Nemačka pred recesijom: "Izraz polarna zima nije potekao sa ruske strane, već sa nemačke, njihove prognoze su brutalne"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/09/2022

19:51

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Evropi cene nezaustavljivo rastu, a inflacija je u većini zemalja blizu dvocifrene. Najnoviji izveštaj Bundesbanke ukazuje da nemačka ekonomija ide ka recesiji i prognozira rast cena od 10 odsto. Stručnjaci smatraju da bi pad privredne aktivnosti u najvećoj ekonomiji Evrope mogao imati značajne posledice i na srpsku ekonomiju, s obzirom da je Nemačka jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera i među najznačajnijim investitorima naše zemlje.

U izveštaju se navodi da se gomilaju znakovi recesije u nemačkoj ekonomiji u smislu jasnog, široko rasprostranjenog i produženog pada u ekonomskoj aktivnosti, a i izrazitiji pad privrede se očekuje u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu sledeće godine.

"Visoka inflacija i neizvesnost u snabdevanju energijom i troškovima u vezi sa tim pogađaju ne samo industrije koje intenzivno koriste struju i gas i njihov izvoz i investicije, već i privatnu potrošnju i uslužnu deltanost koje zavise od toga", naveli su iz centralne banke.

"Nemačka preduzeća su uticala na ubrzanje stope rasta srpske privrede"

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da dubinu krize najbolje oslikava najnoviji podatak o takozvanoj industrijskoj inflaciji u Nemačkoj, koja, prema podacima zavoda za statistiku Demostat u avgustu beleži rast od čak 45,8 odsto. Toliko su praktično porasle proizvođačke cene pogurane cenama energenata.To je rekord koji nije zabeležen od 1949. godine kada je nemački statistički zavod počeo da objavljuje podatke, nadmašivši rekordni rast od 37,2 odsto u julu.

"Mi smo zemlja koja je dobro uključena u evropske privredne tokove, posebno hoću da istaknem tu vezu Srbije i Nemačke. Dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene se odvija sa Evropskom unijom, a Nemačka je tu partner broj jedan. Najveći broj preduzeća od 2014. godine, kada je donet Zakon o ulaganju, koja su zahvaljujući subvencijama, jeftinom gasu, električnoj energiji, dobroj infratsrukturi i jeftinoj radnoj snagi došla u Srbiju je iz Nemačke", izjavio je Savić u emisiji Euronews centar.

On je napomenuo da su sva ta preduzeća značajno uticala na ubrzanje stope rasta naše privrede, koje su do početka pandemije bile vrlo visoke.

"Sada, međutim, možemo razmišljati na obrnuti način. Ako nemačka privreda ne radi, a sva je prilika imajući u vidu stopu inflacije i kako se komplikuje situacija u svetu i imajući u vidu te troškove koji će nastati u nemačkoj industriji i privredi vezano za cenu energenata, da će tu biti poteškoća. Sve se to može desiti da nam se vrati kao jedan bumerang, da ljudi počnu da ostaju bez posla u Srbiji, ne zato što ta preduzeća ne mogu da rade u Srbiji, već zato što ne rade nemačke kompanije", objasnio je profesor.

Savić je istakao da je osnovni problem što mi nemamo kompanije koje prave gotove proizvode za slobodno tržište, već oni praktično proizvode delove za nemačke kompanije, zbog čega svaka promena reflektuje i na našu privredu.

"Ako oni tamo rade, radiće i naše, a ako ne rade i naše će imati probleme", rekao je profesor Savić.

Sve je više upozorenja da je svet na pragu recesije, a kako vreme odmiče i analitičari su sve manje optimisti. Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze nemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta, što je 0,8 odsto manje od prognoza u martu. Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

Recesija je pad ekonomskih aktivnosti u dva uzastopna kvartala, u odnosu na isti period u prethodnoj godini, a spominje se i kao "negativan ekonomski rast". Nivo ekonomskih aktivnosti meri se preko bruto domaćeg proizvoda BDP-a ukupnom vrednošću svih proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu u stalnim cenama.

"Izraz polarna zima su uveli Nemci, a ne Rusi"

Bundesbanka je i ranije upozoravala da bi potpuna zabrana uvoza ruskih energenata mogla gurnuti nemačku ekonomiju u recesiju. U 2020. nemačka ekonomija je zbog pandemije pala 4,6 odsto, da bi prošle godine imala rast od 2,9 procenta. U prvom ovogodišnjem tromesečju aktivnost je stagnirala. Rast cena sirovina ne idu na ruku privrednicima ni u trećem kvartalu, a pred velikim izazovima je i nemački izvoz.

"Mi se sada suočavamo sa inflacijom troškova, to su pre svega energenti, i sada mere koje donose centralne banke nisu delotvorne. Američki FED je prvi povećao referentnu kamatu i sa idejom da se bori protiv inflacije, a istovremeno je na taj način želeo da privuče novac iz Evrope i Azije i to su stvarno i uradili. To je dovelo do slabljenja evra i gubljenja pozicije Evrope, jer je ona sa zakašnjenjem od nekoliko meseci počela tome da se prilagođava i očigledno je zakasnila, jer su najveći investitori i oni koji su imali najviše novca, otišli na američko tržište", rekao je Savić.

Dodao je da nijedna mera u ekonomiji nije samo pozitivna ili samo negativna i napomenuo da je zadatak centralnih monetarnih vlasti da nađu tu finu meru između suzbijanja inflacije kroz podizanje cene novca, a sa druge strane da ne guše previše privredu.

"Tako će se smanjiti tražnja, što bi trebalo da smanji i inflaciju, ali je kod te mere loše to što će to uticati i na smanjenje privredne aktivnosti zato što je novac skuplji, a onda ćemo imati pad stope BDP-a i naravno, potencijalno moguće, teorijski posmatrano, neko smanjenje zaposlenih. Mi u Srbiji imamo troškovnu inflaciju, jer struju plaćamo 600 evra, a prodajemo je po 45 evra", objašnjava profesor.

On je napomenuo da je Nemačka jedna od najuređenijih i najozbiljnijih zemalja sveta, a da su njihove prognoze trenutno mnogo gore nego naše i da se može reći čak i da su brutalne.

"Reč polarna zima nije potekla sa ruske strane, već sa nemačke. Veći deo ljudi će proći relativno lako kroz ovu krizu, ali su oni u srednoj i nižoj klasi najviše osetiti. Nemačka ekonomija je mnogo snažnija, žilavija i otpornija od srpske, ali značajne su posledice kada u tom uređenom sistemu nešto ne funkcioniše", ukazuje Savić.

Prema podacima Nemačko-srpske privredne komore (AHK), nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju 78.000 ljudi. Prošlogodišnja trgovinska razmena sa tom zemljom dosegla je rekordnih 7,6 milijardi evra, a Nemačka je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije na strani izvoza.