet odsto uskih ulica mora biti rezervisano za zelenilo, dok šire saobraćajnice moraju da odvoje najmanje 15 odsto svoje površine za vegetaciju.

Ove mere znače da će biti manje prostora za parkiranje na ulicama, što stvara dramatičnu perspektivu u gradu, imajući u vidu nasilne proteste kao reakciju na plan "Dobar potez" za smanjenje saobraćaja u prestonici.

Uprkos potencijalnoj reakciji, Persons je rekla da je preispitivanje načina na koji se koriste putevi i javni prostori ključni deo plana.